Jedno popodne sa ženom rotarijankom

Kao i na svim drugim poljima i u rotari klubovima sve je više žena koje su zahvaljujući svojim profesionalnim uspesima postale deo ove elite. Razgovarala sam sa rotarijankom koja je bila druga članica Rotary kluba Pančevo

 

U životu postoje mnogi paralelni svetovi koji nekako diskretno prolaze pored vas i dok vas slučajno ne dodirnu, ne razmišljate o njima. A onda iznenada vas zaintrigiraju i krenete da istražujete. Što se mene tiče, rotarijanstvo je jedan od njih. Znate da postoje osobe u vašoj sredini koje mu pripadaju, ali ništa konkretnije. Bijanu Barnu, profesorku engleskog jezika i vlasnicu škole jezika New English School iz Pančeva znam iz jedne druge priče, a nedavno sam saznala da je jedna od sedam žena članica Rotary kluba Pančevo. Cilj rotarijanske filozofije jeste razvijanje plemenite ideje, negovanje visoko etičkih standarda i podrška lokalnoj zajednici. Diskrecija i nenametljivost je njihov zaštitni znak, povezivanje i umrežavanje je metod funkcionisanja. Član rotari kluba možete postati samo na preporuku nekog od postojećih članova, koji praktično garantuje za vas. Test četiri pitanja, ustvari je suština njihovog programa i delanja: da li je istinito, da li je pošteno prema svima, da li gradi dobru volju i prijateljstvo i da li je korisno za sve? Iako je Biljana pretrpana mnogobrojnim obavezama, by the way već pri prvom susretu skapirate da je žena zmaj, ukrala sam joj malo vremena da pričamo o ženama rotarijankama.

Ako biste predstavili tipičnu predstavnicu rotari kluba, kako biste je opisali?

Tipična predstavnica rotari kluba je angažovana, emancipovana i realizovana u svojoj profesiji. Ima puno prijatelja i uvek je spremna za akcije kluba koje se planiraju na godišnjem ili mesečnom planu.

Muškarci su od početka bili privilegovani rotari članovi. Kako je danas, koji je odnos žena u odnosu na muškarce generalno u rotari klubovima?

Rotarijanstvo, kao pokret, postoji mnogo godina, a osamdesetih, u vreme emancipacije pojavljuju se žene, prve članice rotari klubova u Evropi. U početku je rotari klub imao samo muške članove, a i danas, u svetu, kao i kod nas u Srbiji, postoje klubovi gde su članovi samo muškarci. Generalno gledajući, žene su i dalje u manjini, ali je situacija znatno povoljnija. Žene su lideri u svojoj struci, vlasnice i direktorke mnogih kompanija i svojom pojavom i zaslugama u svojoj branši zaslužile su da postanu članice rotari klubova, tako da već imamo neke klubove, kao što je recimo Rotary klub u Banjaluci gde su sve članice samo žene.

 

Kakva je situacija u Vašem klubu u Pančevu?

U ovom momentu Rotary klub Pančevo ima sedam žena, što je veliki broj u odnosu na prethodnu situaciju.  Mi imamo dvadeset članova, od toga petnaest aktivnih, što govori da su žene sve više zainteresovane da uđu u ovaj pokret. Što je lepo.

Na neki način bila sam uplašena i polaskana, osećala sam neku vrstu strahopoštovanja prema klubu, jer u to vreme članovi su bili samo starije osobe

Kako ste Vi postali deo ovog društva?

To je bilo baš davno. Imala sam veliku tremu kada su mi saopštili da sam izabrana među četiri kvalitetne profesorke jezika. Članovi rotari kluba su ljudi iz različitih profesija, a moraju da budu priznati i najbolji u svojoj struci. Tada je bilo glasanje između četiri potencijalne dame rotarijanke i ja sam bila iznenađena kada su me pozvali i pitali da li sam zainteresovana za rotari. Do tada, o tome sam samo znala po pričama iz Velike Britanije i Londona i na neki način bila sam uplašena i polaskana, osećala sam neku vrstu strahopoštovanja prema klubu, jer u to vreme članovi su bili samo starije osobe. To je bilo 2004. godine, a klub je osnovan četiri godine ranije. Priprema za osnivanje dugo traje, to je ustvari bio proces reosnivanja i rečartovanja, jer je klub nekada davno, kao četvrti po redu u Kraljevini Jugoslaviji bio osnovan 1927. godine, onda je nastupio veliki rat. Od tada do 2004. povelja je bila u Njujorku , a te godine ja dolazim kao druga žena u klub. To je bio veoma svečan, konvencionalan i tradicionalan čin, a uzor su nam bili britanski i nemački klubovi.

Interesantno je da iako je rad ovog društva otvoren i dalje se u javnosti malo o tome zna. Zbog čega?

Mislim da smo dovoljno prisutni u javnosti. Ne želimo mnogo da se eksponiramo, a naša dela i akcije koja su uglavnom vezane za lokalnu samoupravu su to što ljude treba najviše da interesuje. Ne eksponiramo se mnogo, jer smatramo da delo treba da predstavlja klub, a ne samo pojedinca.

Politika i religija su zabranjene teme. Ima li još toga o čemu se nikada ne razgovara?

Najlepša stvar u klubu jeste da nas sve okuplja plemenita misija. Ono što nas sve spaja jeste to da smo lideri u svojim strukama i kada se okupljamo osećamo se kao da smo druga porodica. Puno radimo i naši sastanci su uglavnom u večernjim satima i tada razgovaramo o lepim stvarima, porodici, podrškama, razmenjujemo iskustva. Nema mesta za teme koje bi dovele do polemika i različitih mišljenja, a danas, na žalost, živimo u vremenima gde je politika i religija ispred svih drugih vrednosti. Mi takođe ne pričamo i o nekim drugim stvarima, pitanje seksualne opredeljenosti za nas nije važno i to je lična stvar.

Rotarijanstvo se ne nasleđuje već se zaslužuje  radom, moralnošću i sopstvenim usavršavanjem

Kako se donosi odluka koga ćete podržati?

Svaki rotari klub ima predsednika, sekretara, blagajnika i upravni odbor. Upravni odbor sačinjavaju ljudi koji su odgovorni za takve teme. Mnogo je želja, pogotovo u današnje vreme, inicijativa za podrške za lečenje, školovanje i humanitarne pomoći. Mi ustvari podržavamo najviše prevenciju, a naša najveća akcija koja je još uvek u toku jeste nabavka 4D ultrazvučnog aparata koji je spojio naša dva kluba u Pančevu, naš Rotary klub Pančevo i Mihajlo Pupin. Nabavka ovog aparata koji košta 440 hiljada evra, biće korisna ne samo u Pančevu i okolini, već i stanovnicima celog Banata i time će biti zbrinute, pre svega trudnice i porodilje, a preventivno će se preduprediti pojava mnogih zdravstvenih problema koji su  posebno eskalirali posle bombardovanja. Što se tiče drugih akcija, imamo dosta podrške talentovanih mladih ljudi, učenika i studenata u nastavku školovanja u inostranstvu i obezbeđivanjem stipendija. Nije lako odlučiti se koga podržati i upravo zato upravni odbor mora dobro da razmisli i donese pravu odluku, jer nismo u mogućnosti, kao na zapadu, da mnogo izdvajamo od svojih primanja, trudimo se da jednako podržimo one koji su uspešni, kao i osobe koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme.

Žene rotarijanke takođe imaju neke svoje posebne akcije. Nedavno je održan Rotary Ladies Night i humanitarno modno veče AMC Afrodite Mod Collection.

Da, Rotary Ladies Night u Pančevu održava se jednom godišnje, u pitanju je bal koji su nekada organizovali samo muškarci  i to je bila prilika da supruge članova dođu i da se druže i sa članovima ostalih klubova. Ustvari, to je godišnja skupština gde nam dolaze predstavnici ostalih klubova, jer suština rotarijanstvo jeste posećivanje, zbratimljivanje i na privatnoj osnovi. Sretanje članova klubova, posebno po šifraniku, što znači istih profesija, jeste prilika da se steknu prijateljstva koja će trajati dugo godina. Na balu Ladies Night bilo je preko sedamdeset gostiju, iz klubova širom Srbije ali i iz inostranstva. Imali smo priliku da se uz muziku i ples lepo družimo i provedemo kvalitetan vikend. Takođe to je bila i prilika za organizovanje humanitarne akcije i tokom večeri skupljena su sredstva da se pančevačkim osnovnim školama kupi po jedan laptop, tako da smo od cene večere donirali sredstva koja idu u tu svrhu.

 

 

Još jedan interesantan podatak jeste da član rotari kluba ne može da bude mlađi od trideset godina. Zbog čega?

To ima razloga. To je vreme kada se u našim poslovima uspešno realizujemo i postajemo lideri u svojoj struci. Kao što sam rekla, to je i uslov da budete pozvani da postanete član u rotari klubu. Pre rotari kluba, postoji rotarakt, to je predvorje kluba, gde su mladi od 17 do 30 godina i time im je data mogućnost da se pokažu i deluju. Pančevo ima Rotarakt Pančevo, koji je pre dve godine proglašen najboljim u Srbiji. Tako dobijamo mlade rotarijance, koji se polako uključuju u svet velikih, a to je sa trideset godina.

Da li se rotarijanstvo nasleđuje?

Ne nasleđuje se, već se zaslužuje svojim radom, moralnošću i sopstvenim usavršavanjem.

Koliko se često okupljate?

Od početka osnivanaj Rotary kluba u Pančevu, od 1927. godine, kada je prvi sastanak organizovan u Vajfertovoj pivari u Pančevu, mi se sastajemo svakog utorka u 20 sati, a ukoliko je potrebno, organizujemo okupljanje i češće. Takođe, odlazimo na sastanke drugih klubova, što nam se beleži kao aktivnost. Postoji kodeks ponašanja, u klubu uvek nosimo značku i kada je zaboravimo obavezni smo da stavimo sto dinara u zajedničku kasu. Ako nas vidite tokom danu sa značkom na reveru ili haljini, to znači da smo imali neki sastanak i da nam je jako važno da neka osoba vidi da smo deo rotari kluba. Na osnovu toga se prepoznajemo, jer ne dajemo uvek vizit karte. Kada se rotari znak vidi u svetu, to znači da ta osoba može da ima neku privilegiju, da ne čeka u redu, da će mu se možda poslužiti neki kvalitetniji proizvod i usluga i to je jedna od lagodnosti koju nosi to što ste član rotari kluba.

Da li vašim sastancima mogu da prisustvuju osobe koje nisu članovi rotari kluba?

Mogu, po pozivu. To su obično ljudi koji su zainteresovani da pomognu svojoj lokalnoj zajednici. Oni time ne postaju članovi kluba, ili se tek kasnije priključuju klubu, na preporuku. Svaki rotarijanac mora da ima mentora, odnosno svog kuma. Lično sam uvela u ovaj klub šestoro ljudi, što znači da je moja moralna obaveza tokom njihovog članstva da stojim iza svoje odluke. Stalno preispitujem sebe da li sam bila dovoljno realna, jer smatramo da kada neko jednom uđe u rotari klub, ostaje doživotan član. Ne treba zaboraviti da člansto obavezuje na redovne sastanke, prisutnost i kvalitetne aktivnosti. Biramo ljude koji su pozitivni, dobri, za koje znamo da će svojim znanjem i delovanjem obogatiti naš klub.

Šta je sa Vašim suprugom? Da li je i on automatski član vašeg rotari kluba?

Ne, ni moj suprug, ni moje ćerke nisu članovi, ali su prisutni u mojim akcijama . Rotarijanstvo se ne nasleđuje, već zaslužuje svojim radom.

 

 

Koliko se današnja ideja rotarijanstva razlikuje od one od pre sto godina, kada je nastao ovaj pokret. U kom pravcu se ona razvija u 21. veku?

Ono što je zajednički imenitelj, jeste humanitarni akt, pomoć lokalnoj samoupravi. Svi mi treba da vidimo u svojoj opštini šta je potrebno i kako pomoći u onome što ne može redovnim putem da se realizuje. I onda, i sada, glavna misija je podrška i pomoć, tako da verujem da će i u budućnosti rotari klubovi i pokreti imati taj cilj. Podrška,cilj i umrežavanje je ono što će u budućnosti biti važno. Prepoznavanje u svetu kao rotarijanca sa značkom znači da se dočekujete sa dostojanstvom, radošću i podrškom. Tako u našim poslovima možemo lepo da napredujemo i napravimo konekcije sa braćom i sestrama iz drugih klubova, gradova i država.

Da li ima javnih ličnosti kod vas, i da li vam je potrebna ta vrsta podrške?

U Pančevu nema poznatih osoba iz sveta filma, muzike, ali ih ima u Beogradu, kao što su Tatjana Olujić, Ivana Mihić, Svetislav Goncić…

Od svetskih žena Rotarijanki najprepoznatljivija je Margaret Tačer, čelična žena koja je mogla da stane na crtu svakom muškarcu. Koje su to danas uspešne žene, članice ovog pokreta?

Mi smo u Pančevu imali do skoro direktorku Banca Intese, verujem da ih je mnogo, ali mi ne ističemo popularnost.  Svi smo mi ovde braća i sestre, odnosno felows, drugari i upravo to jeste cilj, da između sebe ne veličamo ličnosti- da li su one iz javnog života, tabloida i naslovnica, već je rad taj koji nekoga plasira. Mi imamo puno velikih mecena i darodavaca, ali skromnost je ono što na neki način karakteriše rotarijance. Ne isticati javno, već diskreciono, što verovatno u današnje vreme deluje neobično, ali još uvek postoje ljudi koji to cene.

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI