Kad bolje razmislim, ne želim klona svoga psa

 

Klonirani psi i mačke postali su uobičajeni zahtevi ljudi koji žele da na taj način produže život svojim ljubimcima. A da li su očekivanja realna?

 

Svi mi koji imamo psa za kućnog ljubimca reći ćemo vam, bez razmišljanja, da je on ravnopravni član porodice, kao i da njegov odlazak na drugi svet doživljavamo jednako bolno kao smrt najbližihčlanova familije. E upravo zbog toga svaka naznaka o mogućnosti da se našem voljenom lajavcu produži život  (istraživanja o pilulama koja produžavaju život psima već su bila tema XXZone) uliva nam nadu da će se nešto važno desiti kako bi ostao sa nama, ako imamo sreće, petnaest i više godina.

Jametlene Reskp, Unsplash

Sigurna sam da i vi pratite šta se dešava u svetu nauke po tom pitanju, i da ste nabasali na informacije o kloniranju pasa. Ustvari, da li ste znali da se to već uveliko radi i to uspešno? Međutim, kada sam proučila čitav proces, došla sam do zaključka da i kada bih skupila dovoljno novca (trenutno se radi o cifri od 50 hiljada dolara u Americi) ne bih želela da moj Teo, sedmogodišnji bernski planinski pas, jednoga dana bude zamenjen svojim klonom. A evo i zbog čega.

Pixabay

 

Prvi klonirani pas u Americi stvoren je pre dve godine i bio je u pitanju džek rasel terijer

Ideja kloniranja životinja postoji većveoma dugo, a prva klonirana životinja bila je ovca Dolly koja je uspešno klonirana 1996.godine, ali je živela veoma kratko. Eksperimenti sa kloniranjem pasa, do pre tri godine, rađeni su veoma uspešno u Južnoj Koreji, i do tada to je bila jedina zemlja gde ste mogli da klonirate svog ljubimca. U laboratoriji Sooam Biotech Research Foundation od 2006. do danas klonirano je preko hiljadu pasa po ceni od 100 hiljada dolara. Prvi klonirani pas u Americi stvoren je pre dve godine i bio je u pitanju džek rasel terijer, a nastao je u kompaniji ViaGen, u Teksasu. Do danas je, slobodno mogu reći, iskonstruisano na stotine pasa i mačaka, a klonove svojih ljubimaca dobile su i poznata glumica Barbra Streisand i modna dizajnerka Diane von Furstenberg.

Andrea Reiman, Unsplash

 

Klonirani pas samo fizički potpuno liči na vaše omiljeno biće, jer ono nema sačuvanu memoriju niti njegov karakter

Očekivano i cena je pala- za novog psa klona sada treba izdvojiti 50 hiljada dolara, za mačku 25, a čuvanje genetičkog materijala staje oko 1600 dolara. Na prvi pogled, ukoliko imate dovoljno novca, nikakav problem, čak i kada se desi da vam ljubimac iznenada ugine postoji jasno uputstvo pomenute južnokorejske laboratorije: umotajte telo uginulog psa u peškir, smestite ga u frižider ( nikako u zamrzivač) i imate pet dana da stručna lica uzmu dragoceni materijal za ovaj proces. Međutim … Ako se pozabavite moralnim aspektima ove metode brzo zaključite da to možda i nije dobra ideja. Kada čujete da je za prvog preživelog kloniranog psa bilo oplođeno 123 ženki, kao surogat majki, i da je od toga preživelo samo jedno štene; da se tokom ovog procesa često dešava da se rode deformisani štenci i večita priča da već na planeti zemlji postoji toliko napuštenih pasa koji žive u strašnim uslovima prepušteni sami sebi. Nisam vas još pokolebala? Ono što je meni bilo presudno, jeste da klonirani psi samo fizički potpuno liče na vaše omiljeno biće, jer ono nema sačuvanu memoriju, i ono što je najvažnije, može da ima potpuno drugačiji karakter. Praktično genetski blizanac nastao u nekom drugom vremenu je u stvari ličnost za sebe.

Volela bih da pitam Barbru Streisand kako je to kad vidiš svog dugogodišnjeg prijatelja, a osećaš neko drugo biće

I šta sad- želeli ste ono svoje biće voljeno pre svega zbog njegovog karaktera, osobina, ljupke svojeglavosti, specifičnih bubica, a dobili ste novu jedinku. Ja ne želim novog Tea koji ne podnosi mačke (a ovaj moj svaku zna u kraju i nijedna se ne miče dok on prolazi toliko blizu da može da joj dodirne njušku); neću njegovog klona koji reži na male drugare, dok po mom originalu mogu da se penju bez ikakve opasnosti; ne želim sebičnog klona, jer je dobrica Teo poznat po tome da stoji poslednji u redu da dobije slatkiš iz našeg džepa, a ako slučajno nestane nastavi na svoju stranu; ne treba mi neki primerak koji će bežati od kuće, dok ovaj naš sve vreme nas drži u vidokrugu i ako se desi da nas na momenat ne opazi, trči kući. Ima tu još mnogo toga, ali verujem da ste skapirali. Šta će mi klon koji će imati svoj personaliti, a fizički će biti isti originalu. Mislim da bi me to još više iritiralo- gledaš svog psa, a imaš nekog neznanca. Volela bih da pitam Barbru, da mogu, ili da mi se javi neko ko ima klona, kako je to ustvari kad gledaš svog dugogodišnjeg prijatelja, a osećaš nekog drugog. Ukoliko se desi da naučnici iz laboratorije iz Južne Koreje uspeju da osim fizičkih osobina kloniraju i njegovu dušu i sećanja, onda sam za. Samo moraju mnogo da požure, jer nije nam ostalo previše vremena.

 

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI