DJ Nadežda Dimitrijević: U mojoj krvi je muzika

 

Šta treba da poseduje uspešna DJ devojka, koliko je važno muzičko obrazovanje, a koliko strast, zašto nije bitno ni kada si pozadinski zvuk. O muzici i modi – DJ Nada

 

Kada u zemlji Srbiji za svoju profesiju izabereš muziku i modu, mnogi će reći da si jako hrabra osoba. A kada te ta strast povede i postaneš svestan da je bitno da se ne izgubi, sve dobija drugi smisao. Već pri prvom susretu sa DJ Nadom, osetiš neverovatnu pozitivnu energiju i hipnotički nestvarno plavi pogled. To je ona od onih devojaka koju kada slučajno na ulici sretnu važni agenti skapiraju u momentu kakav je ona dragulj, ovoga puta na dva polja. Nadežda Dimitrijević pušta muziku koju voli u najpoznatijim beogradskim klubovima, učestvuje u organizaciji muzičkih festivala, gostuje na različitim muzičkim dešavanjima u regionu i šire, a može se videti i na modnim revijama. Devojka koja zna šta neće i ima hrabrost da štikle, umesto na nogama, drži kao eksponat na DJ pultu

 

Danilo Pavlović

 

Hladno vreme idealno je za clubbing. Gde se možeš čuti ovih dana?

Nikad nije hladno za dobar clubbing i dobre koncerte. U Beogradu me mogu čuti u Ben Akibi Lounge Art Gallery u Savamaloj, Mladost, Djura Bar, Radionica i na raznim korporacijskim događajima. Često odlazim u Novi Sad, Skoplje, Hrvatsku, po Evropi. Hvala autorima i izvođačima muzike koju koristimo.

Neću te pitati koje ti je omiljeno mesto za nastup, već gde najbolje publika reaguje na tvoju muziku?

U Beogradu na mestima na kojim radim, doživela sam lepo iskustvo u Makedoniji, Hrvatskoj, u Švajcarskoj i Francuskoj. Muzički stil na kojem ja radim još uvek je alternativan na ovim prostorima, u odnosu na zapad, gde već dobija status mejnstrim. Inspiraciju vučem iz raznih zemalja, gradova. Njujork i žanrovi koji se tamo rađaju dosta su mi bliski i primamljivi, Nemačka mi je recimo posebno tržište zvuka. Digitalno doba nam je omogućilo da se povezujemo sa ljudima širom sveta, muzičarima, producentima i tako uspevamo da razmenjujemo stilove i pratimo novitete. Beograd je dosta usvojio svetske standarde elektronskog zvuka, ili ono što je trenutno aktuelno, nadam se da će publika pokazati strpljenje potrebno za prihvatanje i usvajanje novog zvuka.

 

Znatno je lakše kada si upoznat sa stvaranjem melodije i harmonizacije, kada ti je taj proces razumljiv i ne radiš isključivo po osećaju. Ali bez osećaja i improvizacije nema muzike

 

Krenula si pre pet godina. Ko ti je dao šansu i koliko je muzičko obrazovanje važno za kasnije uspehe?

Moji počeci su bili vrlo iskreni sa dosta samoživosti i ljubavi prema muzici koju gajim. Krenula sam sa originalima i nikako mi nije bilo na pameti da ću u ovaj svet zakoračiti profesionalno.  Veliki sam arhivista, pa je taj poziv usledio prijateljski od strane bukera i vlasnika lokala, s obzirom na to da je muzika bila moj hobi, posle škola i na kraju posao.  To je bio vid moje zarade, za školu, račune, život. Radila sam dugo u organizaciji Belgrade Beer Festa, učestvovala sam u organizaciji muzičkih događaja, kao što je Exit,nakon toga Musicology barcaffe sessions, poprilično širok dijapazon učenja, interesovanja ka svim tim segmentima koji su bitni pre nego što izađeš na scenu. Rad u organizaciji ovih događaja, kontakt sa velikim imenima, saradnja sa kolegama sa naše scene, sve je to proces koji daje jedno drugo iskustvo i dimenziju rada. Važno je da budeš inovativan, kao i otvoren da prihvatiš nov zvuk koji se stvara. U moru različitih zvukova, jako je teško naći nešto orginalno. Dugo mi je trebalo da sebe stavim u tu ulogu DJ-a. I dalje učim i još uvek sam na početku. Svaki dan pronalazim nešto novo i saznajem šta je sledeće što može da izazove pažnju. Odlazim na koncerte i jurim inspiraciju. U stanju sam da pratim sve događaje po Evropi, ako mi to moja finansijska situacija i slobodno vreme omogući.

U muzičkom obrazovanju ne postoji status Dj-a. Ne mogu da kažem da je muzička škola neophodna da bi neko postao Dj, ali je potrebna zbog opšte kulture. Svakako je plus i nadogradnja. Dosta je lakše kada si upoznat sa stvaranjem melodije i harmonizacije, kada ti je taj proces razumljiv i ne radiš isključivo po osećaju. Ali bez osećaja i improvizacije nema muzike. Danas je tehnologija i digitalizacija napravila razne softvere, programe za pravljenje zvuka. Teško je prihvatiti sve što nam se nudi danas, u vizuri nekog sa iskustvom i neko ko je prošao sve skale, elektronski zvuk može da bude neprihvatljiv, tako da može da poremeti sluhistu ili muzičara koji je je naučen da taktizira drugim tempom.

Po čemu se DJ žena razlikuje od svog muškog kolege? Koji je uobičajen njen profil i ima li u ovom poslu ženske solidarnosti?

Ne bi trebalo da bude razlika, barem se ja trudim da ih ne ukazujem. Ima ženske solidarnosti, ne mogu da kažem da sam imala neprijatnih situacija, pošto u muzici i umetnosti se sastaju ljudi sa istom emocijom i željom. Imala sam tu sreću da smo svi podržavali onog koji želi da izrazi svoj rad. Negativna strana se javlja isključivo u ličnoj osakaćenosti i vaspitanju pojedinca, pa samim tim, teško da kao takav završava u društvu iskrenog davanja. Zaista, može da se oseti kada je čovek spreman da se žrtvuje zarad ispoljavanja posebnog osećanja koje se nalazi u nama i kao takav može se nazvati kvalitetnom osobom. Dobar čovek nikad ne diskriminiše umetnika ili nekog ko je na početku svoje karijere. Učenje i pomaganje je najlepši deo života. Ekonomska situacija koja je trenutno u Srbiji,  zbližila je sve nas koji se dajemo na znanje i ujedno želimo da imamo uspešne projekte u našem gradu.

Citiraću mog prijatelja, izvrsnog producenta Voju Aralicu, koji na svojim predavanjima motiviše mlade ljude i čije reči mi uvek odzvanjaju kada se nađem u satima rada, nekad žedna, nekad gladna, a nekada i bez koncentracije: “Svako je svet za sebe. Ko menja svet? Niko, nikad, ni u jednom segmentu našeg posla nije postao veliki zato što je radio nešto bolje od nekog, nego zato što je bio drugačiji!”.

 

 

Naša muzička scena je blizu da postane svetska, ono što joj fali je novac, vreme i energija, koja se potrošila u prekovremenom radu, kao i u ulaganju za površne instant stvari

 

U kojim si zemljama nastupala i gde su najbolji uslovi?

Nisam mnogo imala nastupa pred velikim auditorijumima, više sam radila korporacijske proslave, novogodišnje i klupske proslave u inostranstvu. Moji nastupi su bili za manju i odabranu publiku. Tek mi slede ostali gradovi po Evropi, ako do toga dođem. Mislim da će mi Nemačka pomoći u usavršavanju i nadograđivanju svog znanja, moj sledeći nastup je u Minhenu i nadam se da ću uspeti da prikupim finansijska sredstva da tamo i ostanem neki kraći period, to mi je želja. Svakako Amerika i London su mesta za sticanje velikih iskustava, ako bilo ko planira da se upušta u ovaj svet, a da roditelji to mogu da im priušte ili oni sami sebi. Najbolji prijem sam doživela u Francuskoj, na Maldivima, Austriji i u Ženevi, doduše, gde god da sam gostovala, uvek su me lepo primili. Moram da istaknem da je Beograd od onih gradova koji diktira stil i daje posebnu emociju. On nikada ne spava, proleće, leto, jesen ili zima. U srcu našeg grada postoje mesta koja nam spremaju muzičke događaje tokom cele godine i ne samo muzičke. Zbog toga je naš grad poseban. Kako sam imala priliku da sarađujem sa strancima koji su gostovali kod nas, kada dođe do momenta zasićenja, oni su mi uvek vraćali optimizam. Naša muzička scena je blizu da postane svetska, ono što joj fali je novac, vreme i energija, koja se potrošila u prekovremenom radu, kao i u ulaganju za površne instant stvari. Nadam se da će u budućnosti država imati više sluha za ustanove koje se bave kulturno umetničkim događajima. U Savamaloj se nalazi zgrada u kojoj se stvorila muzička kuća za sve: disko bar Mladost, Gajba, Gadost, Radost, samo dva koraka do, Remixa, ulicu niže Ben Akiba, KC grad. U Jevremovoj ulici bih izdvojila Strogi Centar, LEILA records bar. Telma na Vračaru, Stari dobri Bitef, Skver Mire Trailović, koji uspešno realizuje dobre jam sessione. Oni čuvaju naše muzičare, tačnije, funk, jazz i bluz scenu. Na ćošku Venizelosove ulice, Đura Bar. U Svetogorskoj kafana Akord, koja čuva i neguje tradiciju nekadašnjeg Beograda. A to nije sve… Bitefartcafe pored Ustanove Vlade Divljan, (Braće Stamenković), Štark Arena, Sava Centar i sada Kombank Dvorana su najlepše dvorane koje čekaju muzičke zvezde. Fali jedan Stevie Wonder u Areni, za početak. Kada bismo se svi koji radimo na našoj muzičkoj sceni ujedinili i dobili podršku grada Beograda, ovo bi bila svetska muzička metropola.

 

 

Ne prodajem se za treš muziku, biram da radim tri posla, kako ne bih trovala masu lošom muzikom

Jednom prilikom ti je traženo da celo veče nastupa provedeš na štiklama, što si direktno odbila. Da li je bilo još nekih neverovatnih zahteva?

Svašta ljudima pada na pamet, pogotovo novokomponovanom društvu. Verujem da je bilo žena koje su taj stajling same iznele, jer je instant vizuelno, trenutno u modi, pa se gazdi dopala “muzika”.  Takve osobe mi bude ironičnu inspiraciju, pa sam za to veče imala dodatne “instrumentale”, moje štikle su bile izložene zajedno sa opremom. Primitivaca i skorojevića ima svuda, treba biti veoma pažljiv kada se nađete u takvoj situaciji da neke stvari prosto i jednostavno nemaju cenu. Ne prodajem se za treš muziku, biram da radim tri posla, kako ne bih trovala masu lošom muzikom.

Često si DJ na korporativnim večerima. Kako biraš muziku za te nastupe i da li se nekad osetiš potpuno u drugom planu?

Moj pristup muzici i nastupu je potpuno isti, pun energije i dobre volje da sve prođe kako je zamišljeno, bilo da sam izložena na bini ili da sam pozadinski zvuk. Muzika je ta koja je bitna i koja je u prvom planu. Zaista uživam u svakom segmetu priprema za događaj. Oktobraski salon je jedan od lepih događaja koji sam ispratila muzički, kao i u mnogi drugi, modna dešavanja itd.

Koliko god da ovaj posao može da te vine u “zvezde” i da te učini nadobudnim, bitno je da se ne izgubi ona strast sa kojom si krenuo, a to u mom sličaju nikako ne može da se desi. I u dobru i u zlu uvek sam sama sa sobom.

Kako se ustvari uči za DJ performera?

Prvo i osnovno, osećaj za muziku, ritam. Ima dosta kurseva gde početnici mogu da nauče kako se koristi oprema. Potrebna je pomoć za one koji nemaju mogućnost da vežbaju i saznaju nešto više.

Jako je skupa oprema i oni koji je imaju je retko dele, pa je samim tim početak težak. U ovom poslu je pitanje koliko želiš da napreduješ, da li si od onih koji žele da osvoje popularna mesta i festivale ili da stvaraju novi zvuk i budu kreativci, a ima i onih koji neguju analogni zvuk, dakle kolekcionari.

Po prirodi sam strašno radoznala, tako da se drogiram muzikom svakodnevno. Preslušavanje albuma, setova, traka, stvaranje zvuka, sviranje instrumenata, može da doprinese kvalitet i inovativnost. Vežbanje, vežbanje…

Ko danas utiče na formiranje muzičkog ukusa? Da li su već vaspitačice iz vrtića odgovorne za muziku koju slušaju današnji tinejdžeri?

Sve potiče iz kuće, muzičko obrazovanje u školama je jako važno. Smatram da se formiranje ukusa isključivo dešava pod uticajem sredine u kojem se krećeš, naročito u adolescenskom periodu.

Društvene mreže i Youtube kanal ima ozbiljan uticaj na stvaranje muzičkog ukusa. Na globalnom nivou, pa tako i kod nas, postoje pojedinci koji čuvaju kvalitet, neguju dobru muziku, pa bih izdvojila Mišu Relića, direktrora Musicology Barcaffe sessions, Bitef art Café koji već 15 godina uspešno dovodi svetska imena, u Beograd, sa željom da obogati našu mizičku scenu. Lako je ići utabanim stazama, a teško je stvarati nove staze koje su neophodne za dalji razvoj muzike i podizanje kriterijuma i očuvanje kulture. Otpor prema novom je uvek postojao, a nažalost će i dalje postojati.

 

 

Paralelno sa svetom muzike nastupaš i kao model u svetu mode. Za koje brendove si radila i šta bi izdvojila? Šta bi rekla koje posebnosti danas devojke treba da imaju da bi postale prepoznatljivo ime? Seksipil se menja iz godine u godinu, posle ere velikih grudi, usana i guza šta je sledeće?

Radim i dalje kao model, izdovjila bih moje najdraže revije: Jean-Paul Gaultier, Renato Balestru, Lequan Smith, Antonio Grimaldi i mnogi naši domaći dizajneri, Sonja Jocić, Igor Todorović, Dragana Ognjenović, Tamara Paunović -La Paun, Disciplina itd. Za modne kuće sa kojima sam imala prilike da radim: Fashion & Friends, XYZ fashion company, kao i manje kapmpanje.

Beogradska nedelje mode je nešto što predstavlja našu zemlju, umetnost i kreativnost koju posedujemo. Smatram da je za jednog modela i kreatora to velika odgovornost. Beogradska nedelja moda se održava dva puta godišnje, u organizaciji modne agencije Klik, gde model sa dozom ozbiljnosti i sigurnosti u sebe, predstavlja naše dizajnere, koji dobijaju šansu za internacionalnu karijeru, upravo na našoj sceni. Ispuniti očekivanja svakog kreatora je prelepa neizvesnost, sve je to jedna velika igra u kojoj treba da se snađeš.Biti odbijen je preduslov za uspeh, a ne depresiju i inferiornost. Moja poruka mladima, koji žele da ulaze u ovaj svet, je pre svega, poštovanje tuđeg rada i vremena, a ne površna slika haljine, šminke ili frizure na toj osobi. Samopouzdanje, koje se stiče radom na sebi, dok revija, reklama i kampanja nema na vidiku.Krećemo se u društvu iskrivljenih vrdnosti, sve se otkrilo, sada moramo da se pokrivamo. Instagram kao preduslov za informisanje, takođe može da poremeti zdrav razum jednog modela, forsiranje filtera i imaginarnom slikom koju želimo da postignemo u fizičkom smislu, treba da odstrane. Biti prirodan i ostati svoj do kraja, jer samo tako mogu da se istaknu.

 

 

Gde vidiš sebe za nekoliko godina?

U nadi da će me moj grad zadržati, u koliko budu postojali uslovi za normalan život i rad. Davno je rečeno da je domovina tamo gde nam je lepo. Volela bih da sebe vidim i dalje ovde. U mojoj krvi je muzika, sigurna sam da ću se vratiti organizaciji muzičkih događaja. Moj cilj je da proširim vidike, steknem iskustvo i znanje, pa sa takvom energijom i znanjem, da dajem sebe novim mladim nadama, kao i da radim na našoj sceni.

Uveliko nam prete da će nas roboti zameniti u većini profesija. Šta ti kažeš da li robot može da bude uspešniji DJ? A model?

Roboti su proizvod ljudskog mozga i ljudskog rada, oni nemaju moć invencije. Znači, odluka je u čoveku, ako čovečanstvo prihvati da ga zameni robot, onda ovo prestaje da bude civilizacija ljudi, već civilizacija robota i drugih mašina.

Šta zimi više voliš skijanje ili leškarenje na suncu na tropskim destinacijama?

Obožavam skijanje, kada sam dobila poziv da zimu provedem na letnjim destinacijama, nije mi baš bilo svejedno. Biram zimu, mada Maldivi su božanstveni, raj na zemlji.

 

 

U kom svetskom klubu ili muzičkom festivalu bi volela da nastupiš?

Volela bih da obiđem Indiju, Meksiko, Njujork , London, Španija mi je jedna od omiljenih destinacija koju volim da posetim. Drago bi mi bilo da učestvujem na festivalima na otvorenom, gde postoji ogroman broj posetilaca, da osetim tu povratnu energiju i reakciju te mase.

Misliš li da je hrabro izabrati ovu profesiju u Srbiji – imaju li obični ljudi predrasuda, kakve savete dobijaš, da li si morala da se boriš za posao kojim se baviš?

Izabrati bilo koju profesiju u Srbiji i doneti odluku od čega ćeš da živiš duži vremenski period, svakako podrazumeva hrabrost. Nizak životni standard, malo tržište i oprema koja mora da bude na svestkom nivou, predstavljaju za mnoge nemoguću misiju. Ne smatram sebe za neobičnu osobu, naprotiv, mislim da sam obična osoba, te samim tim što sam rekla da važi za mene, važi i za druge “obične” ljude. Bez obzira na profesiju, porodični status i imovinsko stanje, potrebna je vera u sebe, da možeš da promeniš način života u određenom trenutku, ukoliko shvatiš da će ti ta promena doneti boljitak.

Mišljenja sam da, čuvanje radnog mesta – “sigurnost”, koju ti niko ne garantuje, dovodi do gubitka identiteta, ubijanje kreativnosti i izaziva letargiju i depresiju, umanjuje sposobnost donošenja novih rešenja. Ja sam rešenje uvek tražila u sebi i u svojoj kreativnosti, stremila da radim ono što volim što je tražilo dosta žrtvovanja i odricanja. Uvek imam cilj pred sobom, koji zavređuje takve žrtve.

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI