DIY: Kako sam napraviti svoju gitaru i zašto?

 

Svaki pravi rocker makar  jednom u životu poželi da osmisli svoju ličnu gitaru. Vincent, veteran rocker, ostvario je svoj san i napravio sopstvenu električnu gitaru

 

Tekst: BKG

Photos: Vincent & Guca

Postoje ljudi koji ne čuju razliku između programirane, lepo produkcijski spakovane muzike i čistog zvuka, sa strašću izvučenog iz instrumenta. Postoje ljudi koji je čuju, ali im ta razlika ne znači mnogo. Ali, neki specijalni ljudi godinama će instiktivno tragati za tim čistim, jedinstvenim zvukom koga najčešće precizno definišu kao “pravi” zvuk.

Vincent (za frendove Vinko) profesionalni je brodograditelj u penziji, a duboko u duši, on je jedan rasni muzičar. Solo gitaru svira godinama, decenijama,  svirao je kao mladi rocker, a i danas je ponovno svira, kao veteran rocker. Sve svoje gitare, klasične i električne, uredno je poređao na zidu dnevne sobe. Svaku je pomno birao, neke od njih po uzoru na nekog slavnog gitaristu, a neke su mu svojim vibracijama najbolje legle u uho. Godinama je u njemu sazrevala ideja da je može napraviti sam. I onda je krenuo  sa projektom, polako i s uživanjem. Radio je i u garaži i dvorištu, ali i u dnevnoj sobi. Sve je trajalo oko tri meseca, ako sam dobro zapamtila. Pored veštih ruku, znanja, vremena i apsolutnog sluha, potrebna je bila ljubav i strpljenje kako bi konačno stvorio ono što je želeo – sopstvenu električnu gitaru.

 

 

Kad si shvatio da ti više nije dovoljna ta “kupovna” gitara, pa makar bila proizvedena od renomiranih igrača poput Fendera, Gibsona ii Les Paula?

Nekako mi je glavni motiv bio sam izazov! Posle toliko godina sviranja gitara raznih brendova gitara, shvatio sam da jednostavno moram izgraditi sopstvenu i postavio sam taj izazov ispred sebe. Taj stari model Vox gitare, TearDrop Marc VI, nekad sam imao i na njoj svirao krajem šezdesetih u riječkom rock bendu Šesta stepenica.

Gitara koju sam želeo da napravim svojim rukama je ona koju je svirao legendarni član Rolling Stonesa, Brian Jones, a model je bio Vox, TearDrop Marc III. Inspiracija za njen neobični dizajn, nalik na veliku suzu, bio je jedan drugi instrument, lutnja. U to vreme, a pogotovo sada, skoro niko nije svirao gitaru tog oblika koja je davala poseban, reski zvuk koji se naročito čuje u rifovima Briana Jonesa u pesmi Last Time (1965). Kako moj band, 60’ River Band, i danas svira rock šezdesestih godina, bilo mi je logično da pokušam da oživim taj originalni zvuk. Kontaktirao sam poznatog proizvođača delova gitare Warman iz Velike Britanije kako bih nabavio kvalitetne pick up-ove, a dobio i sam i odlične savete za rad i preporuke šta bi još trebalo nabaviti kako bih dobio taj izvorni rock zvuk šezdesetih.

 

Originalni model gitare TearDrop Marc VI , Photo by Voxshowroom

 

Pomozi mi da napravim razliku izmedju nekih tipova električnih gitara, između recimo, stratocastera i telecastera ili Les pola… ali, objasni tako da svi razumemo.

Stratocaster je električna gitara koja u izvornoj verziji ima tri pojedinačna pick upa. A, pick up je zavojnica koja ima stalne magnete ispod svake žice oko kojih je namotana tanka bakrena žica. Oni prenose ton žice na pojačalo. Kad vidite gitaristu koji ima ručku, znajte da je to stratocaster. Zove se vibrator i služi da se ton gitare može u nijansama podići ili spustiti. Takav tonalitet ne možeš dobiti kad se ton svira jedan prag niže ili više. Startocaster je popularan tip i to je gitara koja je u masovnoj upotrebi. Nju je, početkom 60 tih godina, popularisao Hanck Marvin, solo gitarista Shadowsa i od tada je postala nezaobilazna, a proizvodio ju je Fender. Druga Fender gitara po popularnosti bi bio taj telecaster. Ona se razlikuje po obliku i pickupu koji su jedinstvenog oblika i koja daje specifični,“slatki” ton. Uglavnom, svi muzičari, koji sviraju country muziku, koriste ovu gitaru.

Les Paul gitara je jedan od modela koji se danas najviše koristi, a razlikuje se po obliku i humbucker pick up-u koji ima dve zavojnice i tako sprečava nastanak šuma koji je u davnim danima električnih gitara zaista izluđivao tehničare u studiju na snimanju. Inače, vibraciju čelične žice zavojnica i magnet prenose preko kabla do pojačala… u samoj električnoj gitari i nema struje, ona se može meriti u milivoltima, struja je u pojačalu.

 

Svaka vrsta muzike se može svirati na recimo jednoj istoj gitari, ali tajna je u pojačalu i raznim efektima koje gitarista dobija na pedalama

Koliko je bitan oblik gitare za određenu vrstu muzike, na primer onaj legendarni model iz 1961.godine, Gibson SG ili onaj futurističkog dizajna sa dva “špica”, Gibson Flying V ( Jimmy Hendrix još 1958, ili Sex Pistolsi, pa Lenny Krawitz)?

Sam oblik gitare nije toliko presudan za zvuk koji dobijate, ali može biti jednostavno popularan jer ih neki muzičari i bendovi stalno koriste, poput tog upečatljivog oblika letećeg V koji se danas uglavnom koristi u metal rocku. Oblik donjeg dela gitare je dizajniran tako da omogućuje da ruka može dohvatiti zadnji prag na vratu dok sviraš, dok gornji deo može biti simetričan donjem, a može biti i zaobljen, što na kraju i ne utiče na performanse. Sam model SG,koji si pomenula, jedan je od najprodavanijih Gibsonovih modela i važi za jedan od svetskih standarda kvalitetne gitare. Sama skraćenica SG u stvari označava solid guitar i govori o tome da je izrađena od punog drveta, mahagonija. Inače, svaka vrsta muzike se može svirati na recimo jednoj istoj gitari, ali tajna je u pojačalu i raznim efektima koje gitarista dobija na pedalama. Na pojačalu se odredi osnovni ton, a preko pedala se dobije definisani zvuk koji želiš.

Postoje električne gitare koje su od punog drveta ali i one šuplje? U čemu je razlika i na kojoj ti sad sviraš?

Da, električne gitare se izrađuju od punog drveta, ali mogu biti i šupljeg tela. Ja ipak koristim gitare od punog drveta i mislim da se danas većinom takve i sviraju. Gitare sa šupljim telom se odmah prepoznaju, jer imaju dva otvora na telu (kao violina). Takve gitare se više koriste za sviranje blues ili jazz muzike. Osim toga, one su lakše, ali tu prestaje neka veća razlika. 

 

Telo gitare može biti izrađeno od mahagonija, a ostali delovi od nekog drugog drveta. Kad se radi vrat gitare, koristi se isključivo javor zato što je to tvrdo i kompaktno drvo

Koliko je važna vrsta i kvalitet drveta od koje se pravi gitara. Kažu da neke vrste drveta mogu dati topliji, a neke kristalniji zvuk, kao i da se razni delovi gitare mogu praviti od različite vrste drveta (javor, mahagoni, ružino drvo, orah, ebonovina, jasen…)?

Da, vrsta i kvalitet drveta su jako važni. Recimo, gitara izrađena od težeg drveta ima topliji i dublji ton, dok gitara izrađena od lakšeg drveta ima izraženije srednje i visoke tonove. Danas se retko izrađuje telo gitare od jednog komada drveta (što onda utiče i na veću cenu), nego se delovi drveta precizno lepe. Često se koriste više vrsta drveta, recimo, telo gitare može biti izrađeno od mahagonija, a ostali delovi od nekog drugog drveta. Kad se radi vrat gitare, koristi se isključivo javor zato što je to tvrdo i kompaktno drvo. Finger board se izrađuje isto od javora, ali često i od  plemenitijeg drva, otpornog na habanje poput ružinog ili palisandrovog. Kvalitet drveta je jako bitan jer drvo može imati maksimalno do 15 odsto vlage u sebi. Osim toga, mora biti pravilno sušeno – da je odležalo u sušionicama, bilo da je sušeno prirodnim putem ili u klimatizovanim prostorima. Kad se prirodno suši, drvo bi trebalo da odleži preko godinu dana, zavisno od debljine komada drveta. Cene gitara su u vezi sa izborom drveta. Jeftinije gitare se prave od lipe, jasena,bagrema ili topole, a to su mekša drva koja su osetljivija na udarce. Mahagoni je skup, ali i njega ima više vrsta, mekšeg ili tvrđog. Čuveni gitarista Brian May iz grupe Queen je sam napravio gitaru (on je inženjer) na kojoj svira, sam je konstruisao i pick up, pa sad takva gitara prosto nema cenu. Postoje u svetu, ali i ovde, kućne radionice koje znaju proizvoditi gitare koju su vrhunskog kvaliteta i jako su skupe. Što se tiče standardnih gitara tu imate raspon od jetinijih do skupljih. Kod tih skupljih, uglavnom se koristi kvalitetnije drvo, polaže se više pažnje na detalje i rade se u manjim serijama.

Kaži nam nešto i o onim silnim i sjajnim dugmićima koje vidimo na gitari. Njima regulišeš boju zvuka, jačinu zvuka i šta još?

Ti “silni dugmići” su u stvari potenciometri za regulisanje jačine i boje tona. Svaka gitara može imati drugačiji raspored  i “zadatke” koje će dugmići regulisati, a on će zavisiti od šeme spajanja magneta i potenciometara. A na vrhu vrata se nalaze zatezači žica koji služe za štimovanje gitare. Štimuje se svaka žica po standarnom tonu. Nekada se radilo prema uštimovanom klaviru, dok se danas to radi elektronski i mnogo je lakše i brže. Kad izađem na binu, treba mi oko par minuta da sve uštimujem, a onda se uštimavamo sa bendom. Na gitari postoji i još i jedan prekidač, koji može biti trostepen ili petostepen i njime birate određene kombinacije pickupa.

Pošto si objasnio te materijale, pa oblike, magnete i “dugmiće” koji se koriste, ostalo mi je pitanje o tome kako biraš žice i trzalice?

Koristim različite tvrdoće trzalica, u zavisnosti koju vrstu muzike koju sviram. Uglavnom koristim Dunlop i Chicken Picks trzalice. One elastične i tanje koristim za za vintage, oštriji, klasičniji zvuk električne gitare. Ove tvrđe trzalice su za nešto moderniji ton. Chicken Picks trzalice stvarno klize po žicama, odlično su brušene i načinjene od super kvalitetnog plastičnog materijala. Uvek uzmem nešto skuplje jer dobijam bolji zvuk. A od žica koristim uglavnom brandove Roto Sound ili Ernie Ball… jednostavno, dobre su one žice koje dugo drže ton i koje se mogu duže koristiti, a da ne izgube od kvaliteta. Stara žica može jednostavno oksidirati i tako će se izgubiti ton. Izrađene su od raznih legura, recimo ovaj Rotosound je od legure nikla.

 

Osećaj kad nastupaš prvi put sa svojom DIY (do it yourself) gitarom je potpuno neopisiv

Bass gitara versus solo gitara! Kako si ti odabrao koju ćeš svirati i koji je tvoj “zvuk” i ritam?

Ja sam učio klasičnu gitaru i nekako sam imao prirodnu predispoziciju da sviram solo gitaru. Tih prvih godina sviranja rocka, u sastavu smo se dogovarali ko će šta svirati, i kad bi sve dogovorili, na kraju bi onaj “lošiji” dobio da svira bas gitaru. A šef benda bi bio onaj kome su roditelji mogli da kupe pojačalo. Kod nas se u bendu čak prvobitno koristio pravi kontrabas, nije se uvek imala bas gitara. Ali, rock muzika je bio i ostao moj zvuk.

Kakav je to osećaj kad si na bini sa gitarom koju si sam iskonstruisao i napravio?

Evo već tri nastupa sam imao sa svojom novom, hand made gitarom, i mislim da više neću ni svirati na ovim drugim. Postigao sam što sam želeo, a to je jedan jako mekan zvuk, fantastično je uštimovana, mada je malo teža od prethodnih gitara na kojima sam svirao. Svojoj grupi, 60’ River bandu, nisam ni rekao da pravim sopstvenu gitaru, osim jednom članu, Toniju … i onda sam ih potpuno šokirao kad sam se na probi pojavio sa kutijom i svojom novom gitarom. Naravno, osećaj kad nastupaš prvi put sa svojom DIY (do it yourself) gitarom je potpuno neopisiv. Drago mi je da ostatak benda misli da odlično zvuči… čini nam se da ova nova gitara daje najbolji zvuk od sve tri prethodne na kojima sam svirao. Sam si uvek subjektivan kad sviraš, druge u bandu ipak čuješ bolje, ali i oni tebe. Pored klasičnog rocka nastupam i sa grupom ARKAMIVIDA gde sviramo vintage rock instrumentale i nekako mi tu više prija da sviram gitaru sa vibratorom, jedan moj stariji stratocaster… ipak je to  izvorna gitara koju su imali Shadows, čije numere takođe sviramo.

A sada ćeš nas povesti na malo putovanje kojim si ti prošao gradeći svoju gitaru. To znači, step by step: kako napraviti sebi gitaru – izbor modela, izbor drveta, šema, sečenje i obrada drveta, sklapanje, žice, dugmići, struja… svirka!

  • PRVI KORAK, OBLIKOVANJE

 

Odlučio sam se da cela gitara bude od jedne vrste drveta, crvenog javora. Komad drveta je bio debljine  od preko 5 cm. Glavni alati su bili: glodalica za drvo, ručna testera, trakasta brusilica, bušilica sa raznim profilima burgija, vibraciona  brusilica i nekoliko veličina dleta. Posle izrade crteža po kome ću seći drvo, izradio sam tanji šablon od nekog drugog,  drveta i stavio ga na drvo za gitaru. Po tom gornjem modelu sam sekao drvo, glodalicom koja i seče i oblikuje, stepen po stepen. Tako sam postigao preciznost u oblikovanju. Vrat sam uzeo polugotov, sa već ugrađenim pragovima, ali sam oblikovao gornji deo na kome su zavrtnji za štimovanje žica.

  • DRUGI KORAK: IZRADA POTREBNIH UDUBLJENJA U DRVETU

 

Prvo sam na drvetu označio šemu gde će se nalaziti pick upovi, gde potenciometri, utor za vrat i bridge (konjić) za žice i zatim sam glodalicom izradio potrebna udubljenja u drvetu. Na poleđini gitare, izradio sam takođe i udubljenja za lemljenje svih žica sa potenciometrima i poklopac od drveta. Na standardnim gitarama se taj poklopac uglavnom izrađuje od plastike, ali ja sam želeo da bude od istog drveta pa sam ga tako i napravio. Vrat koji se vidi na slikama sam sastavio samo provizorno, a zbog konstantne kontrole i preciznosti izrade. 

  • TREĆI KORAK: OBLIKOVANJE VRATA

Izrezao sam oblik head stock na vratu gitare koristeći ručnu testeru i glodalicu. Potom sam precizno odredio šemu po kojoj ću postaviti zavrtnje (mašinice) za štimovanje žica. Razmak između označenih mesta za zavrtnje sam napravio tako da budu paralelni sa žicama. Mašinice se utisnu u izbušene rupe i potom se fiksiraju sa obe strane vrata, sa gornje strane maticom, a sa donje strane mini šrafom.

  • ČETVRTI KORAK: PROBNO SASTAVLJANJE DELOVA

Onda sam probno složio sve delove gitare kako bih pre lakiranja proverio da li je sve na zadatom mestu. Postavio sam vrat u telo gitare, zatim sam postavio pick upove, prekidač, potenciometre-dugmiće, metalni bridge, a zatim sa strane i izlaz za pojačalo. Takođe sam proverio geometriju, što se da uraditi običnim koncem; provukao sam paralelno dva konca, od bridgea na telu gitare do bridgea na vratu gitare. Kad sam se uverio da sve štima kako treba, sve sam to morao ukloniti da bih pristupio sledećem koraku.

  • PETI KORAK: ZAVRŠNA OBRADA

 

Pošto sam poskidao sve navedene delove, ručno sam obrusio gitaru finim brusnim papirom, a kako bih pripremio drvo za bajcanje. Vrat sam prelakirao bezbojnim lakom i ostavio ga takvim da bi se videlo lepo javorovo drvo. Pošto sam hteo da zadržim prirodni izgled drveta i njegovu teksturu odlučio sam da sa bajcovanjem istaknem njegovu lepotu. Izabrao sam ovu žućkastu nijansu pošto nisu imali svetlo plavu boju koja je bila moj prvi izbor. Bajcovao sam je sa krpicom u dva sloja, koristeći nitro bajc koji se brzo suši. Nakon svakog sloja bajca, lagano sam je prešao sa brusnim papirom, kako bi uklonio i najsitnije čestice drveta. Sledeći dan sam prionuo na lakiranje koristeći bezbojni nitro lak koji se relativno brzo suši. Lak sam nanosio spužvicom jer se lepše nanosi i ne ostavlja nikakve tragove. Lak sam naneo u tri sloja. Nakon lakiranja dolazi poliranje za koje sam koristio najfiniji brusni papir i metalnu vunu koji za sobom ne ostavljaju nikakve tragove već savršeno ispolirano drvo. Konačno, vunenim diskom na bušilici, sa pastom za poliranje automobila, obradio sam celu gitaru i dobio “onaj” sjaj nove gitare.

  • ŠESTI KORAK: KONAČNO SPAJANJE I TAJ MOMENAT IŠČEKIVANJA…

Prvo sam spojio vrat (sa pragovima i zavrtnjima) sa telom gitare, što se vidi na poleđini, gde sam na taj spoj postavio metalnu pločicu sa ugraviranom “rednom”oznakom 001 (nikad se ne zna…) i datumom svog rođenja.  Zatim sam postavio pickupove i bridge na telu gitare. Izradio sam i pickguard od komada crne bakelitne ploče, koju sam fino obrusio kako bi bila mat (služi da se ne ošteti telo gitare). Na pozadini sam ubacio potenciometre, prekidač i zalemio sve žice. Onda sam ugradio sa strane, izlaz za pojačalo. Sad ide najzanimljiviji deo, postavljanje, zatezanje i naravno, štimovanje žica. Ipak, najstrašniji je momenat iščekivanja prvog zvuka koji ću dobiti. Mene je najviše oduševio ton koji sam dobio bez pojačala, jer se tu čuje kako rezonira drvo, kako gitara drži ton. Taj momenat, taj osećaj koji sam imao kad sam probao prvi akord na gitari koju sam sam izradio, potpuno je neopisiv i nekako me je ispunio u potpunosti.

Mislim da je ovo bio pravi odgovor na pitanje iz naslova, “… i zašto”.

MOJA GITARA JE GOTOVA!

 

POVEZANI TEKSTOVI