Otvorite oči i suočite se sa zlom koje je svuda oko nas

Zlostavljani, mučeni, izgladnjivani, čak i silovani… Napušteni psi bili su prepušteni nekim zlim ljudima sve dok se nije pojavio Levijatan

Sigurna sam da ste makar jednom pogledali video snimak o jezivom zlostavljanju pasa koji ledi krv u žilama sa potpisom prepoznatljive šape iza koje stoji ekipa entuzijasta Levijatan. Na teritoriji Srbije, prema proceni Levijatana, trenutno se nalazi preko milion i petsto hiljada napuštenih životinja. Večina njih živi u katastrofalnim uslovima, a mnogo je pasa koji su zlostavljani, mučeni, izgladnjivani i silovani. Pokret Levijatan, koji je odnedavno prerastao u Fondaciju, čine odabrani i potvrđeni ljubitelji životinja koje pre svega spaja neizmerna ljubav prema životinjama i spremnost da svakodnevno čine sve što je za njih moguće. Pavle Bihali, direktor Udruženja pokreta Levijatan govori o tome kako su za četrnaest meseci udomili čak 41-og napuštenog psa, zbog čega je pobornik vojničke discipline i šta sve nije dozvoljeno njihovim članovima, kao i o tome koga je sve obavestio o bordelima sa psima

Za nekoliko godina postojanja kada biste sumirali rezultate šta biste rekli, šta ste sve uradili i koji je vaš najveći uspeh?

Mi postojimo tri godine, a uradili smo dosta toga. Po meni ono što je najbitnije je da smo podigli svest ljudi i njihov pogled na životinje, što vlasničke što nezaštićene na ulici. Što se tiče dosadašnjih rezultata, najvažnije je to što smo spasili ovoliki broj pasa.

Šta kaže statistika, koliko je trenutno napuštenih pasa i mačaka na ulicama Beograda? Imate li vi konkretno rešenje za višedecenijski problem koji nije uspela da reši ni jedna vlada, leva ili desna, žuta ili crvena.

Na nivou Beograda to fluktuira, tako da tu ne mogu da se izjasnim precizno, ali na nivou Srbije to bi bilo oko milion i pet stotina hiljada napuštenih pasa. Naravno da imamo rešenje, ali s obirom da je to višedecenijski problem, kako i sami kažete, računajte puta dva, puta čak i tri bi trebalo da se sve to sredi. Rešenje je u suštini prevashodno u smanjenju populacije životinja na ulicama, pasa i mačaka, sterilizacija i kastracija, odgovorno vlasništvo i sve ono što čini jedno društvo civilizovanim. To je kod nas malo komplikovana tema, ta civilizacija, ali idemo u dobrom pravcu da to jedno po jedno rešimo.

Što se tiče toga ko nas se plaši, nas to nešto mnogo i ne interesuje. Bitno je da tamo gde smo nešto uradili, nema recidiva

Svi pišu o vašoj ”pretećoj” pojavi koja je očigledno odličan marketinški trik. Ko se ustvari vas najviše plaši? Ima li razloga za to? Već samo ime vaše organizacije ( pretpostavljam motivisano mitološkim terminom levijatan- morska zver) nosi pretnju. Da li to znači da se lepim ništa ne postiže?

Prvenstveno, ime Udruženja Pokreta Levijatan nema veze ni sa kakvom morskom nemani, ni sa demonima. To je čitava filozofija Tomasa Hobsa satkana u jednom od njegovih najznačajnijih dela koje nosi isti naziv kao i naš Pokret. Kada malo proučite to, videćete poentu ovoga o čemu mi govorimo.  Što se tiče toga ko nas se plaši, nas to nešto mnogo i ne interesuje. Bitno je da tamo gde smo nešto uradili, nema recidiva i da se to više ne ponavlja. O tehnikama i detaljima nema potrebe da pričam. Svako ko je pametan zna da se mi bavimo edukacijom, a ta edukacija ima dva, tri smera. A sve može lepo. Osim kad ne može.

Pored ”žestokih” momaka, imate li iste takve devojke? Ko sve čini pokret Levijatan, odnosno kako sam shvatila od nedavno ste Fondacija? Šta to u pravnom smislu znači?

Ne znam šta znači termin “žestoki momci“, ali žestoke devojke imamo sigurno. Fondacija je napravljena iz razloga što smo prevazišli tu basic priču i već ušli u neku vrstu borbe i problema sa institucijama, kako bi mogli da se nosimo sa njihovim advokatima, njihovim prevarama i mahinacijama. Morali smo da se na taj način ozvaničimo i predstavimo javnosti kao legalno udruženje, zapravo Fondacija, a ne grupa kao što Vi kažete “žestokih momaka“. Ali, daleko je od poente ko je “žestok“, a ko ne. Poenta je samo u broju životinja koje smo spasili.

 

Da bi neko postao naš član preporuka je obavezna. Jedan od naših već postojećih članova mora da garantuje za potencijalnog člana

Insistirate na tome da vas niko ne finansira i da ne primate donacije. Da bi neko postao vaš član mora da ima dobru preporuku, kakav profil je preporučljiv, osim da voli životinje?

Što se tiče donacija, ja sam ih lično zabranio prve tri godine, ali kako je registrovana fondacija to je a priori moralo da se promeni. Logično je da su donacije sastavni deo takve forme, pa da sam i ja morao tome da se prilagodim i popustim. Iako su nam već gasili paypal račune i blokirali nas na sto i jedan način, mi smo opet uspeli da se izdignemo i samim osnivanjem fondacije smatram da ćemo moći da spasimo još veći broj životinja i da ljude usmerimo na pravi put.

Da bi neko postao naš član preporuka je obavezna. Jedan od naših već postojećih članova mora da garantuje za potencijalnog člana i on je zadužen za njega (i da za njega nakon toga garantuje), a što se tiče profila mi nismo profiling služba niti psiholozi. Odmah se prepozna da li je neko kadar da obuče našu majicu. To se izuzetno retko dešava, ali dešava se. Tu majicu mora da gleda kao svetinju, da vodi računa kako se ponaša, da vodi računa o svojim istupanjima u javnosti. Pored toga insistiramo na bavljenju sportom, bežanju od droge i sličnih poroka i to nije floskula nikakva, već to zaista mislimo. Svi naši momci manje više treniraju i zdravo žive kako bi na decu, ali i ostale, mogli da prenesu tu filozofiju koju mi propagiramo. Pri tom ne pričamo samo o pozadinskom timu Fondacije, već i o terenskim operativcima. Devojke koje nisu operativci i one koje to jesu, takođe, moraju da se pridržavaju raznih pravila organizacije. Od toga da moraju da imaju vrhunsko obrazovanje, da su uspešne, da imaju visoka moralna i etička načela, da vrlo dobro znaju kako se ponašaju u javnosti i da imaju želudac i budu hrabre za sve akcije koje sprovodimo. Ono što je najznačajnije i što nas sve povezuje je neizmerna ljubav prema životinjama i spremnost da svakodnevno činimo sve što je moguće za njih.

U predizbornoj groznici neke političke stranke su u svoje  programe uvrstile pitanja o brizi o životinjama, kao recimo da se inicira izbor obusdmana za životinje i gradska plaža. Da li je vas kontaktirala neka stranka sa određenim ponudama i razmišljate li da se nekome priklonite?

Kontaktiralo nas je dosta političkih stranaka, ali zadržaću za sebe i svoje političko opredeljenje i političko opredeljenje Levijatana, iako smo se kao Levijatan već izjasnili da smo mi politički totalno nezainteresovani. Ipak, u nekom trenutku, moraćemo da napravimo određeni model saradnje sa nekom od stranaka na našoj političkoj sceni, jer je došlo vreme da bez politike teško da bilo šta možemo da uradimo ozbiljno osim da spašavamo životinje. To je opet rešavanje posledice, a ne uzroka. Upravo to rešavanje uzroka je ono na čemu ja insistiram i na čemu želim da radimo kao Fondacija.

Ja i dalje tvrdim da je Srbija normalnija od na primer Belgije, gde u kill sheltersima naslažu po četiri stotine tela mrtvih pasa

Odnos prema životinjama u svakom društvu je slika stepena civilizacije. Mi se na žalost ne možemo pohvaliti visokim mestom. Tek odnedavno psi su dobrodošli u neke tržne centre, kafiće, gradski prevoz ( ali samo oni malih dimenzija). Za mnoge ”džukele” su nepoželjne na većini javnih mesta. Ima li nade za našu naciju da promeni svest o tome?

Nije istina da smo mi na niskoj lestvici, niti da su neke druge u boljem položaju u odnosu na Srbiju. To što u drugim zemljama vidite da nema pasa na ulicama jeste samo zato što su ti psi najsurovije ubijeni, pojedeni, silovani, bačeni. Tu nema neke značajne razlike sem što je tamo čistije, pa deluje da su rešili probleme sa kojima se mi susrećemo ovde i danas. Ja i dalje tvrdim da je Srbija normalnija od na primer Belgije, gde u kill sheltersima naslažu po četiri stotine tela mrtvih pasa. Jedino što ih tamo zaista ubijaju sa T61, a ne sa deterdžentom kao ovde, ali opet i tamo se događaju identični genocidi. I niko ne može da me ubedi da je to normalnije od ovoga što se dešava u Srbiji što je osmi krug pakla. Pošto svi znamo da ima devet krugova, EU spada u deveti krug, sasvim sigurno. Bez obzira što kažu da u Švedskoj nema pasa, da u Norveškoj, Belgiji nema pasa, niko nema odgovor na pitanje gde su ti psi?

Groblje za kućne ljubimce je i dalje misaona imenica. Znate li način da ga Beograđani dobiju u ovom veku?

Da.

Ja sam o bordelima govorio toliko jasno i glasno da je čuo ceo svet

Još uvek je mnogo tabua o kojima se ćuti- borbe pasa i dalje su aktuelne, a šapuće se i o bordelima sa psima gde se dovodi klijentela iz drugih zemalja. Imate li detaljnije informacije o ovim pojavama i plan šta ćete uraditi po tom pitanju?

Prvo, o bordelima niko ne šapuće. Bar niko iz Levijatana. Ja sam o bordelima govorio toliko jasno i glasno da je čuo ceo svet. Moje reči na tu temu su došle do Washington Posta, italijanske Gazzette, do Londona i njihovog British Mirrora, tako da tu niko ništa ne šapuće. Sve je vrlo glasno i precizno rečeno. Što se tiče borbe pasa takođe sam i to rekao javno. Prvo morate da shvatite jednu stvar. Borbe pasa su jedan posto, nisu ni jedan nego 0,1 posto problema koji se događa na ulicama. Dakle, na milion i petsto hiljada napuštenih pasa ta brojka je zanemarljiva u odnosu na sve druge probleme sa psima. S druge strane, ja ne želim svoje momke da izlažem bilo kakvom riziku da idu na pištolje sa značkama. To sam ponovio hiljadu puta i evo sad hiljadu i prvi ponavljam za Vas da me ne zanima da rizikujem, da šaljem momke na bilo kakav skup koji je pre svega nelegalan, a koji obezbeđuje policija. Dakle, to je korumpiran sistem koji dok se ne iskoreni mi ne možemo ništa da uradimo. I evo ponovo ponavljam, to sa borbama pasa je zamena teza. Ne kažem ja da njih nema, ni da to treba tako, naprotiv, samo prosto to je toliko sitan problem u odnosu na silovane, zlostavljane, mučene, izgladnjivane životinje da je smešno i pričati na tu temu više uopšte.

Ono sa čim se ne slažemo je zapravo ta činjenica što se prema zlostavljačima izuzetno blago postupa, a mi ćemo se truditi da to promenimo

Nisu ni vlasnici ljubimaca cvećke. Kada vodim svog psa u šetnju srećem samo nekoliko istih faca koje nose kesice i skupljaju k…. iza svog psa. Ko treba  njih da disciplinuje novčanim kaznama?

Takođe, zakon. Kada se zakon bude poštovao, onda će se to poštovati. Mi smo strogo protiv toga da vlasnici ne čiste iza svojih ljubimaca, da ih ne šetaju na povodcu ili ne drže korpu, ukoliko je to potrebno, tako da za sve važi isti zakon. Ono sa čim se ne slažemo je zapravo ta činjenica što se prema zlostavljačima izuzetno blago postupa, a mi ćemo se truditi da to promenimo. Kao što vidite već menjamo radikalnim krivičnim prijavama.

Šta kaže zakon u kojim situacijama i ko može da oduzme psa vlasniku koji zanemaruje ili se nasilno ophodi prema svom psu?

To su pitanja kojima se već neko vreme bavi naš pravni tim. Jednostavno, zakon apsolutno nema model po kome pas može da se oduzme od neodgovornog vlasnika ili po kome možemo tražiti nešto što bi nazvali “trajna zabrana držanja pasa“. Jedini slučaj oduzimanja o kome pričate je slučaj gde je veterinarski inspektor u mogućnosti da podnese prijavu protiv vlasnika, nakon čega dolazi nadležna služba i oduzima psa. To se naravno nikada u praksi nije desilo zato što niko ne radi svoj posao i to je takođe jedna od stvari na kojima radimo.

Poznati ste po jezivim snimcima zlostavljanih životinja po društvenim mrežama. Šok je najbolje buđenje. Da li ste uspeli da probudite i neke ljude iz institucija koji su zaduženi da se bave svim nabrojanim problemima?

Naravno da jesmo, ali nama nije u cilju da bilo koga šokiramo, već da ljudi više ne drže oči zatvorene nego da postanu već jednom svesni onoga što se dešava oko njih i da budu svesni zla koje živi sa nama i oko nas. Institucije se jesu zainteresovale, samo stepen te zainteresovanosti će morati da dokažu u mesecima koji dolaze.

Koliko ste do sada zbrinuli i udomili zlostavljanih pasa. Kako izgleda proces kada dobijete dojavu o zlostavljanom psu- da li odlazite sa maskama, imate li neka pomoćna sredstva, koliko veterinarskih stanica imate na raspolaganju, kod koga odlazi pas pre udomljavanja?

Udomili smo dosta pasa, ali evo recimo samo jedan podatak- od 01.12.2017. zaključno sa današnjim danom udomili smo četrdeset i jednog psa.

Proces izgleda tako što prvo proveravamo informaciju, onda šaljemo momke na teren i reagujemo ukoliko je to moguće u okvirima pravnog zakona, a sa maskama naravno da ne idemo po ulici. Imamo veterinarsku kliniku sa kojom više nego odlično sarađujemo. To je klinika koja ima svoj stacionar i sarađujemo sa još dve klinike pored, a pas je kod nas do udomljavanja.

Vaši planovi u ovoj godini, da li razmišljate da angažujete neku poznatu ličnost koja bi animirala i probudila savest zaspalih građana?

Već imamo poznate ličnosti, ali nijedna poznata ličnost nije uspela da ih animira javnost na način na koji smo to mi uradili. Oni mogu da se slikaju, ali za Levijatan već znaju svi, tako da nama nije potrebna takva vrsta promocije da nam se slika pevačica i šlager pevač u našim majicama.

Osim što vam šalju dojave iz drugih delova Srbije, da li imate i u unutrašnjosti ogranke svog udruženja?

Imamo, kako u unutrašnosti tako i van zemlje. Imamo ogranke u Bosni I Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji. Svugde smo stigli.

U medijima insistirate na vojničkoj disciplini unutar Levijatana. Na šta konkretno mislite?

Upravo na tome što ste rekli. Na vojničkoj disciplini. To je  toliko jednostavno za razumeti. Postoji hijerarhija i vojnička disciplina.

Šta mislite da li će se ikada desiti da sa njufom u Beogradu uđete u metro, odsednete u Hiltonu, ručate u Franšu, prošetate Adom Ciganlijom?

Ja bih to mnogo voleo, ali ne možemo mi sada silovati ljude da sad svaki restoran bude pet friendly, ali računam da po zakonu svaki restoran kao što ima odsek za pušače i nepušače tako mora da ima i odsek koji je pet friendly. Ja, recimo, nigde ne idem i neću da idem bez svog psa.

Predsednici mnogih država u svojoj pratnji uvek imaju psa. Poza ili realnost, svejedno, a da li postoji nada da će i kod nas postati uobičajena slika nove realnosti.

Nas pozeraj nešto mnogo ne zanima. Jedini čovek za koga znamo da iskreno voli životinje je Putin i njega i podržavamo, a ovo drugo je skupljanje glasova psima što osuđujemo, ali se time ne bavimo.

 

 

 

 

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI