Autom kroz Škotsku sa BG tablicama

Povod za put u zemlju poznatoj po izmaglicama, liticama i mnogobrojnim jezerima bio je sasvim lične prirode, a pretvorio se u živu legendu. I uživo, Škotska je filmska priča

 

Tekst: Zorica Stevanović

Kako se neko odluči da poseti Škotsku – želi da vidi predivne predele, da nađe Nesi, da sluša gajdaše, da pije dobar viski? Mi smo se odlučili zbog prvog svetskog rata. Svi znamo da su Francuzi pomogli srpskoj vojsci, a posebno mladićima, tako što su ih sa Krfa brodovima prevezli u druge zemlje, u Francusku, Italiju, severnu Afriku gde su se oporavljali i školovali, ali malo se zna da je oko 400 mladića školovano u Škotskoj. Među njima je bio i rođeni brat moje Nane koji je studirao medicinu u Glazgovu i za razliku od većine mladića, ostao u Škotskoj gde se oženio devojkom iz porodice McNab. Eto razloga da se poseti zemlja koja budi maštu sa izmaglicama na liticama, sa bezbroj jezera i legendi.

 

Posetu smo počeli u glavnom gradu, Edinburgu (Edinburgh, na Geliku Dùn Èideann). Iako nisam romantična duša, to je grad koji može da omadžija svakoga. Nije ni čudo kad ima i veštičiju turu. Imali smo sreće da smo bili u vreme najvećeg festivala na svetu, Fringe, koji se održava svakog avgusta (https://www.edfringe.com/). Grad živi 24 sata, svaki trg, kafanica, pozorište, muzej, galerija, podrum postaju prostori gde se održavaju izložbe, koncerti, stand-up komedije, baleti, predstave. Ceo svet se okupi i uživa u lepoti, mladosti i umetnosti! Šetnja Royal mile od Dvorca do Kraljevske palate je pravo uživanje i povratak u srednji vek (http://www.edinburgh.org/about/about-edinburgh/areas/royal-mile-grassmarket). Edinburg je poznat i kao univerzitetski centar. Na listi je UNESCO svetske baštine. Prepun je restorana i pabova, posebno na Grass Marketu, gde se nalaze najstariji i najmanji pab.

 

Međutim, pravi cilj našeg putovanja je bila zapadna obala sa bezbroj ostrva. Kao veliki ljubitelji prirode želeli smo da vidimo obalu koja je neverovatno razuđena, sa bezbrojnim ostrvima, ostrvcima, uvalama, jezerima, vodopadima. Fotografija ne može da prenese te nijanse boja, oblike brda, stena, litica nad morem, a o mirisu vazduha i trave da i ne govorimo.

 

Od brojnih ostrva, po preporuci Škotske familije posetili smo tri – Gigha, Mull i Skye. Samo je Isle of Skye (ko voli kuce znaće Skye terijera https://en.wikipedia.org/wiki/Skye_Terrier) povezan mostom sa kopnom, na ostala se prelazi trajektom.

Isle of Gigha je maleno ostrvo (manje od 14 km2), preko puta čuvenog Mull of Kintyre (https://www.youtube.com/watch?v=dE_JaJE-vbw – Wings & Paul McCartney). Nema više od 150 stanovnika. Interesantno je da je bilo u vlasništvu jedne porodice, i kada su oni rešili da prodaju ostrvo stanovnici su se dogovorili da ga oni kupe, tako da su sada svi stanovnici i vlasnici ostrva. Da li možete da zamislite lica tih ljudi kada smo se sa trajekta iskrcali sa BG tablicama? Škoti su vrlo ljubopitljivi i druželjubivi, tako da su često pitali: a zašto ste baš ovde došli, odakle ste? Bili su zadovoljni našim odgovorima, znali su svakako za Srbiju i našu istoriju, a još kad bi čuli da smo i familijarno povezani, prihvatali su nas „kao rod rođeni“ i uključivali nas u njihovo društvo.

Na ostrvu Mull nalazi se zamak klana Macleans, Duart (http://www.duartcastle.com/). Zamak je u vlasništvu klana samo 400 godina. Da podsetim, Catherine Zeta-Jones i Sean Connery su snimali film Entrapment – Klopka (1999. godine) u tom dvorcu. Imala sam sreću da upoznam Lorda i Lady Maclean prilikom posete i uživam u prijatnom razgovoru. Bili su u društvu svog psa, omiljene rase u Škotskoj, pravog malog ponositog hajlendera – West Highland White Terrier, popularni Westie, (https://en.wikipedia.org/wiki/West_Highland_White_Terrier), a s obzirom da smo mi imali jednog, naravno da se razgovor uglavnom vodio na temu Westija.

Na ostrvu Skye je poznat Dunvegan Castle, u vlasništvu klana MacLeod 800 godina http://www.dunvegancastle.com/content/default.asp). Botanička bašta zamka je predivna zahvaljujući klimi idealnoj za bogatu vegetaciju – nikad prehladno nikad pretoplo i puno kiše.

Prijatni, nasmejani, duhoviti, neposredni – to bi bili moji utisci o Škotima. Muškarci su uglavnom visoki, muževni, ali mi se čini da su žene „glavne“ u kući i da su vrlo poštovane i na jedan tradicionalan način vrlo ravnopravne. Na ostrvu Skye smo posle večere izašli na gradski trg gde su gajdaši već svirali, a grupa igrača se spremala za nastup. Jedna slika mi je ostala: devojčica, možda 12 godina stara u tradicionalnoj odeći raspravljala se sa divovski velikim ocem – očigledno nije htela da nastupi i nožicom je u znak protesta oštro udarala o kameni pod. A otac je sa svoje visine pokušavao da je ubedi, ali se videlo da uživa što ima malu buntovnicu koja mu prkosi i neće da posluša. I naravno, tata je popustio i devojčica je nestala u grizlijevskom zagrljaju.

 

Teško je zamisliti Škotsku bez viskija. Svako ostrvo, svaki gradić ima svoju destileriju koje proizvode isključivo single malt whisky. Destilerija u Obanu osnovana je 1794. godine i kao i ostale destilerije ima mali muzej, organizovanu turu na kojoj se vidi kako se pravi viski. Talisker destilerija na ostrvu Skye osnovana je 1830. godine (http://www.visitscotland.com/info/food-drink/talisker-distillery-visitors-centre-p248801). Ukusi su različiti, ali su svi  – žestoki.

U Škotskoj ne možete ostati gladni, samo da nabrojim šta je običan doručak: poridž ili pahuljice, jaja (po vašoj želji spremljena), slaninica (više šunka), hagas, kobasica, pečurke, grilovani paradajz, pasulj, tost, puter, džemići, med. Kafa i sokovi se podrazumevaju. Posle prvih nedelju dana morala sam da kažem da sam vegetarijanac kako bih dobila ipak malo laganiji doručak. Haggis (čita se hagas) je čuveno jelo Škotskih ratnika. Možda je bolje kad se ne zna kako se pravi, već ga probati, pa se onda raspitati za recept, s  obzirom da je vrlo ukusan zahvaljujući začinskim travama koje se dodaju, a pravi znalci ga preliju viskijem da mu dodaju na ukusu (http://www.britannica.com/EBchecked/topic/251558/haggis).

Restorana ima na svakom koraku. U turističkim mestima morate rezervisati sto u sezoni. Popularno je jesti jastoga ali mora da se unapred najavi, svi plodovi mora, riba (fish & chips), ali svakako i meso (čuveno Angus goveče), slatkiši su isto odlični, i veliki su ljubitelji sladoleda, na moju veliku radost.

Čuveni Loch Ness je najveće po zapremini jezero Škotske. Međutim, Nessie očigledno ne voli previše turista pa se krije u dubinama jezera. Legenda kaže da se skriva kod ostataka tvrđave Urquhart (http://www.urquhart-castle.co.uk/). Legenda živi i ceo turistički centar je posvećen ljupkom monstrumu, tako da je teško izaći iz centra bez jedne šarmantne Nesi u naručju.

Mi smo kao veliki ljubitelji životinja u Škotskoj uživali. Osim mnogih parkova, čuvenog ZOO u Edinburgu, svuda smo nailazili na šarmantne riđe kravice – Highlander sa dugim šiškama  srnama, crvenim jelenima, pticama, a među njima i Sea Eagle, fokicama.

Ovo su samo kratke crtice o interesantnom putovanju. Škotska budi divna osećanja, treba se samo prepustiti i uživati.

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI