Lovorovim bobicama pravo u metu

 

XXZona na trećem  Svetskom prvenstvu u pucaljkama od zove oficijalnog naziva- Svjetsko prvenstvo va pukalnicah, Opatija, 2018. Caffe bar Barić

Izveštač i fotograf BKG©

Da, tako je, XXZona je dobila ekskluzivnu priliku da izveštava sa ovog takmičenja kao jedini inostrani medij. Ovo treće odmeravanje snaga va pukalnicah se održalo 25. avgusta u Opatiji. Grupa entuzijasta, zaljubljenika u ovu tradicionalnu dečiju igru, rešila je da je sačuva od zaborava novog vremena. Da je vredelo potruditi se oko toga, pokazao je veliki broj učesnika ozbiljno zaposednutih takmičarskim duhom. Vredno su se zagrevali i trenirali skoro sat vremena uoči samog početka takmičenja dok je verna publika polako punila „tribine“ kafića i uličicu ispred. Ova stara letnja igra va pukalnicah (opatijskim) je prava „analogna“ igra koja zahteva od takmičara preciznost i smirenost.

Kratkim, snažnim i brzim potezom ruke gurnete tu drvenu guralicu tako da se, prethodno ubačene lovorove bobice sudare, a jedna, pod pritiskom, izleti

Kao i za svako svetsko prvenstvo u bilo kom sportu, organizatori su ozbiljno odradili pripreme i sve se odvijalo bez ikakvih problema: prijavljivanje takmičara, live score rezultati po kategorijama, logoroični voditelj Valerio koji je neumorno, satima vodio prvenstvo, pevanje opatijske himne sa Duletom, smenjivanje takmičara, obezbeđenje, snimatelji, novinari i aktivna publika.

Pravila ove igre su jednostavna, ali je poenta u tome da napravite dobro „oružje“ koje sami donosite. Pucaljka (pukalnica u orginalu) ima dva dela, statičnu drvenu cev i pokretnu guralicu. Kratkim, snažnim i brzim potezom ruke gurnete tu drvenu guralicu tako da se, prethodno ubačene lovorove bobice sudare, a jedna, pod pritiskom, izleti. Tada se čuje taj specifični „puk“ i otuda ime „pukalnica“. Dakle, parče grane od zove iseče se na nekih 20 cm i potom se izdubi njena mekana unutrašnjost. Od nekog drugog drveta se izrađuje ta guralica, manig, koja do pola ima promer tek toliko da može da uđe u pucaljku, dok na drugoj polovini, njen veći promer zaustavlja manig koji pod pritiskom ispaljuje „municiju“. Ako je ovaj moj tehnički opis nedovoljno dobar, pogledati fotografije.

Kuriozitet je da, za razliku od ostalih sportova,  pobednici u ženskoj i muškoj kategoriji na kraju ukrštaju pukalnice i taj dvoboj odlučuje super šampiona svetskog prvenstva

Svako ima pravo na jedan probni hitac, i zatim na pet takmičarskih. Dok puni pukalnicu svaki takmičar može koristiti usluge asistenta koji je tu da bi pomogao, za svaki slučaj. Meta je udaljena oko tri metra od mesta gde stoje takmičari. Kad ispaljene lovorove bobice (lumberi), udare u metu, one ostavljaju masne zelenkaste tragove na papiru sa krugovima i tako se dobija rezultat. Ove godine, zbog suše valjda, lumbera nije bilo u prevelikoj količini i bili su manji nego obično. Sudija sve prati i proverava, sabira postignute bodove, informiše zapisničara koji pred svima upisuje u broj bodova u tabelu.

Takmičari su podeljeni na seniore i juniore, sa posebnom ženskom i muškom konkurencijom. Kuriozitet je da, za razliku od ostalih sportova, pobednici u ženskoj i muškoj kategoriji na kraju ukrštaju pukalnice i taj dvoboj odlučuje super šampiona svetskog prvenstva. Na žalost navijača ženske finalistikinje, višestruke šampionke Silvije, pobedu je ipak odneo muški takmičar, Dario. Isto je bilo i u juniorskoj konkurenciji, Erik je dobio zlatnu medalju, dok su Romina i Paola pokupila srebrnu i bronzanu. Profil takmičara ovog Trećeg Svjetskog šampionata va pukalnicah  je bio šarolik, učestvovali su i mladi i stari, stranci i domaći, profesori, reditelji, vodoinstalateri, muzičari, penzioneri, studenti, svi sa istom dobrodušnom idejom pozitivnosti … za kratko sam bila ubeđena da ću se i ja prijaviti za takmičenje, ali kako sam morala profesionalno da izveštavam, fotografišem i upijam utiske, odustala sam. Muški deo mog para se prijavio i učestvovao u pucanju tako što mu je jedan gospodin jednostavno prišao i poklonio svoju pukalnicu… objektivno govoreći, uprkos velikom trudu, i nije se nešto proslavio (35-ti od 41 takmičara), ali je to bilo nebitno, važno je bilo učestvovati. Treniraće ozbiljnije za sledeću godinu, obećao je pred svima.

Mi bi smo sasvim sigurno propustili ovo jedinstveno svetsko takmičenje da nas nije pozvao Vladimir Gudac OPG, naš opatijski prijatelj, kako lični tako i XXZONE (http://xxzona.rs/ist-umetnost-zaista/).  Ne samo da nas je zvanično pozvao, već  mi je obezbedio i press akreditaciju. Tu sam upoznala i jednog posebnog takmičara, legendu YU i slovenačkog filma i teatra, Karpa Godinu, učesnika iz Slovenije. Ko još ne zna  o njegovom stvaralaštvu, možda će saznati iz ekskluzivnog intervjua koji smo dogovorili, a u povodu retrospektive njegovih filmova koja će se na jesen održati u Njujorku, u čuvenom Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Nadam se da ćemo uspešno uskladiti termine i napraviti intervju ove nedelje. Eto kako to nekad bude u životu, ja stojim i  fotografišem iste scene pored njega, doktora za fotografiju, dakle ja, BKG, stojim i klikćem na moju kamericu pored njega… (dobro je da nećemo upoređivati fotke).

Do tada, ipak uživajte u fotografijama sa terena. Ozbiljno ili neozbiljno, važno je da se ljudi pokrenu, da se okupljaju oko nečeg pozitivnog, a poznato je da je ljudskoj prirodi to uvek teže. Možda ste i vi imali neku omiljenu igru kao dete, možda imate staro društvance u kraju koje je spremno na novu/staru zabavu i takmičenje. Recimo ona igra  „Između dve vatre“ ili „Strelice“? Svakako predlažem da odmah bude svetskog ranga, jer će onda doći navijači i veliki mediji i sve može postati ozbiljna zbilja, u samo jednom trenu.

POVEZANI TEKSTOVI