Moj lični preobražaj na putu u Gou

U trenucima kada se dese neki veliki životni preokreti Indija postaje mesto za potragu za novim ja. Goa je mesto za sledbenike yoge i obožavaoce večitog leta

 

Tekst: Njanja Ivanović

Posle velike lične drame, Jelki Despotović, bila je potrebna promena, nešto drugačije i novo iz osnova…Otišla je u Indiju. Otvorila je vrata sveta s kojim se odmah prepoznala i poželela da mu se zauvek vraća, da mu pripada bar delom svoga života i vremena. Kada je sletela u Gou bilo je tri sata ujutro, krenula je sama ni tamo nikoga nije poznavala…

…Kada sam sletela bila sam tako umorna, bez bilo kakvih osećanja sraha i strepnje, a moglo se očekivati da će ih biti….Zapljusnuo me je vlažna i topao vazduh iako je bilo tri sata ujutru…i na moju veliku radost dočekao me je dečkić sa mojim imenom ispisanim na  papiru. Otišli smo do kola  u kojima je radila klima i krenuli smo za Arambol koji se nalazi na severu Goe. Put je trajao skoro dva sata, a mene je u kolima savladao san… Kada smo stigli do smeštaja  soba je bila pravo iznenađenje, pozitivno, za razliku od smeštaja u kojem sam boravila na severu Indije. Bila je prostrana sa kuhinjom i velikim kupatilom. Kuća se nalazila tik iza malene crkve tako da su me svako jutro, sledećih 10 dana, budila crkvena zvona u šest ujutro.

Stigla si u Arambol kakvo je to mesto?

Arambol je mesto na severu Goe. Nekada je bilo ribarsko selo, a početkom sedamdesetih prava meka za hipike. Sada je veoma popularno mesto za ljude iz celog sveta koji bi da idu u školu yoge, da završavaju kurseve i za one koji bi da pobegnu od hladne zime u svojoj zemlji…

Goa je bila dugo katolička kolonija koliki su i kakvi danas tragovi toga?

Da, Goa je savezna drzava u Indiji koja je najduže bila kolonija čak do 1961. godine. Iako je veći deo Indije bila britanska kolonija, Goa je bila pod upravom Portugalaca. I njima se tu svidelo pa nisu želeli da prepuste svoju koloniju tako da su ih Indijci jedva izbacili. Većina stanovnštva je primila hrišćanstvo kao svoju veru i sada su u Goi stanovnici pretežno katoličke veroispovesti. Posle Portugalaca, ostao je veliki broj katoličkih crkava koje su, bar se meni čini, brojnije od indijskih hramova. Glavni grad je Panaji, a Vasko de Gama je najveći grad.

Unsplash, Alexir Turenkov

Prvo jutro… šta si radila?

Kada sam se probudila  krenula sam da promenim novac i kupim karticu za telefon. Obukla sam se kao što sam navikla na severu Indije…dugačke pantalone, majicu i maramu da mi prekrije ramena, međutim dočekalo me je iznenađenje. Ljudi su se šetkali po ulici u šorcevima i majicama na bratele, u kupaćim kostimima preko kojih su imali pareo od providnog materijala i tu sam shvatila da se jug Indije jako razlikuje od severa. Takav način oblačenja na severu je nezamisliv. Čim sam obavila administrativne formalnosti potražila sam put do plaže koja je 50-tak metara od glavne ulice. Kada izađete na plažu, prvi utisak je očaravajuć…plaža dugačka kilometrima, široka stotinak metara, more koje se spaja sa nebom i načičkani restorani duž nje.

Svako jutro sam u 7 sretala čoveka koji je do kolena stajao u vodi, okrenut ka pučini i svirao neki neobičan duvački instrument

 

Ipak ova plaža se razlikuje od mnogih koje si do tada posetila?

Dan u Indiji i dešavanja počinju rano, već sa prvim izlaskom sunca možete videti ljude na plaži koji šetaju, trče, rade yogu, meditiraju bave se drugim vrstama vežbi ili jednostavno sede i uživaju. Kada sam prve sezone odlazila na yoga kurs svako jutro sam u 7 nailazila na čoveka koji je do kolena stajao u vodi okrenut ka pučini i svirao neki neobičan duvački instrument. Ništa nije dovoljno čudno što biste mogli da zateknete na plaži u Goi. Od žonglera sa čunjevima, do devojaka koje vrte hula-hop, a uveče te iste devojke vrte oko sebe zapaljene baklje.

