Dijana, žena koja provocira život

Novinarstvo je teren u kojem vlada na neki potpuno svoj način, a usput se sa jednakom strašću baca u nedovoljno poznate životne zone. Trenutno se ne odvaja od džepne piramide koju je vodila na more

Dijana Ivanović je jedna od onih bezvremenih žena koja i kada ćuti tišina zaboli. Svojom egzotičnom lepotom skreće pažnju i u prolazu, a temperamentom razbuđuje niske strasti. Znamo se jako dugo, a iako dijamentralno suprotne, povezuje nas hemija na mnogo nivoa. Njenu neobuzdanost uvek sam vezivala tatarskim karakterom koju sam dovodila u vezu sa nesvakidašnjom lepotom, a ona je na to znala vragolasto da doda:“ Možda je moja prabaka sa Kosova zgrešila sa Tatarinom na konju u kasu!” Ko zna, ali ono što je bitno ni ne pokušavajte da je povredite, posebno ako ste njoj drag muškarac. U naletima besa znala je da mu sasuje jogurt u facu, baš na ulasku u firmu, da mu ofarba bele dlačice na grudima, jer je baš nerviraju, da se iskrade iz kuće sa letovanja i nestane u cik zore. Jednako jako razoružava svojom radoznalošću i potrebom da hrabro uđe u svet nepoznatog i spiritualnog. Među prvima je gledala u sunce ne obazirući se na popodnevni špic na Plavom mostu, istraživala mogućnosti kvantne fizike, istraživala rtanjske tajne piramida i telepatske komunikacije hiljadama kilometara daleko.

Poznata si po tome da si otvorena prema novim spiritualnim saznanjima i alternativnim metodama. Sa sobom nosiš trenutno malu piramidu, objasni o čemu se radi?
Radi se o mojoj maloj piramidi punoj čarolije koju sam ove godine vodila na more da se kupa I sunča! Majke mi, sad ću dalje ozbiljnije da ti pričam, mada je I ovo ozbiljno što sam ti rekla. Sama geometrija piramide je odavno poznata, kao izvor tananih energetskih formi, koje stabilizuju, bolje organizuju energiju prostora izloženu mnogim štetnim uticajima. Ipak, moja piramida je nešto mnogo kompleksnije.  Svi elementi u njoj, a tu  pored minjaturne Tesline zavojnice, koja je priča za sebe,  ima  biljaka I minerala, I svi su postavljeni  u odnosu zlatnog preseka, jedne od kosmičkih konstanti. Dakle u nju je utkana ineligencija stvaranja, ona je zato živa, ona traži baš kao ti i ja Sunce i vodu, jer se i ona “prlja” od elektrognetnog smoga od loših misli i svakojakog zračenje.  Ne možeš da zamisliš reakciju mojh prijatelja, dok se moja piramidica “brčkala” na Sitoniji: “E, sad si potpuno poludela, vodiš piramidu na sunčanje i kupanje” . Da, da,  vodim, meni je samo žao što nisam još “luđa”, ali nikad nije kasno, ima tu još mnogo I vremena I mesta za  promenu na tu stranu…Jedini čovek na svetu, koji Teslu čita izvorno, koji ga ne prevodi u elektromagnetiku, koji je potvrdu svoje kosmogonije našao u vedskim znanjima I živi I stvara po tim principima jeste inženjer Goran Marjanović. On je kreator  moje piramide, I još nekih srećnika koji su kod njega došli na red….

Tvoji životni inspiratori često su sagovornici iz emisija. Predstavi nam neke od njih i gde je presek vaše hemije?
Ima  godina I po dana kako na Radio Beogradu 2 radim emisiju o uživanju u životu Dionis. I zaista uživam u pripremi  radu te emisije. Strogo je zabranjeno filozofiranje- samo trenutak, slika događaj, emocija, I naravno najbolja muzika na svetu koju bira naš muzički urednik Ivana Đorđević. Toliko je bilio  divnih i zanimljivih ljudi koji znaju da prenesu doživljaj. Kada sam radila emisiju o rakiji uživo smo isprobavali dunju I učili kako da prepoznamo pravu. Planiram da radim uživo i degustaciju vina. Jedan čaroban momak Vanja Ćirić pričao je kako je spremao za svoju dragu I prijatelje tartufe  usred jednog klanca u speleološkoj akciji  i pride nosio staklene čaše za vino. Tu su bili I momci koji su po Južnoj Africi jurili najbrže vetrove za kajting . Nataša Jovanović ,naša drugarica I koleginica s RTS-a nam je pričala s kojim vinom ide koja čokolada I koji nivoi ukusa tu treba da se slože, ti si nam pričala o Vijetnamu I Rusu koji pije votku pomešanu s krvlju kobre. A tek kad Dragan Đorđević, predsednik Udruženja autentičnih hedonista počne da merači o svojim gastronomskim uživanjima, lepoti života nema kraja…. naša parola je Hedonizam jača organizam.

 Kvantna medicina je polje koje te godinama intrigira. Zbog čega i dokle si došla?
Ona je samo posledica nekih drugih traganja.  Za smislom, za odgovorima na pitanja: ko sam, šta sam, zašto sam…. Nisam odrasla u religioznoj porodici, tako da su na religiozna pitanja odgovori dolazili s drugih strana. Put ka tom nevidljivom svetu otvorio je mi je Crnjanski , s pesmom Sumatra, I još više sa sumatraizmom kao pravcem, odnosno opisom nastanka te pesme. Crnjanski u Sumatri najlepše na svetu otkriva da je sve u svemu. To je najpoetičnije viđenje holografske slike sveta. Savremena fizika je za mene čista poezija, jer aktuelna nauka nepobitno potvrđuje Boga, samo je pitanje kada će se osmeliti da zakorači u svet ezoterije pred čijim vratima već dugo cupka. Koliko god da je veliki makrokosmos, nepojamno više puta je prostraniji onaj nevidljivi deo iz kojeg sve “izranja”. Nedavno sam u jednom intervjuu pitala kvantnog fizičara dr Vlatka Vedrala, najcitiranijeg profesora s Oksforda, da li veruje u Boga, odgovorio je: “Da, samo ne na klasičan religiozan način. Mislim da sam mu ja prišao mnogo bliže”.  Nedavno je direktor Mercedesa, pričajući o zapanjujuće brzim promenama koje nas očekuju u domenu tehnologija rekao kako će se i medicina vrlo brzo u praktičnoj primeni dramatično promeniti. Već sada ima na stotine softvera koji koristeći znanja iz kvantne fizike za par minuta detektuju, ne samo naš fizički status, već i energetsko polje oko nas. Jako je blizu vreme kada ćemo se s tim uređajima, odnosno softverima u našim kompjuterima, sami pregledati…..Vidiš li kako je sve povezano, vidiš li genijalnu poetiku Crnjanskog, sigurna sam da je čitao Nilsa Bora I Vernera Hajzenberga, ustvari njegova poezija je metafizika kvantne fizike, kao I Njegoševa…

Smrt je i dalje tabu tema koja intrigira mnoge naučnike. Poslednjih godina rade se mnogobrojni eksperimenti s pitanjem šta se dešava tokom procesa umiranja i da li je čovek svestan da je mrtav. Šta ti kažeš o tome? Da li se bojiš smrti? Sigurna sam da si makar jednom u životu prisustvovala prizivanju duhova.
Razočaraću te, ali nikada nisam prizivala duhove. Ja verujem u te suptilne energije i verujem da me čeka taj nivo na putu do potpunog sjedinjenja s apsolutom. Zato, nigde ne žurim. Mi odavde možemo duhom svuda, do neslućenih nivoa. Ali zašto bi ovozemaljsko vreme provodili u drugim dimenzijama, kada su nam one ionako neizbežne. A kada odemo tamo, u nematerijalni svet, više nećemo moći da se vratimo ovde. Ja bih zato volela da se još hiljadu puta inkarniram na zemlji. Ne zaboravite da je inkarnacija do trećeg veka postojala u hrišćanstvu, I da odavde “koketiram” s večnošću znajući da me sigurno I zauvek čeka. Mnogo sam se plašila smrti, ali sada manje, jer sam posle mnogo poniranja I lutanja, naučila da uživam u čistom postojanju. Tu, metafizički strah od smrti, ustupa mesto nekoj čudnoj milini u duši koja ama baš ničim spoljašnjim nije uzrokovana . To je istinska i prava radost, kao kad jedeš čokoladu bez griže saveti, samo što nema čokolade, a ti ipak uživaš. Šta ćeš više od života?! To osećanje sam doživela i svakodnevno budno bdim nad njim, jer je rutina svakodnevice najveći neprijatelj svesti o postojanju, jer nas otima od sebe samih. To je moj najveći uspeh u životu i više od toga, to zapravo nema dovoljno dobru definiciju.

