Mala noćna Božićna raskrinkavanja

Od mirisa svežih, diskretno okićenih jelki, do svinjskih polutki ukrašenih svetiljkama u izlogu prodavnice – praznična advent euforija raste

Sećate li se onih vremena kada ste brojali dane do onog kada ćete okititi jelku, ukrasiti ulazna vrata I porodično praviti spiskove nabavke za novogodišnji I porodični ručak? Ti slatki momenti čekanja imali su formu koja se u zapadnoevropskim zemljama zove advent, period od četiri nedelje do najvažnijeg događaja Božića. To je vreme iščekivanja u kojem postepeno ulazite u prazničnu atmosferu, tako da uživaju sva čula, a krešendo se dešava nekoliko dana uoči najvećeg hrišćanskog praznika. Očekivano, u Italiji atmosfera pred blagdane lebdi u vazduhu, ali sasvim dozirano kako ne bi poremetila finalna ekstaza. Početkom decembra prošla sam severnim delom ove zemlje i jedno veče provela u Trstu. Dovoljno za utiske. Ali pre onih prazničnih, ponovo me je fascinirala kolona šlepera, kamiona,dostavnih vozila koja u neprekidnom nizu u dve trake auto-puta, na potezu Milano- Venecija, stotine kilometara jurcaju u neprekidnom nizu. Na brzinu računamo putarine, koje su ovde bezobrazno skupe, benzin… Kako je moguće ovde biti u krizi?

Na centralnom tršćanskom Trgu ujedinjenja koji miriše na borovu šumu, čuju se zvuci valcera

 

Iz surove realnosti, prelazim u bajku. Dok se spuštamo ka luci iz mračnih dvorišta izviruju ukrašene jelke koje svetle, ili mame pogledom kroz prozore razmaknutih zastora. Otvoren poziv da uživate u lepoti. Diskretna priprema za pogled koji širi zenice- desetine svežih, raskošnih jelki, širokih grana, gotovo iste, impozantne visine, sa crvenim kuglama i belim svetiljkama i to je to. Nema smešno paradnih Deda Mrazova koji jašu irvase, poklona velikih i malih sa mašnama, stilizovanih cvetova umesto pahulja, pink ukrasa koji vas napadaju iz neočekivanih uglova. Na centralnom tršćanskom Trgu ujedinjenja koji miriše na borovu šumu, čuju se zvuci valcera ( nekako je logično da se to baš dešava na mestu gde se nalazi zgrada teatra Verdi), a odmah pored su drvene kućice Božićnog marketa. Tek podignute, sasvim nove, sve jednake, pritegnute sajlama za betonske grede kako ih ne bi odnela bura. Kod njih nema zimskih iznenađenja. Iako je osam sati uveče, kućice su zatvorene, mnoge se tek useljavaju sa božićnim ukrasima, slatkišima, tradicionalnim proizvodima… Jednostavno rečeno, svuda važi princip manje je više.

Slučajno nalećem na potpuno bizarni prizor- sveže svinjske polutke kao pod konac složene u izlogu i okićene svetiljkama

 

Možda je to najočiglednije na izlozima koji su bez izuzetaka ukrašeni svežim borovim granama sa crvenim detaljima. Ili oni, u jednoj elegantnoj krem nijansi sa savršeno uklopljenim osvetljenjem. Ovo je vreme kada se traga za pravim poklonima, a ukoliko ste odlučili nešto da kupite, prodavačice vas obavezno pitaju da li je to božićni poklon, spremne da vešto uvežbanim pokretima čak i najmanju sitnicu pretvore u remek delo. To je ono nešto, tipično za italijansku estetiku-pakovanje koje vraća osmeh na lice. U šetnji polupraznim ulicama, jer sutra je još jedan običan radni dan, slučajno nalećem na potpuno bizarni prizor- sveže svinjske polutke kao pod konac složene u izlogu i okićene svetiljkama! Pun pogodak, jer sigurna sam da i vegetarijanci zastanu na trenutak da makar odmahnu rukom. Odmah do njega je prodavnica tipičnih božićnih poslastica gde dominira tradicionalni kolač Panatone sa mrvicama čokolade, suvim voćem,

 

 

POVEZANI TEKSTOVI