Mojih šezdeset dana u Brazilu

Priroda i hrana dar bogova, ljudi srdačni, vreme rastegljiva kategorija. Nedeljom svi jedu sladoled, a devojke sa ful šminkom treniraju u teretani… Ovo su utisci mlade Beograđanka koja je bila na praksi u Araraquari u Brazilu

 

Brazil- ko ne bi voleo da prošeta njegovim najlepšim peskovitim plažama, zanjiše kukovima u ritmu rumbe i sambe na najpoznatijem karnevalu u svetu, ili da zaviri u slikovite kvartove opasnih favela. To i jeste deo ponude mnogih turističkih agencija, ali kako ustvari pravi život funkcioniše iznutra? Ovu šansu dobila je studentkinja pete godine Tehnološko-metalurškog fakulteta, Ana Teodorović, kojoj se pružila prilika da provede dva meseca na praksi u brazilskom studentskom gradu, Araraquari. Ana je radila na Univerzitetu Sao Paula, na katedri za hemijsko inženjerstvo, a konkretno zaduženje bilo je prikupljanje zagađujućih čestica u vazduhu i njihova analiza. Ovo su njeni utisci o svakodnevnom životu i ljudima

 

 

  

Otkud ideja da ideš na praksu u Brazil?

Prijavila sam se u studentsku organizaciju IAESTE kako bi mi pronašli studentsku praksu iz oblasti mojih studija. Imala sam test engleskog i evaluaciju svog proseka na fakultetu i na osnovu toga sam dobila mogućnost da izaberem praksu u dve države – Tajland ili Brazil. Zašto Brazil? Kako sam prilikom dodela prakse bila van zemlje i van dometa Interneta, kada su prozvali moje ime, prijatelji sa fakulteta su mi odabrali Brazil. Grad u kojem sam boravila zove  se Araraquara, u pitanju je mali studentski grad sa oko dvesta hiljada stanovnika u kom se nalazi odsek za hemijsko inženjerstvo Univerziteta u Sao Paulu. Praksa je trajala osam nedelja, od avgusta do oktobra.

Kako bi ti opisala život tamo?

Uh, zivot u Brazilu… Stereotipi su definitivno istiniti, živi se ležeran život, u smislu nigde ne žurimo, bez stresa i samo lagano. Dosta se to kosi sa mojim navikama da budem što tačnija i da me niko ne čeka, pa me je mnogo nervirala ta brazilska ležernost. Kako oni kažu: “Ako je dogovor u 15:00, 15:55 je i dalje 15h!”

 

 

Studentske kuće u kojima boravi 10-15 studenata zovu se republike. Imale smo i dve mačke pune buva i krevet koji se raspada

Šta ti se najviše dopalo, a da li postoje stvari koje bi volela da zaboraviš?

Najviše mi se dopala činjenica da sam na drugom kraju sveta, na Južnoj hemisferi, gde zvezde koje noću gledam nisu iste kao one nad Srbijom! Jednog dana sam u Evropi, na predavanjima na fakultetu, sledeće jutro se budim u Brazilu. BRAZILU! Ljudi su prijatni, velikodušni i uvek spremni da pomognu, što je najpozitivnija brazilska karakteristika. Na žalost, ne mogu da obrišem sećanja na prostor u kojem sam živela. Studentske kuće u kojima boravi 10-15 studenata zovu se republike. U mojoj je bilo nas devet devojaka. Delila sam sobu sa predivnim devojkama iz Evrope, jednom Poljakinjom i dve Nemice. Imale smo i dve mačke pune buva koje su prešle i na naše krevete! Jedno kupatilo, mnogo prljavih sudova, razbijene čaše posle žurki u tuš kabini, krađa tuđe hrane iz firiždera i krevet koji se raspada. Tešim se da je sve to carstvo Brazila.

 

Da li si se osećala nesigurno na ulici kao strankinja i u kojim prilikama?

Nisam se osećala nesigurno na ulicama, čak sam i dosta šetala sama kako bih upoznala grad i što bolje doživela skrivene brazilske dragulje. Araraquara je mali grad tako da nema mnogo kriminala, ali mi je definitvno savetovano da nigde ne idem sama, što nisam poslušala. Ali evo me živa i zdrava, radim ovaj intervju. Jednom prilikom mi je vidno pijan čovek prišao, uneo se u lice i počeo nešto da mumlja. Brazilcima srpski jezik zvuči dosta agresivno pa sam počela glasno da izgovaram naše rečenice. To ga je uplašilo i otišao je!

Jedna od asocijacija na ovu zemlju jesu neverovatne plaže, ali i favele? Kao izgledaju uživo?

Na žalost nisam išla u Rio gde su prelepe plaže i šarene favele. Videla sam favele u Sao Paulu i jako su interesantne, kao i njihova atmosfera: patike koje vise sa telefonskih kablova, (valjda se suše), prodavac droge u blizini usred bela dana koji opušteno čeka svoje klijente, mnooogo brazilskih zastavica po kućama i glasna latino muzika, do kasno u noć.

 

Što se tiče razlika, definitvno ih ima u teretani! Devojke dolaze sa velikim minđušama i ružem na usnama i samo vežbaju svoje poznate brazilske guze

 

Kakvi su ljudi, koliko smo slični i u čemu je bitna razlika?

Ljudi su predivni. Topli, srdačni, prijateljski nastrojeni i voljni na pomognu. Pravi domaćini i u tome su nam jako slični. Toliko su se trudili da se osećam što ugodnije, kako na poslu, tako dok putujem po Brazilu. Iako ne znaju ni trunku engleskog, pričali su mi po 15 minuta na portugalskom u pokušaju da mi daju savete. Prodavačice u supermarketima ćaskaju sa tobom na njihovom jeziku, a ja se smeškam i klimam glavom, tu i tamo zucnem nešto na portuglaskom. Što se tiče razlika, definitvno ih ima u teretani! Devojke dolaze spremne kao za izlazak, sa velikim minđušama i ružem na usnama i samo vežbaju svoje poznate brazilske guze, a momci se šokiraju kad vide mene da dižem tegove. Devojka vežba biceps!?

 

 

Kako bi opisala Sao Paolo, da li se stranci lako uklope u život. Kako izgledaju restorani, hrana i noćni provod?

Aaah, Sao Paulo. Nikad nisam bila u tako velikom gradu, u pitanju je najveći grad na Južnoj hemisferi, grad u kome je najveća japanska zajednica van Japana. Mešavina kockastih sivih nebodera, katedrala u stilu neogotike, operske kuće sa prelepim stubovima i skulpturama, mala fontana Di trevi… Prosto prelepo! Ali odmah iza prelepih katedrala i crkava živi mnogo beskućnika koji su opasni. Na žalost, to su sve ljudi došli sa severa Brazila u potrazi za boljim životom koji nisu pronašli. Popela sam se na jednu od najviših zgrada u Sao Paulu koja ima panoramski pogled i kraj grada se ni ne nazire! S obrzirom da je sam grad tako raznolik, ljudi iz različitih delova sveta se savršeno uklapaju. Što se tiče restorana, ima lokala u kojima kafe ispijaju poznati brazilski glumci i političari, a odmah do njih je pab sa plastičnim stolicama i stolovima gde se pije jeftino brazilsko pivo. Brazil je definitivno država kontrasta i razlike. Hrana im je preukusna. Coxinha, pastel, pao de queijo, brigadero, pave de chocolate, sveže ceđeni sokovi od manga… Aaah, toliko svega ima što je specifično za Brazil i na žalost, dva meseca mi nisu bila dovoljna da probam sve. Noćni izlasci, paaa, bila sam uvek suviše umorna posle celodnevne šetnje da bih išla u grad, ali dvoje prijatelja iz Poljske, koji su putovali sa mnom, izlazili  su i vraćali se uvek oko četiri-pet, plešući u ritmu sambe dok ulaze na vrata apartmana.

Jela koja si zavolela, i ona koja nisi mogla ni da probaš?

Sva jela sam zavolela! Imaju fenomenalan roštilj, koriste zaista kvalitetno meso. Ali što vole sireve i kačkavalje, nema im premca. Mnoga jela im se sastoje od pirinča i pasulja pošto je to jeftina hrana za siromašne, sa malo sira preko toga i eto obroka! Čak i kačkavalj stavljaju na roštilj. Kafe piju već zaslađene, deserti su im jako slatki, voće je slađe od našeg uvoznog. Sva hrana u Brazilu je znatno slađa!

Ima li dobacivanja na ulici? Kako se Brazilci ponašaju prema ženama?

Heh, dobacivanje. Nisam doživela da mi iko na ružan način dobacuje, svi bi se slatko nasmejali i mahali mi iz automobila dok prolaze pored mene. Mislim da im se dopalo da vide visoku devojku na njihovim brazilskim ulicama koja ne priča portugalski. Čula bih ponekad kolege na poslu i vezbače u teretani kako pričaju meni iza leđa- Serbia, Serbia.

 

 

Na posao se dolazi oko pola devet. Velika pauza koja je obavezna za svakog radnika traje dva satai ostaje se na poslu nekada i do sedam uveče

Ti si tamo bila na praksi. Kako izgleda jedan njihov radni dan?

Dan u Brazilu traje poprilično dugo kad radiš, ali bez stresa. Na posao se dolazi oko pola devet. Velika pauza koja je obavezna za svakog radnika traje dva sata, od 12 do 14h. Tada se ide u restoran na ručak sa samoposluživanjem, ako radiš dalje od kuće, a ako je posao blizu, trk kući na klopu. Najteže je posle tako ukusnog i obilnog ručka vratiti se na posao, ali uz jednu zaslađenu brazilsku kafu, sve je lakše. Posao se nastavlja od 14h do 18, a ponekad rade i do 19. Posle toga teretana i onda izlasci sa prijatejlima po pabovima. Pauze u velikim gradovima kao što je Sao Paulo traju sat vremena, jer ljudi ne idu kući već ručaju u gradu jer je velika gužva u saobraćaju.

Mesta koja si posetila i šta te je najviše osvojilo?

Jedno od novih sedam svetskih cuda, Foz do Iguacu! U pitanju je nacionalni park koji se nalazi na granici Brazila i Argentine sa prelepim vodopadima. Vožnja brodom po uzburkanoj Parana reci, sve do vodopada, ostavila me je bez reči. Najveća hidroelektrana Itaipu, na granici Brazila i Paragvaja gde se 10 turbina nalazi u Brazilu, a dva metra dalje, sledećih 10 turbina u Paragvaju. I nacionalni park ptica u kojem je sniman film Rio, sa mnoštvo egzotičnih ptica, makaka, ara koje ti nadleću nad glavom. I kao kruna svega, Tres fontes de Marcos, gde se nalazi manastir sa pogledom na Argentinu i Paragvaj. Kako sam bila u unutrašnjosti Brazila, posetila sam manje gradove kao što je Analandia, poznat po prelepim rekama, vodopadima i šumama. Tamo se leti rashlađuju Brazilci koji nisu blizu plaža.

 

 

Da li si imala prilike da učestvuješ na karnevalu?

Na žalost, ništa od karnevala… Slavi se krajem februara i početkom marta, tako da ga nisam videla. Ali zanimljivo je da recimo, Brazilci ne slave Dan zaljubljenih 14-og februara, već 12-og juna, pošto im je karneval tada, a zna se koji su im prioriteti.

Šta bi rekla o modi i njihovim brendovima?

Uh, teško pitanje… Iskreno nisam baš primetila bilo kakvu modu ili trendove, ali su letnje haljinice uvek hit. Najpoznatija brazilska marka sandala i japanki je Havaianas. Svaki Brazilac ima bar jedan njihov par japanki, a ja sam kupila tri para i sandale.

Koliko je skup život? Šta je najskuplje, a šta svako može sebi da priušti?

Za mene, život nije bio mnogo skup. Plata koju sam dobila bila je sasvim dovoljna sa hranu i stanarinu ali ne i za časove portugalskog, teretanu i putovanja. To je razlog zašto Brazilci ne putuju, imaju dovoljno novca za život, ali mnogi ne znaju za lepote koja njihova država ima. Saznala sam da su automobili jako skupi, u Americi biste mogli da kupite Audia ili BMWa, a u Brazilu za isti novac Forda ili Fiata. Jedna stvar koju svi mogu da priušte sebi jeste sladoled. Nedeljom ni jedna radnja ne radi, sem sladoledžinice u kojoj se ceo grad sjati da jede sladoled na gramažu. I sa dobrim razlogom ga jedu toliko! Pun mleka, kremast, pravljen od prirodnog voća, prosto predivan.

 

Da li bi izabrala Brazil za svoju idealnu destinaciju za život. Ukoliko bi tu dobila posao iz snova, šta bi to bilo i kako bi organizovala život tamo posle tvog iskustva?

Trenutno Brazil nije moja prva opcija za život, ali uz dovoljno dobru ponudu za posao, što da ne. Definitvno bih mogla da se naviknem na njihove slatke kafe i laganiji način života, ali za sada jurim brži tempo. Idealan posao… definitivno naučno istraživanje koje se bavi rešavanjem modernih problema sa kojima se industrija susreće. Kako studiram biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, volela bih da to nekako uklopim u zaštitu životne sredine. Život bih organizovala tako da živim bez cimerki, možda ako dečko hoće da pođe sa mnom, biće mesta i za njega. Posle dva meseca u kući sa devet devojaka i jednom wc šoljom, shvatila sam da su mi mir i čistoća životni prioriteti.

POVEZANI TEKSTOVI