Događaj koji je obeležio tvoj život i osoba koja ga je oblikovala.
Moja majka je čekala pet godina mog oca da se vrati s Golog otoka. I pored svih tortura kroz koje je prolazila, nije htela po partijskoj direktivi da ga se odrekne. Pričala mi je kako je u tim godinama sama hoblovala parket staklom. Ja tada još nisam bila rođena, ali znam sigurno da su mi na ključnim raskrsnicama smer određivale te slike. Susret i život s Draganom Jelićem, novinarom I jednim od osnivača Studija B, bili su presudni za mene. Bio je stariji 24 godine od mene I nikada nije hteo ni da čuje da mi pomogne da uđem u tu redakciju. Bilo mi je mnogo krivo zboga toga, a s druge strane sam bila beskrajno ponosna što je takav. Bio je raskošno talentovan, samouki muzičar, svirao je klavir I kontrabas, studirao pet fakulteta, ali najpoznatiji je bez sumnje bio po čistom, rafiniranom humoru, lišenog sarkazma i ironije.  U noćnom programu Dragan postavlja pitanje slušaocima: “Gde zeka pije vodu”? Narod zove  celu noć, ali niko da se seti pravog odgovora koji je glasio “TU”. A to “tu” za one koji I dalje ne znaju gde zeka pije vodu je dlan. Bio mi je veliki uzor i velika ljubav.

Mnogo sam se plašila smrti, ali sada manje, jer sam posle mnogo poniranja i lutanja, naučila da uživam u čistom postojanju

 

Interesnatno da te politika nikada nije interesovala, u smislu da se baviš njome. Zašto?
Možda baš zbog sudbine moga oca. On je bio idealista, politički vernik i njen stradalnik. On je otišao ne opteretivši me težinom svojih patnji. Krili su od nas dece tu priču o Golom otoku, ali ponešto smo čuli. Kada sam ga jednom   pitala: “Tata šta je to Goli otok”,  odgovorio mi je da će mi jednoga dana sve reći, ali da sam sada mala i ne bih razumela. Umro je kada sam imala 15 godina, nije stigao ništa da mi ispriča. Mnoga deca golootočana I drugih neprijatelja režima su u toj dobi već bila indoktrinirana mržnjom prema dželatima svojih roditelja i preuzela to kao svoju porodičnu sudbinu. Ja nisam i mnogo sam zahvalna na tome. Ali pored toga, politika, inače, ne daje odgovore na pitanja koja mene interesuju. Ona je atraktivna i zavodljiva, ja je volim u svom poslu, naročito njene aspekte u ekonomiji i sociologiji. Ali ono šo me istinski zanima, mora da bude utkano i u moje slobodno vreme, mora da bude neodvojivi deo mena, mojih neprospavnaih noći I mojih nadahnutih jutara, a politika to svakako ne može da bude. Za nju vremena imam tek u nekoj emisiji i naravno u kafani.

Da li i dalje upražnjavaš gledanje u sunce? Kako si krenula, zbog čega i kakav benefit imaš?
Došla sam do pola sata kontinuiranog gledanja, i to još pre nekoliko godina. Onda je ta praksa postala zahtevna, jer je malo lokacija u gradu sa kojih tako dugo možeš da gledaš Sunce u poslednjem satu zalaska, kada je gledanje dozvoljeno, odnosno blagotvorno. Za to sam čula kao I svi ostali od Hire Ratana Maneka, Indusa koji je to naučio od jedne Francuskinje, u katoličkom hramu u Indiji. Kakav neverovatn put informacije. Odavno sam naučila da na informaciju reagujem instiktom. I nikakava nauka ni statistika me više od toga ne mogu odvojiti, zapravo ne mogu odvojiti mene od sebe. Čula, prepoznala, primenila. Nema tu nekih dramatičnih promena. Moram ovde da napravim malu digresiju. Imala sam sreće da u svom radu upoznam Milana Stevančevića, osnivača Heliocentrične meteorologije, jedna njegova rečenica baš kao I Sumatra Crnjanskog imala je dubokosežan uticaj. Rekao je: “Vidiš, Zemlja je na Sunce priključena kao pegla na struju, samo što nema gajtana, to ti je Teslin bežični prenos energija magnetnim linijama”. Ja dok gledam u Sunce osećam kako me zapljuskuje život, sve što treba zemlji i biljci treba i meni.  Sunce u sebe upijamo kožom, zašto ne bismo i očima? Ima li pesnika koji nije opisao zalazak Sunca? Pa to je to, ja gledam zalazak a ne Sunce u podne!

U novinarstvu si nekoliko decenija. Sve više se govori o degradaciji ove profesije. Šta ti kažeš.
To je sigurno tačno, ali je isto tako i lično pitanje svakog novinara gde će i kako da radi. Na sreću radim na Radio Beogrdu 2 gde toga nema i ne sme da bude. I nikada neće biti.

S kim nikada ne bi vodila razgovor i u kom mediju nikada ne bi radila, čak ni zbog nepristojne ponude?
Ne postoji osoba s kojom ne bih razgovarala. Čini mi se da u našem poslu važi pravilo “što gore, to bolje”. Nedavno sam uradila dokumentarac s čovekom koji je osuđen za ratni zločin u BiH . Priznao je da je ubio 273-je ljudi. Upoznala sam ga samo dvadesetak dana po izlasku iz zatvora u crkvi Ružici na Klemegdanu, dok je zalivao ruže koje je posadio u spomen svojoj majci. Svi su mi rekli da se ni slučajno ne vidim s njim radi intervjua, ali ja sam znala da ću to sigurno uraditi I uradila sam. To je bilo neverovatno iskustvo. U poslu još nisam dobila nepristojnu ponudu, zato ne bih htela da se hvalim na prazno, I ako je bude, pa je još I prihvatim sigurno ti neću reći, ha, haa. Ne bih radila u mediju čija politika je  suprodstavljena mojim  etičkim i nacionalnim  uverenjima.

Vodiš računa o ishrani, i fizički si aktivna. Šta kažeš o hrono ishrani i vaganskom načinu života?
Hrono ishrana da, mislim da je to najbolja šema ishrane, mada je se ne pridržavam, dok mi veganski način života  nije blizak. Veliki sam hedonista, volim kafane, restorane, volim da jedem, da sedim da pričam, pa opet da jedem … Ipak sve ređe jedem u restoranima, jer sam gotovo u potpunosti izbacila rafinisana ulja.  Na posao nosim sendviče sa hlebom koji sama mesim I majonezom koji takođe pravim samo od maslinovog ulja I domaćih jaja. Dakle gurmanluci da ali u domaćoj izvedbi.

Ja dok gledam u Sunce, osećam kako me zapljuskuje život, sve što treba zemlji i biljci treba i meni

 

Da li pratiš trendove u fitnes svetu?
Ako je teretana trend onda pratim. Volim vežbe snage, volim borbu s težinama, volim koncentraciju tokom vežbi na svaki mišić. Vodim borbu sa sobom da odem I kada mi se ne ide, kada je paklena vrućina, a ja krenem na trening autobusom ili kada je ciča zima, a ja s treninga umotana do zuba čekam autobus. Volim kada s dva prevoza I rancem na leđima idem na Adu da vozim rolere, ili kada I pored toga što će moj dragi doći za pola sata, ja odem do prodavnice I dovučem 15 kg, na četvrti sprat, bez lifta. To me čeliči, to se reflektuje na sve sfere života, to je poruka sebi “ti si živa, ti si zdrava ti možeš, to je tako stimulativno to je izazov lenjosti I malodušnosti.

Otvoreno razgovaraš o svim stvarima. Znaš da najviše volim tvoju priču o tome kako si volela da gricka cigle i kako je legenda Studija B Dragan Jelić jurio određenu ciglu na gradilištu.
To je tek bio hedonizam, ta cigla je završila u dokumentarcu, jer ja sam je jela slađe nego najslađu tortu i čokoladu I sve slatkiše zajedno. Ja sam znala ciglu da sortiram na daljinu pogledom, neverovatno!  Skoro sam bila na ručku s društvom I svi smo naručili jagnjetinu. Meni se nije svidela I kada je konobar pitao kako mogu da kažem da mi se ne sviđa, a nisam je ni probala, rekla sam da mi je  pogled dovoljan,  zapravo da sam je već probala ali drugim čulom. Možda deluje razmaženo ali nikada, baš nikada me pogled nije prevario. Tako ni za ciglu. One stare trošne, ako uporedim s testom rekla bih prhke, najviše sam volela. Sećam se da je davno koleginica Nada Petronijević imala biblioteku napravljenu baš od cigala po mom ukusu, dala mi je malo da “zamezim”, a posle me je molila da pretsnem, jer će joj se knjige urušiti ha ha… Da i to je bio Dragan, samo se ljutio kada sam ih lupala čekićem . Jednom sam ga  pitala: ”Pa dobro, u koje doba dana mogu da spremim ciglu sebi za dezert?“  Odgovorio je da ne postaji doba dana kada u zgradi  može da se sprema cigla za dezert!

Odavno sam naučila da na informaciju reagujem instiktom. I nikakava nauka ni statistika me više od toga ne mogu odvojiti, zapravo ne mogu odvojiti mene od sebe

O čemu sanjaš ovih noći?
E, to je svet u koji ja ne volim mnogo da zalazim, valjda se zato retko I sećam snova. Mislim da snovi više pripadaju tim drugim dimenzijama o kojima samo već pričale. Meni je mesec u vodoliji, ja sanjam na javi…

Tvoj izbor je bio da živiš sama, što ne znači da nemaš dugogodišnje emotivne partnere. Tvoje viđenje veze idealne zajednice.
Isti sistem vrednosti, prihvatanje, poverenje, odanost, upakuj to u koju god formu hoćeš, i dobićeš dobru vezu. Ja ne znam da postoji idealna zajednica ili ja nisam uspela da je stvorim. Skoro sam razgovarala s dvoje mladih poznanika, tek su se venčali. Nadprosečno su oboje lepi, toliko da bi im samo da se gledaju po ceo dan bilo dovoljno za sreću, čak su i u poslu uspešni.  Kada smo se dotakli teme nesporazuma u zajedničkom životu, on je s iskrenom nevericom naveo kako ona, zamisli, u spavaću sobu ulazi u čarapama I ostavlja ih pored kreveta. Čarape su uvek dovoljno prljave da se s njima ne ulazi u spavaću sobu, on to ne razume, on to ne shvata, njemu je to strašno…Samo dan pre toga, inače je bilo leto, ja sam u toku noći ustal I videla svog dragog kako spava u čarapama I pomislila sa ljubavlju  kako se ovaj moj blesan nije skuvao usred leta u čarapama.  Htela sam da mu ih skinem, ali sam pomislila da mu je možda ipak prijatno u njima. Naravno da sam im to ispričala I naravno da me on nije razumeo, ali ja sam shvatila da oni sigurno neće dugo, I nisu. Možda nekom izgleda da su te “čarape” glupost, ali nisu, one su ogledalo naše ljubavi i prihvatanja onog drugog.

Sigurna sam da imaš neke planove koje mnogi ne mogu ni da dokuče. Ulaganje u bitkoinse je za tebe već stara priča. Šta je sledeće?
A, nije bitkoin nego uankoin, nova kripto valuta. Čekam da izađe na berzu, pa da vidim šta ću s parama….Inače, imaš li neki dinar na zajam?

 

POVEZANI TEKSTOVI