Socionika vraća osmehe na naša lica

Kako da na pravi način razumete i predvidite odnose sa osobama koje ulaze i izlaze iz vaših života, i još bitnije kako da ih popravite?  Doktor socionike Tatiana Cvijovič tvrdi da postoji delotvoran način

Tekst: slušala i zapisivala Guca

Koliko puta vas je partner, vaše dete ili kolega sa posla potpuno izludeo svojim ponašanjem?Pitali ste se zašto su takvi, zašto se ne razumete, zašto iste stvari vidite različito, kako to da vam je sopstveno dete negde daleko ili zašto vas intuicija ne upozorava na „pogrešne“ ljude. A opet, prijatelj vas prihvata takvim kakvi jeste, radite u savršenom timu ili se sa partnerom razumete bez reči? Sve su ove relacije uvek složene, ali nisu i neobjašnjive. Psihologija Karla Junga postavila je moguća objašnjenja, određujući tipove ličnosti i njihove osnovne funkcije. Ali postoji i još jedna interesantna teorija koja je nedovoljno poznata  kod nas, socionika.Teoriju je razvila dr Aušra Augustinavičiute, litvanski psiholog i sociolog sedamdesetih godina prošlog veka. Socionika je smeštena negde između psihologije i sociologije, a bazira se na Jungovoj tipologiji  i funkcijama ličnosti, ali i na teoriji metabolizma informacija poljskog psihijatra Antonija Kepinskog. Primenom modela procenjivanja koje je razvila socionika, ljudsko ponašanje i međusobni odnosi između pojedinaca, grupa ili čak ili unutar celog društva, postaju jasni i očekivani. Svako od nas procesuira informaciju na različitim nivoima kompetencije, a potom dolazi u interakciju sa odgovarajućim kompetencijama neke druge osobe. Ukratko, socionika tvrdi da se te interakcije, koje imamo sa  ljudima koji ulaze, izlaze ili ostaju u našem životu, mogu razumeti i predvideti, i da se stoga mogu popraviti.

Prvi put sam saznala za socioniku za vreme  našeg boravka u Moskvi. Dok mi je dr Tatiana Cvijovič objašnjavala osnovne elemente socionike, ja sam se sve više zagrevala i, nehotično, postala objekat  njene “analize”. Tako sam, već treći dan našeg druženja, bez pravog testiranja, dobila etiketu “zlatnog standarda” jednog tipa ličnosti. Moje ponašanje, stavovi ili reakcije, sve je za nju već bile predvidljivo. Trudila sam se ja da joj pojasnim svoja viđenja, ali ona bi neumoljivo upirala olovkom u “moje” grafičke simbole koji su, onako izdajnički, sve znali bolje od mene. Zato sam je zamolila da i nas uvede u njen svet fascinantne socionike.

Tatiana, vi ste PhD medicine, radiolog i licencirani da se bavite socionikom. Kako vas je socionika toliko privukla da ste joj se u potpunosti posvetili?

Kada su od detinjstva predmet vašeg interesovanja ljudi, vi ste zainteresovani za njihova lica, emocije, dela, mislite da i svi ostali savršeno vide i osećaju ljude oko sebe! Kroz celo detinjstvo i adolescenciju, posmatrala sam, pamtila i analizirala ljudske karakteristike. Mnogi problemi mojih prijatelja bili su mi nerazumljivi. Meni je bilo jasno, ali kako nisu shvatali da je, na primer, ovaj dečko zaljubljen u vas i jednostavno, nije spreman da to prizna, a da majka nije htela da vas uvredi, samo brine o ćerki! Bili su mi jasni motivi ljudskih akcija, njihovi osećaji i, ako mogu tako reći, „stepen dobra i zla“ u svakoj osobi. Stoga je moj glavni motiv izbora lekarske struke bila želja da pomažem ljudima. Godinama sam bila lekar-dijagnostičar. Međutim, videla sam ne samo dijagnoze i medicinske podatke, već i ljude. Posle decenije rada na ultrazvuku, stekla sam sposobnost da predvidim dijagnozu i to dok gledam pacijenta koji ulazi u ordinaciju.
Ali, u mom privatnom životu, nije sve bilo tako divno odjednom. Pronašla sam svog voljenog u svojoj 33. godini, imamo potpuno međusobno razumevanje i delimo zajedničke interese. Odrastanje najstarijeg sina je prošlo bez problema. Imala sam osećaj komfora u komunikaciji u porodici i sa prijateljima. Izgradnja odnosa sa ljudima koji su ulazili u moj život nije mi predstavljala poteškoću, jer se razumevanje prihvatanja ili odbacivanja osobe javljalo brzo, dok se potrebno rastojanje održava automatski, taktično i sa minimalnim troškovima energije.A onda se rodilo drugo dete… Moja ideja izgradnje odnosa sa detetom uništena je u trećoj godini njegovog života. Imala sam neverovatan osećaj bespomoćnosti, činilo mi se kako ono 24 sata dnevno testira moje strpljenje. Provela sam dve godine u čitanju knjiga o pedagogiji predškolskog uzrasta i pokušaja da to primenim u praksi.

I onda mi je moj stariji, inteligentni sin, jedne od posebno „zabavnih“ večeri, rekao: „Znaš li da ti socionika može pomoći?“. Tako je dug i zanimljiv put počeo da otkriva sebe, ljude iz moje okoline i naravno, mlađeg sina, koji je postao glavni “korisnik” saznanja svoje majke o nepoznatoj teoriji socionike. Svest o tome da vaše dete razmišlja drugačije, da drugačije obrađuje informacije, da ceni drugačije vrednosti u životu i, ako želite, vidi ono što ja apsolutno ne mogu videti, okrenulo je naš svet. Ali jednostavno znanje, samo znanje, ta logična shema metabolizma naša dva tipa, vratila nam je život na nivo razumevanja i prihvatanja jedan drugog. Pronašla sam odličan način učenja, sa puno rada smo sticali iskustva, a sve to je zahtevalo četiri godine. Sada poznajem tehnologiju integralnog načina određivanja tipa informacionog metabolizma, razumem slabe i jake strane svakog tipa. Sada mogu objasniti njegovo ponašanje, akcije, motivaciju. Mogu objasniti oštre uglove interakcije intertipa, odnosno, razloge međusobnog nerazumevanja različitih tipova. Sa ovakvim ličnim prtljagom, počela sam sa praktičnom primenom svog znanja, počela sam da se bavim socionskim savetovanjem, otvarajući ljudima svet samopoznavanja i ljudi oko sebe.

Možete li nam ukratko pojasniti osnove socionike, funkcije ličnosti, a najviše značenja grafičkih simbola koji sve znaju bolje od nas.

Dr Aušra Augustinavičiute je imala matematički mentalitet (tip Don Kihota). Uzimajući Jungovu tipologiju četiri glavne funkcije, logiku, etiku, senzoriku i intuiciju, ona je svaku od ovih funkcija postavila u  verzijama ekstrovertnog i introvertnog tipa. Dakle, to su ti beli i crni grafički simboli. Uobičajena matematička kombinatorika nam omogućava da utvrdimo 16 vrsta kombinacija. Svaku od njih posmatramo kao model informacionog metabolizma. Dakle, model A se zasniva na karakteristikama funkcija koje ovde vidimo prikazane grafičkim simbolima, iznad kojih su imena ličnosti po kojima se tipovi, “popularno” nazivaju:

 

crni kvadrat: primenjiva logika(znanje logično koje se primenjuje)

crni  L oblik: emocionalna etika, empatija

crni krug: senzorika (način upravljanja voljom)

crni  trougao: intuicija mogućnosti (varijante mogućih ishoda)

beli kvadrat: strukturna logika (znanje koje se uklapa u neku strukturu)

beli L oblik: etika odnosa (druženje, partnerstva…)

beli krug: sensorika osećanja (lični komfor, hrana odeća, uređenje stana…

beli trougao: intuicija vremena, mogućnosti

Pokušaću, u kratkim crtama, da objasnim na primeru tipa Don Kihota.

Prva funkcija gornja, leva funkcija (OSNOVNA)  predstavlja najjaču funkciju- intuiciju mogućnosti. Ona daje viziju svih varijanti toka nekog događaja. To je sposobnost da se fleksibilno prilagodi promenama realnosti, da se traži novo i drugačije rešenje. U ovom položaju, funkcija radi maksimalno.
Druga gornja desna funkcija (KREATIVNA)  predstavlja strukturnu logiku.
To je mogućnost lakog sticanja znanja, izgrađivanja uzročno-posledičnih odnosa, sposobnost da se slobodno operiše sa brojevima i  orijentiše u tabelama. U ovoj poziciji, funkcija je jaka, može se povećavati ili smanjivati svesno.
Treća funkcija je drugi red na desnoj strani (ULOGA) – snažna volja, senzorna.Pruža aktivnu intervenciju tokom događaja. Delovanje na vektoru: želim – mogu to postići. U ovom položaju radi u načinu brzog uključivanja i isključivanja. Recimo, zaštitnička funkcija je jaka, nepravda se mora ispraviti i zbog nje i je ovaj naziv “uloga”, odnosno, Don Kihot.
Četvrta karakteristika je drugi red levo (NAJSLABIJA) – etika odnosa. Rad na ovoj funkciji daje najmanje poverenja u ispravnost. Ova funkcija je odgovorna za izgradnju odnosa sa ljudima, sposobnost da se upravlja ovim odnosima, da budete sigurni da razumete osećanja, motivaciju, ponašanje. Kod ovog tipa, funkcija je slaba.
Peta funkcija je treći red na desnoj strani (SUGESTIVNOST) – senzornika percepcije. Ova funkcija omogućava razumevanje udobnosti, osećanje sopstvenog tela u nijansama,  omogućava dobru procenu kvaliteta predmeta, recimo odeće ili hrane. U ovom položaju, funkcija nije jaka, ali je omiljena.
Šesta funkcija je treći red na levoj (REFERENTNA)- etika emocija. Ova funkcija je odgovorna za adekvatnu zastupljenost emocija, sposobnost emocionalne empatije, sposobnost da se promeni emocionalna pozadina oko njega (Don Kihota) u pravom smeru. U ovom položaju, funkcija je slaba, ali omiljena. Humor, opšta zabava, dobro raspoloženje su uvek dobrodošli.
Sedma funkcija je u donjem redu sa leve strane (OGRANIČAVAJUĆA) – intuicija vremena. Ova funkcija je jaka funkcija, odgovorna za percepciju vremena, daje jasno razumevanje kako će se događaji odvijati u budućnosti, a odgovorna je za razumevanje trenutka. Vektorsko delovanje izgleda ovako, rano – na vreme – kasno. U ovom položaju funkcija je jaka, ali to je neka vrsta prinude: „Nemam vremena“ ili o ovome ću sutra da razmislim i odlučim. Često predstavlja izlaz iz neugodne situacije, odugovlačenje akcije, ograničavajuća, ali je način osobnog funkcionisanja.
Osma funkcija je donji red na desnoj (PODLOGA) – biznis logika. Ova funkcija je odgovorna za poslovanje, za primene znanja, u stvari, zarađivanje novca, za umeće stvaranje tehnoloških celina.U ovom položaju to je jaka osobina, omogućava vam slobodno nalaženje poslovnih prilika, da razumete poslovne procese, da shvatate da li imate resurse, koje rezultate možete postići.

Dakle, u zavisnosti od same lokacije neke funkcije u modelu A, koji sam sada ukratko predstavila, ona može biti jaka ili slaba. Shodno tome, svaka funkcija manifestuje se na svoj način i to važi za sve vrste tipova. Naravno, različiti tipovi koji imaju iste funkcije na istom mestu u modelu A imaju sličnosti.

 

Socionika je univerzalni ključ koji omogućava izbegavanje konflikata, pravilnu izgradnju odnosa,  svesni odabir partnera za brak

Kako nam socionika može pomoći da razumemo sopstveno ponašanje i naše interakciju sa partnerima, porodicom, prijateljima, kolegama?

Pošto ste razumeli i naučili svoje snage i slabosti na osnovu socionskog modela A, vi shvatate gde je vaše jako polje na kojem možete postići maksimalan uspeh. Ali, prestanite da krivite sebe zbog manifestacije neke slabe funkcije. Jasno izbegavajte situacije u kojima morate postupati sa svojim slabim funkcijama. Shodno tome, razumevanje slabosti kod drugih ljudi oko vas, daće vam dozu tolerancije prema slabostima i vašeg okruženja. Socionika je univerzalni ključ koji omogućava izbegavanje konflikata, pravilnu izgradnju odnosa, stvaranje produktivnih timova saradnika ili svesni odabir partnera za brak. Naravno, trebalo bi da prestanete da prigovarate drugim ljudima jer su neusaglašeni sa vašim standardima. Ovo je i ključ vaspitanja za vaše dete. Ako znate koji je tip vaše dete, razumećete ga od ranih godina njegovog života i moći ćete da upravljate procesom obrazovanja, podrške ili profesionalne orijentacije bez sukoba ili nametanja vašeg životnog programa.

Napoleon Bonaparte bi, prema tipovanju socionike, bio tip Jesenjina. A želja za moći je kod njega potekla iz kompleksa svoje omiljene, ali slabe funkcije

Socionika prepoznaje određeni broj generalizovanih tipova ličnosti. Zašto su nazvani po imenima eminentnih ličnosti, čak i po likovima iz knjiga? Napoleon, Puškin, Drajzer ali i Hamlet, Don Kihot?

Teoriju socionike stvorila je dr Aušra koja je bila tip logika, ali, kasnije su je preuzeli socionici, koji su bili etici po svom tipu i upravo su oni dali te nazive. Da ne bi u razgovoru koristili dugačko ime za neki tip (recimo, logički-intuitivni ekstrovertni tip) pokušalo se sa davanjem imena neke osobe, po njihovom mišljenju (etici) najpogodnije za ilustraciju ovog tipa. Ponekad je bilo 100 odsto pogođeno, kao primer, Don Kihot. Ali, nažalost, istorijska ličnost ne može uvek da se pravilno profilira bez istraživanja arhivskih dokumenata, bez potvrđivanja prednosti ili slabosti dokumentovanog, pa su se koristila nominalna svojstva ličnosti za naziv tipa. Na primer, to se desilo sa Napoleonom. Svi znaju da je to osoba koja teži moći po bilo kojoj ceni. Njegovo ime se koristi za označavanje funkcije etike s jakom voljnom senzorikom koja simbolizuje moć i želju da je postigneš. U stvari, Napoleon Bonaparte bi, prema tipovanju socionike, bio tip Jesenjina. A želja za moći je kod njega potekla iz kompleksa svoje omiljene, ali slabe funkcije. Zbog toga je dočekao takav neslavni kraj, koji je isključen iz prave senzorike snažne volje. Nasuprot ovome, tipološki Napoleoni su ljudi koji su daleko od vojnih ambicija. To su obično glumci, pevači, privrednici. Njima je, uprkos snažnoj funkciji senzorike, etika odnosa stvorila karijere na ispravno izgrađenim odnosima sa ljudima, oni mogu stvarati sjajne timove prijatelja- partnera. Prema tome, verujem da bi, u načelu, bilo korisno zabraniti upotrebu ovih imena koja u mnogim pogledima diskredituje koherentnu logičku teoriju socionskih tipova.

 

Postoje testovi koji mogu da utvrde kom tipu ličnost pripadate?

Testovi za određivanje tipa se nazivaju MBTI testovi. Jasno određivanje vrste modela A može se postići SAMO metodom integralnog tipovanja. Odvija se u vidu slobodnog  razgovora i postavljanja konkretnih  pitanja. Već u toku odgovaranja se posmatra i analizira već uočeno.Važno je i kako neka osoba sedi, kako se pozicionira, kako izgleda, koja pitanja joj izazivaju poteškoće, a koja se daju lako. U jakim poljima refleksije, osoba se opušta, a koncentriše se na slabe. Rečnik, intonacija, brzina govora, otvorenost reakcija, sve se to uzima u obzir od strane iskusnog socionika.Samo pravilno utvrđeni tip daje priliku da osobi ukažete na nijanse njenog ponašanja u određenim situacijama, da shvati svoje greške i uspehe u prošlosti,  i da tako da napravi predviđanja za budućnost. To jest, bez ispravnog definisanja tipa, nemoguće je odgovoriti na pitanja zbog kojih kojih je neko zatražio pomoć od socionika. Tek posle određivanja tipa, konsultacije mogu početi jer sad imamo osnovu sa koje možemo, sa dosta velikom sigurnošću, predvideti koje izbore će osoba napraviti, odluke gde će se aktivirati, a gde ne ili koju poziciju će zauzeti u nekoj interakciji sa drugom osobom.

U kojim se zemljama socionika najviše proučava i primenjuje? Postoje instituti u Moskvi i Kijevu?

Socionika ima najviše svojih sledbenike Rusiji i u skoro svim bivšim republikama Sovjetskog Saveza. Ali moskovska škola, kijevska škola i novosibirska škola su najjače. Tu žive posebno aktivni socionici, studenti dr Aušre Avgustinavičure, koji su stvorili svoje centre. Razvijali su socioniku, našli su joj različita polja primene i, naravno, bavili su se edukacijom drugih, što je bio razlog nastanka posebnih škola. 

U kojim oblastima života se ona najviše praktikuje?  Kakve ste rezultate postigli u radu sa klijentima u kompanijama čiji su HR menadžeri koristili ove konsultacije?

Socionika postaje sve popularnije sredstvo za rad, svake godine i u mnogim oblastima. Pre svega, to je snažno sredstvo za psihologe u rešavanju bilo kakvih psiholoških problema. HR specijalisti koriste model A u velikoj meri za formiranje radnih timova u kompanijama sa najproduktivnijom i komfornom atmosferom unutar tima. Tu su i obrazovni programi koji su pripremani za određene grupe ljudi, gde je potrebna podrška socionike prilikom izbora načina predavanja informacija.Marketing se oslanja na socioniku u stvaranju ciljanih proizvoda. Može se reći da, tamo gde je informacija, tamo vam je potrebna socionika da objasni u kojoj formi je za koju publiku namenjena. Da bi se moglo fleksiblno odgovoriti na promenljivost tržišta, mora se razumeti kako će jedna ili druga informacija da dovede do ciljanog potrošača. Ovo se ne odnosi samo na trgovinu, poslovanje ili usluge. Odnosi se i na politiku, na obrazovanje i na informativne metoda uticanja na sve nas.  Ako upoznate strukturu vaših reakcija na neku informaciju, možete se zaštiti u nekim momentima od informacionog programiranja. A taj problem danas, sa razvojem informacionih tehnologija postaje zaista akutan. Što se tiče feedbacka, daću vam primer kompanije koja je pravila izbor kandidata za obuku trenera za life couching. Bila sam pozvana da odaberem kandidate koji će biti najbolji za tu obuku, trebalo je da, primenom socionskih modela, odredim njihovu etiku i emocije. Kompanija je bila izuzetno zadovoljna rezultatima koje su odabrani kandidati postigli.

Svetlana Pochatus, Unsplash 

Da li imate feedback klijenata kada se radi o privatnim odnosima?

Da, većina ljudi, nakon prve socioničke konsultacije, počinje više da čita o svom tipu, da traži više informacija na Internetu. Potom se uglavnom slože da im je potrebno i dodatno savetovanje, jer se već pojavljuju konkretnija pitanja. Po pravilu, ljudi traže tipovanje svojih najbližih kako bi dobili socionski savet o harmonizaciji tih odnosa.

Šta je to “dual” u socioniki i kako ga prepoznati? Meni se čini da je ovo univerzalni ključ suživota?

Dual je osoba čiji je način na koji procesuira informacije pogodan za vaš tip u svim parametrima. To jest, veruje se da je logici potrebna etika, senzoricima je potreban intuita, a ekstrovertu je potreban introvert. Ali, na osnovu racionalnosti, duali se konvergiraju. Zato što oboje (introvert i ekstrovert) moraju živeti u skladu sa svojim planovima ili ne žele striktan raspored akcija. Suština dualnosti je da dual zatvara vaše slabe oblasti bez mnogo poteškoća. Savršeno daje savete svom dualu, čak i preuzima dosta toga na sebe. Pri tome, ne smatra da je opterećen „tuđim“ radom. Na primer, dualsenzorik, tiho preuzima svu odgovornost za kućne poslove, vodi računa o svom dualu, jer taj dual u istoj meri pruža svoje intuitivne mogućnosti projekcije, konstruiše moguće razvoje situacije ili daje opcije za alternativna rešenja. Tako da,  dual neintuit ne može biti nesrećan sa takvim „infantilizmom“ partnera. Dual koji je nesenzorik, odlučiće da jednostavno koristi sve što mu se pruža. Dakle, par duala je skladna zajednica za obradu informacija, za izgradnju jedne slike stvarnosti za dvoje i za razumno, koordinisano postojanje u njoj. Duali mogu biti iz različitih kultura, iz raznih društvenih staleža, ali njima je to nebitno jer identično obrađuju informacije. Oni nemaju konfliktne zone, međusobno razumeju i cene glavnu stvar. Da, može se reći da je univerzalni ključ života.

Opišite nam socioniku u praksi, kakav je vaš proces rada sa klijentom?

Prikupljanje važnih informacija se dešava odmah, već kada pogledate osobu. Vi vidite kako ona izgleda, sa kojim rečima počinje razgovor i na koji način, kako se pozicionira. Iskusni socionik bi morao da prikupi mnogo  informacija već kada se upoznaje sa osobom, toliko, da već može pretpostaviti njen tip. Zatim, počinje slobodni razgovor u kome se postavljaju specifična pitanja koja se tiču različitih funkcija. Kad se utvrde četiri Jungove karakteristike, tek onda počinje provera modela A. Pitanjima se proverava  jaka funkcija, proverava se slaba funkcija i to praktikovanjem tehnike unakrsnog ispitivanja. Nakon toga, tip je odobren.

Dok radite, mnogo ljudskih duša upoznajete do najfinijih detalja. Koliko traga to ostavlja u vama?

Ljudi imaju toliko interesantnog i neistraženog u sebi! Uvek nešto što vas iznenadi, nešto čemu se divite, stičete tako nova iskustva. Svi smo mi veoma različiti i zbog toga nemojte biti iznenađeni, što na osnovu iste vrste informacionog metabolizma možete izgraditi sasvim različite građevine! Jer, znajući koja je vrsta osnove, vi sami možete započeti svoje lično restrukturiranje, a na osnovu postavki vašeg uma! Mislim da je davanje ljudima ključ da upoznaju samog sebe vrlo odgovorna stvar, ali ja stoga osećam i neku vrstu zahvalnosti.

 

Kako kroz Socioniku prolaze vaša porodica i prijatelji,  čini mi se da su u velikoj prednosti?

Moja porodica i prijatelji prošli su veoma interesantan, ali i veoma težak period mog istraživanja socionike. U početku, svakodnevno učeći nešto neverovatno interesantno, delila sam informacije s njima. Nisam umela da doziram ove super informacije. One su se same prelivale, počinjale su rečima: „Možete li da zamislite …?”. Potoci informacija su potapali rođendane, izlete u prirodu, susrete sa prijateljima, šetnje sa svojim sinom. Sve večeri kod kuće su bile posvećene mojim otkrićima baziranim na socioničkom pogledu na ostatak naših života! Veoma sam zahvalna svima u mom okruženju što su izdržali tu fazu apsolutnog uzbuđenja zbog mog otkrića novog sveta informacija. Postepeno, informacije koje sam im delila postajale su primenljivije i svrsishodnije. Svet koji sam čudesno izgradila oko sebe, dobio je teorijsku podršku kako smo svi mi u stvari savršeno kompatibilni. Zatim sam započela sopstveno istraživanje, kao doktor socionike. Sakupljala sam informacije za obradu i analizu. Oko mene su bili mnogi istomišljenici, delili smo svoja iskustva o funkcionisanju tipova, analizirali svoje akcije i reakcije, korigovali smo moje ideje o tipovima. Sve te četiri godine sam osećala podršku bliskih ljudi, kao i odobravanje mog izbora nove životne aktivnosti. Sada sam već preplivala u mirne vode konsultativne socionike, sada mogu shvatiti koje socijalne informacije klijent želi da primi, gde je područje koje je potrebno podržati i izgraditi mu strukturu kako bi sve to obezbedila.

Da li vam se dešava ponekad da nesvesno procenjujete ljude?

Čim sam počela da učim kako da određujem tip, aktiviran mi je mehanizam za postavljanje permanentnog sakupljanja informacija. Taj mehanizam se zaista ne može više isključiti. Zato, naravno, tipujem ljude svuda, na ulici, u saobraćaju, u ustanovama, gde god osetim potrebu. Da li mi se to pomeša? Ne! Umesto toga, pomaže mi! Ja razumem kome je bolje da se obratim, nekom lekaru, koga da biram kao vozača, u kog frizera da imam poverenja, itd. Pitanja izbora nisu samo za HR menadžere. I mi se uvek suočavamo sa sopstvenim izborom osobe za interakciju. Ne postoji aspekt života u kojem socionske informacije nisu korisne, a to je zato što se socionika zasniva na saznanju o čovekovom umu. 

Čarli Čaplin i Hitler su ljudi istog socionskog tipa. Samo su svoje podatke koristili na različite načine

Završiću amatersko romantičarskom znatiželjom: da li je uopšte moguće zaključiti kom tipu pripada najveći procenat žena?

Nije, tip apsolutno nije vezan za pol. Ali, ostvarenje mogućnosti, zbog pripadanja nekom tipu, vrlo je vezano za rod. Sama implementacija nije tip, već je nadgradnja, znači kultura, religija ili obrazovanje. Ali u ovim oblastima rodne razlike su veoma jake. Inače, sam tip ne definiše inteligentnu ili glupu osobu, dobru ili lošu. Tip vam daje priliku da se neograničeno razvijate, zato što vaše jake funkcije nemaju ograničenja u procesuiranju i asimilaciji informacija. Međutim, osoba sama odlučuje u kojoj meri će razvijati svoj um (mozak), koliko mu je važan proces učenja novog. Baš kao i moralne vrednosti, osoba bira samu sebe. Na primer, Čarli Čaplin i Hitler su ljudi istog socionskog tipa. Samo su svoje podatke koristili na različite načine. Dakle, socionika govori o predispoziciji za određene aktivnosti, hobije, ponašanje. Ona govori gde su one oblasti u kojima se daje prednost bilo kom drugom tipu. I koja će biti knjiga vašeg života, odlučujete samo vi. I na kraju, jedan isti način na koji obrađujemo informaciju može stvoriti i anđela i đavola.

 

POVEZANI TEKSTOVI