Rock koji drži osmeh na licu i noge u ritmu

U čast prvom riječkom klubu plesnjaku u kojem su se puštale vinil ploče davne 1957. ekipa večitih rokera ponovo se okuplja na svirci

 

 

Tekst: Guca s Otoka sreće

 

Teleportirala sam se u najraniju mladost, tačnije u vreme kad mi je tinejdžerski zanos stalno tražio jak ritam, muziku, energiju i dobru ekipu. U riječkom klubu Palach, početkom decembra, skupila se ekipa večno mladih da bi proslavila 5. decembar, dan kada je 1957. godine otvoren prvi klub plesnjak  u kome se puštala muzika sa ploča. Da, postojali su šmekeri, puštači ploča, preteče današnjih DJ-eva.  Kažu da je veče počinjalo i završavalo sa Raunchy, Billy Vaughna (1957). Ploče su stizale raznim kanalima, uglavnom preko pomoraca ili familije koja je živela na zapadu. Klub se zvao Husar, a nalazio se u prostranim podrumskim prostorijama zgrade iz 1911. godine. Simpatično je znati  da je glumčina, Mustafa Nadarević, radio kao obezbeđenje na vratima kluba, za studentski džeparac. Kad smo se jednom prilikom tamo okupili na svirci, predstavio nam se i gospodin sa članskom kartom broj 001, onako spretnim skokom na binu, sve u crnoj  kožnoj jakni.

A moja prijateljica Vesna, s nostalgičnim osmehom, seća se da je kao gimnazijalka bežala sa časova na đuskanje u tom klubu, koji postaje jedan od prvih disko klubova u Evropi. Beograd pamti  april 1967. godine i klub Kod Laze Šećera, pa neki, koji tvrde da je to bila prva diskoteka na Balkanu, sad mogu da istraže i ovu drugu priču.

Svaki drugi četvrtak na terasi broda Botela Marina, igramo, pevušimo i živimo čarobno rock iskustvo 60. i 70 ih

Posle ploča, u klubu su počeli da sviraju i bendovi koji su prašili svetske hitove i tako etablirale rock u Rijeci. Prva imena šezdesetih su Uragani, Kristali, Sinovi mora.  Moj riječki prijatelj-roker Vincent (lepše Vinko ), bio je gitarista grupe 6 stepenica i Nota brevis.

Koliko je ovaj klub značio za kulturu i urbani image celog grada govori i  spomen ploča Grada Rijeke, postavljene u Husaru, 2014. godine, na godišnjicu otvaranja kluba. E, tada je, neke pionire riječkog rocka sudbinski drmnula struja i osetili su da se ponovo mora svirati. I to ozbiljno. I da se svira isti repertoar za istu onu publiku, jer se samo tako mogu oživeti iste emocije. Osnovali su udruženje LP Rock, objavili svima, ponovo kupili istrumente, krenuli su plesnjaci, koncerti, druženja. Saša Sablić, poznati riječki muzičar, nam je il presidente, možda ga se više sećate kao vodećeg vokala kvarteta 4M (jeste davno ali…).

Privatna arhiva

Sad već  petnaestak grupa redovno praši rock koncerte za oko osamsto članova udruženja. Ja sam svaki drugi četvrtak na terasi broda Botela Marina, igramo, pevušimo i živimo čarobno iskustvo, dok ti rock 60 i 70 tih drži osmeh na licu i noge u ritmu.  Predah je, naravno, na šanku. Ekipa je uglavom starija od mene, neki  su mojih godina, nekima su unuci došli, ali svi se samo zabavljaju, igra kako ko zna i ume ili se seća. Neko će vam izgledati kao mama, neko kao ocvali roker, ali kad krene igranje, sve se to promeni.

Bendovi sviraju najozbiljnije, moj prijatelj Vinko, sada gitarista u 60’River Bandu, prešao je 70 godinu (sorry my friend) ali uživa u muzici kao nekad. Kaže da mu je ponovno sviranje rocka prekinulo monotoniju  penzionerskog života, da ga je potpuno oživelo. Sad su tu obavezne probe, svirke, plesnjaci, humanitarni koncerti, nova druženja sa starom ekipom. I malo mu je bila ta jedna grupa, svira i u drugoj, Arka mi Vida, instrumentale, evergreen rock. Dobar deo rokera zaista oseća da je deo jednog, kako sami kažu, novog pokreta i silno su ponosni što se sve to događa u Rijeci.

Njegova Vesna je strasni i neumorni plesač, kao nekad kad je bežala sa časova iz gimnazije. Kaže mi da je i njoj život postao zanimljiviji, pored đuskanja i muzike, tu je na prvom mestu druženje. Ekipa iz mladosti je ponovo na okupu, stare priče, nova sećanja, čak i nove ljubavi. Ponosno mi kaže:“ Znam za tri nove lepe veze koje su ovde počele“.  Znači, dame se drže u dobroj formi, ide se kod frizera malo češće, druže se, uključene su u život, skoro kao nekad …

Privatna arhiva

Ploče su stizale raznim kanalima, uglavnom preko pomoraca ili familije koja je živela na zapadu

 

Kad nešto nastane iskreno, a prenosi se dalje muzikom i plesom, onda čak i ljute birokrate mogu to da prepoznaju te nam je LP Rock, Udruga riječkih rokera šezdesetih, dobila godišnju nagradu grada “za doprinos širenju glazbene kulture i njenog utjecaja na poboljšanje kvalitete života građana Rijeke”. Oni su novčanu nagradu poslali dečijoj bolnici za nabavku neophodnih aparata.

Eto, da ne budem patetična, lepa mi je ovo priča, malo te zaustavi, može I da motivše. Sjajni ljudi su učinili to veče u klubu Pallach nezaboravnim iskustvom,  stvarajući sebi i drugima sećanja, ne čekajući da im se život desi.

 

 

POVEZANI TEKSTOVI