Karneval, bliži od Brazila

U Brazilu, Veneciji ali i u Rijeci… Ovo je period kada je dozvoljeno da se predstaviš kakav nisi i makar na nekoliko sati budeš ono što si oduvek želeo

Tekst: Guca s Otoka sreće

Ovo je najnovija priča o starom karnevalu ili o maškarama, maskeradama, pokladama, mesopustu ili fašniku. Ne, nisam bila na karnevalu u Veneciji, a nisam ni u Riju, bila sam mnogo bliže. Pričaću o tome kako su maškare još jednom preuzele ključ grada Rijeke, izabrale svoju kraljicu, razlile svoje maske na ulice i plešući potpuno zavladale gradom. Tako svake godine počinje peto godišnje doba u ovom “gradu koji teče”, počinje mesec u kome grad živi od mašte, muzike i plesa. Dan, kad stotinu karnevalskih povorki veselo krene sa Rive na Korzo je dan koji se čekao cele godine. Kako i ne bi kad je glavni moto bio “budi što želiš”.

Karnevalom će početi i 2020. godina kada Rijeka postaje evropska prestonica kulture

Ove nedelje je preko 10000  ljudi učestvovalo u završnom defileu, uglavnom su sa Kvarnera, susednih ostrva, ali iz drugih delova Hrvatske. Gostovale su i karnevalske grupe iz Belgije, Italije, Slovenije, Makedonije, Crne Gore ali i iz Čačka. Osim samih Riječana, grad su preplavili i zaljubljenici u karnevale, najviše ih je bilo iz evropskih zemalja sa karnevalskom tradicijom, ali i iz Japana i Kine. Zanimanje za ovaj karneval je ogromno, mediji su danima pratili sva događanja, uživo je išao prenos na Kanalu RI, a putem webcasta karneval se pratio u 122 zemlje sveta. Pratili smo i mi, uživo i u društvu svojih prijatelja Duby i Đoa. Karnevalom će početi i 2020. godina kada Rijeka postaje evropska prestonica kulture.

I koliko god se ja budem trudila i pričala, ipak će fotografije nasmejanih maski, uživljenih u neku temu ili pažljivo  maskiranih posmatrača pokazati ono što smo mi tamo osetili.

Ali, ovaj karneval nije samo ta snažna šarena slika buke. On ima svoje daleke korene u kulturi katoličkog hrišćanstva. Nama najpoznatiji venecijanski karneval je počeo još u 14. veku, karneval u  Rio de Žaneiru sredinom, a Mardi Gras zadnje godine 17. veka. Fešte u većini zemalja počinju posle praznika Tri Kralja i završavaju u nedelji pre korizme i posta koji sledi. Nedelja pre praznika Pepelnice naziva se bezmesnom nedeljom i tu se verovatno krije poreklo reči karneval. Latinski izrazi carne levare ili  carnelevarium  označavaju upravo to, “doviđenja mesu” odnosno “odstranjivanje” mesa. U riječkoj okolini uobičajen je i naziv “mesopust”. Zbog dugačkog posta koji sledi, svo preostalo meso iznosilo se i jelo u festivalskoj atmosferi, delilo sa sirotinjom i zalivalo ogromnim količinama pića. Karnevali su davali mogućnost svima  da, pod maskama, zamene uloge u društvu.

Karneval je ismevanjem i kritikom vlastele i institucija dovodio do pročišćavanja, do neke vrste katarze u  društvu

Sirotinja bi se oblačila u gospodska odela, a bogataši bi glumili običan svet. Uobičajene norme ponašanja nisu važile, a “vlast” maski je bila legalizovana. Bukom, muzikom i slavljem su se terale i mračne zimske sile kako bi se opet vratilo leto. Iako je nastao po religioznim pravilima, pripadao je, kao i danas, popularnoj kulturi, narodu. Karneval je, ismevanjem i kritikom vladara, vlastele i institucija, raznim alegorijskim prikazima, dovodio do pročišćavanja, do neke vrste katarze u nekom društvu. Iako je fenomen karnevala star vekovima, izgleda da neće tako skoro iščeznuti, postao je ljudska potreba. Svaki je poseban, poseduje sopstvenu unutrašnju energiju i pravila koja se razlikuju od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, od grada do grada, čak i od sela do sela.

Zato se sada vraćam Rijeci, da još nešto ispričam, a zatim da pokažem predivne fotke.

Prvi zapisi o riječkom karnevalu potiču iz 15. veka. U starom delu grada su se organizovali balovi pod maskama u kojima su svi učestvovali, ali gospoda je plesala samo sa gospodom, po raznim palatama. Takođe, bile su popularne igre u kojima su učestvovali svi – međusobno gađanje brašnom, jabukama ili jajima. Početak 19. veka donosi dodatnu raskoš karnevalu, pojavu prvih automobila u karnevalskoj povorci, organizuje se i Praznik cveća, a ugarsko, nemačko, italijansko i rusko plemstvo postaje njegov redovni pratilac. Ružna vremena ratova koja su usledila ipak nisu uspela da uguše ovu tradiciju. Od ranih osamdesetih, riječki entuzijasti su ga ponovo oživeli… i tako smo polako stigli do ove 2018. godine.

Bila je tu i dečija karnevalska povorka, opatijska balinjerada, ambasadorski bal u Guvernerovoj palati, ali i sjajni auto reli Pariz – Bakar sa maskiranim automobilima, DJ performansi, koncerti, baleti…  svaki dan ste mogli upijati neku drugu muziku i energiju. Ali, ipak, čekao se taj finalni dan, dan za koji maškarane grupe dugo i ozbiljno pripremaju svoj nastup, koreografiju, maske i muziku. Neke grupe učestvuju već godinama, bilo da su u pitanju ruralni zvončari prekriveni životinjskim kožama sa rogovima i ogromnim zvonima ili uvažene frankopanske princeze ili preslatki plesni parovi iz staračkih domova. Ali nove ideje i grupe stižu, mladi žele da postanu deo tradicije na svoj način. Insajderska informacije kaže da su organizatori imali problem zato što se prijavio preveliki broj grupa. Karneval ima i završnu svečanost, tada se slamnatim lutkama, zvanim pusti, javno  “sudi” i “presuđuje” i potom “ritualno” spaljuje (za sve nevolje neko mora biti kriv).

Čarobnjaci, smajlići, drakule, Egipćani, slovenački ribari, nemačke kelnerice, kineski zmaj, Simpsoni, Kalimeri, hipici sa upaljenim džointom od deset metara, đavoli i veštice raznih oblika i boja

Mene je već ponela atmosfera i pre početka defilea. Duga kolona karnevalskih kola na Rivi čeka početak, preglasna muzika tutnji  iz svih razglasa, stotine veselih maski se priprema i zagreva po okolnim kafićima, spremno mi poziraju. Mame, tate, deca, mase tinejdžera, gospođe i gospoda u godinama, svi uzbuđeno čekaju početak. Čarobnjaci, smajlići, drakule, Egipćani, slovenački ribari, nemačke kelnerice, kineski zmaj, Simpsoni, Kalimeri, hipici sa upaljenim džointom od deset metara, đavoli i veštice raznih oblika i boja, likovi iz bajki, vespe… Gradonačelnik Rijeke, iako privremeno svrgnut sa vlasti, sve vreme je maskiran i radosno učestvuje u povorci, od šetnje na otvaranju, pa do pozdravljanja sa kamiona koji nosi ogromnu hipi lutku sa gitarom. Iz razglasa gruva  A lalala long, Boba Marlija, dok kamion prati upaljen džinovski džoint nošen na ramenima nekoliko hipika. Grupe prolaze Korzom i obalom, duhoviti voditelji ih najavljuju i odjavljuju, a posmatrači uživaju. Većina grupa je donela zabavu, maštovite kostime, ali nisam videla neko posebno peckanje vlasti, neki groteskni prikaz, bilo je par benignih lutaka i to je sve. Riječani su mi rekli da su ismevanje ili neka jača kritika ostavljeni lokalnim maškarama, “ipak je ovo Rijeka”

Negde oko osam uveče, atmosfera je na vrhuncu, čuje se i Mesečina, i trubači su na ulici, ljudi su i umorni i opušteni ali ne odustaju. Maske su se pomešale sa posmatračima, mogao si da kucneš čaše sa indijancem ili mačkom u bilo kom kafiću. Priznajem da smo se sjajno razigrali uz Despacita (molim oprost J).

Zadnja povorka i kraj defilea značio je povratak u stvarnost, krećemo polako… ali počinje li to neka živa svirka na Korzu? Otrčali smo tamo i odskakali kako smo znali i umeli po taktu neke karnevalske muzike. Dva mladića dotrčavaju blizu nas i počinju da igraju: “A da nešto pojedemo ipak?”, pita jedan. “Neeee”, odgovara drugi, “onda ću se otrezniti, a ja to ne želim”. Opet krećemo kući, ali, prolazeći pokraj nekog kafića na obali, čujemo Mi sono innamorato di Marina. Morali smo da utrčimo i na brzinu otpevamo sa Roko Granatom. I dok smo tada zaista napuštali Rijeku, pratila nas je tutnjava muzike sa svih razglasa i stotine mladih koji su, idalje pod maskama,  preplavili Rivu i nastavili svoju žurku.

Dali smo sve od sebe na ovom karnevalu, nadam se da smo oterali zimu i prizvali leto.

 

POVEZANI TEKSTOVI