Kakva je hrana, šta te je posebno očaralo?

U Goi je veliki izbor raznovrsne hrane i za vegetarijance i za one koji to nisu. Puno je indijskih restorana koji spremaju tradicionalna indijska jela. Ona je puna jakih začina i ljuta tako da se nekom sa naših prostora to može učiniti prejako, ali na Goi su spremni da prilagode ukus vama ako im to zatražite. Postoje i restorani koje drže stranci u njima je hrana kombinacija modernih kuhinja.

Šta veče i zalazak Sunca donose?

Večeri u Goi su fantastične…kada izađete na plažu dok zalazi sunce vidite da je sav svet tu na plaži. Neki se još uvek sunčaju, neki se kupaju, neki rade yogu neki meditiraju a neki i pevaju. Pred sam zalazak sunca,koji je spektakularan tako da niko ne odoli da pravi fotografije svaki put kad ga ugleda, okupljaju se bubnjari koji sede u polukrugu i sviraju. Ljudi stoje okolo i slušaju i igraju. To traje otprilike sat, odnosno dok se skroz ne smrači. Onda se ljudi razilaze i odlaze ili na večeru ili na neko drugo dešavanje kojih ima u izobilju. Skoro svaki restoran ima neki muzički program. Jedan od poznatijih je Organic vibes gde sam slušala bend Gipsy tali koji je svirao cigansku muziku, ali i pesme Gorana Bregovića… Đurđevdan zatim,  Haljinica boje lila

Jesi li zapevala za društvo?

Naravno, ja sam to veče bila sa prijateljima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i silno smo se obradovali kad smo čuli poznate taktove, a kulminaciju je izazvala Vranjanka. Kako su muzičari samo svirali mi smo im se pridružili pesmom.

Pretežno su tu osobe koje dolaze same, ali ima i onih srećnika koji su u pratnji životnog saputnika ili prijatelja

Ko su ljudi koji dolaze na Gou, da li dolaze sami ili u društvu ?

Ljudi dolaze na Gou iz celog sveta, različitog godišta i različite veroispovesti, ali sve ih povezuje jedno…otvoren um, bez predrasuda, i sa željom da se vidi i nauči nešto novo. Naravno da postoji i želja za uživanjem, to se u Goi  podrazumeva. Pretežno su to osobe koje dolaze same, ali ima i onih srećnika koji su u pratnji životnog saputnika ili prijatelja. Teško je pronaći srodnu dušu iz svog okruženja ko bi bio zainteresovan i voljan da provede nekoliko meseci u Indiji.

Koliko se tu lako sklapaju poznanstva i prijateljstva?

Prijateljstva je na Goi jako lako sklopiti. Svi su otvoreni za druženje, upoznavanje, za razmenu informacija…odmah će vas pitati koji put ste u Indiji i šta ste sve obišli i rado će vam preporučiti mesta koja treba obavezno videti. Ja sam prve sezone upoznala predivne ljude iz različitih krajeva sveta. Neke sam ponovo srela druge sezone i kada smo se videli bilo je kao da srećete prijatelje koje poznajete čitav život. Mi smo u kontaktu tokom cele godine putem društvenih mreža i to je fantastično…imati prijatelje po celom svetu koji vas  pozivaju da ih obiđete u njihovoj zemlji. Sa mnogima od njih sam organizovala mini izlete po Goi , obilaske drugih gradova , vodopada, raznih znamenitosti, starih indijskih hramova ili hrišćanskih crkvi, odlazili smo i na krstarenja.

Ti si pohađala   kurs joge za instruktora, kakva su iskustva?

Ja sam oduševljena kursevima u Indiji. Prve sezone sam završila kurs prenatal yogea druge sam zavrsila 200ttc skolu za yoga instruktora. Učitelji su posvećeni i željni da podele znanje, a kursevi su veoma intenzivni i naporni. Kada ih završite, osećate se fantastično i imate osećaj da su se vaše telo i um promenili, a u suštini i jeste tako.

Ovde si i pre puta u Indiju išla na jogu, kakva je razlika ? 

Ja sam u Srbiji išla na časove yoge kao učenik i imala sam sreće da sam imala divnu učiteljicu od koje sam pokupila mnogo bitnih stvari koje su mi dosta pomogle u Indiji. Razlika je u tome što sam u Srbiji išla na yogu 3 puta nedeljno, a u Indiji svaki dan sem nedeljom. Tako vidite velike i brze promene u svom radu.

Delila si sprat sa jednom Ruskinjom. Mnoge njene zemljakinje dolaze u Gou da se porode.

U Goi ima puno Rusa. Ja sam prve sezone delila terasu i sprat sa mojom sada divnom prijateljicom Julijom. Njoj je to tada bila već četvrta sezona i imala sam sreće jer mi je ona dala sva ona mala uputstva koja život znače. Inače su Rusi jako štedljivi i vredni. Dosta njih se u Goi bavi raznim uslužnim delatnostima od frizera, depilacije, manikira, pa do toga da prave razne polastice ili napitke i prodaju po marketima. Mnoge mlade trudnice dolaze da se porode u Goi i provode tu sa bebom celu zimu. Kod njih su u Rusiji zime ekstremno hladne i bukvalno beba ne bi izašla napolje mesecima. Ovako i mama i beba su po ceo dan na plaži u moru i na suncu.

Pixabay

Hajdemo opet u noćni provod, šta je to estatic dance?  

Više puta nedeljno se u poznatom klubu održava ecstatic dance. Ceo događaj traje oko tri i po do četiri sata. Dolaze di-džejevi iz Berlina, Londona, Amsterdama….i puštaju muziku. Sve počinje uvodnom meditacijom, gde svi stoje u krugu, a kada krene lagana muzika, počinju da igraju. Nije dozvoljena priča, ko hoće da razgovara ili da puši, mora da izađe iz ovog prostora. Na podijumu su svi bosi…znači potpuno prepuštanje tela muzici. Tu možete videti ljude svih godišta, bukvalno od 7 do 77 godina. Završetak je takođe isti- svi posedaju formirajući veliki krug uz laganu meditaciju za kraj.

Kako izgleda doček nove godine u Arambolu?

Doček u Goi je veoma interesantan. Iz cele Indije mladi se sjate na obalu i tih dana plaža vrvi od ljudi…bukvalno ih je na hiljade. Mi stranci se obično skupljamo u klubovima jer je tu manja gužva. Ljudi dolaze na doček u potpuno opuštenom izdanju…Možete da sretnete devojke koje su stigle sa plaže sa još uvek mokrom kosom, pa do onih koje su se sredile i našminkale. Ništa nije preterano čudno i neobično i svi su opušteni i veseli.

 

Pokazala si mi fotografije gde ljudi na ulici polivaju jedni druge nekim bojama, kakva je to fešta…?

To je drevni Holi praznik. U početku, kada je nastao, to je bio praznik tek udatih žena. Ritual za sreću novog doma. Kasnije, na dan ovog praznika počele su da se obavljaju veridbe i sklapali su se brakovi, a danas je to više prazik koji označava kraj zime i početak proleća. Najpoznatije obeležje ovog praznika je bacanje praha u boji na prijatelje i rođake. Holi je jedan od bitnijih praznika u Indiji.

Koliko je novca potrebno nekome iz Srbije da ode na mesec dana u Gou?

Najveći izdatak je za avionsku kartu i ona može da se nađe za 500 evra. Ako se potrudite i planirate put ranije, možete da dobijete i odlične popuste i da vas karta košta manje od 400 evra. Pristojan apartman sa kuhinjicom i kupatilom košta od 150-200 evra, a motor se iznajmljuje na mesečnom nivou za 60-80 evra.  Za hranu treba izdvojiti oko 150 evra, u zavisnosti od afiniteti, da li jedete meso, ribu , pijete alkohol…..u tom slučaju ćete morati da izdvojite više novca. Cene smeštaja i avio karte zavise i od toga u kom periodu dolazite i koliko ostajete. Najskuplji meseci su januar i decembar. I što je boravak duži cena smeštaja vam je niža. Oko Nove godine cene se uvećavaju i do tri puta.

Poslednji put si tamo provela pet meseci kada ideš opet i na koliko?

Ja se nadam da krećem početkom novembra i planiram da ostanem što duže….makar šest meseci. Do početka monsunskih kiša.

 

 

POVEZANI TEKSTOVI