Tropski pakao licem u lice

Bali, Maldivi, Mauricijus, Sejšeli… Svi želimo da osetimo mirise ovih egzotičnih destinacija. Ali šta sve može da vas dočeka tamo

Tekst: Jelena Božić

Za sve nas zimogrožljive prvi sneg je povod za ono čuveno “Ja bih na more!”A hvala bogu, danas druga strana sveta i nije toliko daleko. Sa novom dozom pozitivizma krećem u prvu turističku poslovnicu, nasmejani turistički agent mi želi dobrodošlicu i dodaje kataloge sa slikama tirkiznih okeana.

Šta mislite o Baliju?

 

A ne ne, hvala. Divan je Bali, nemojte me shvatiti pogrešno, kaskade pirinčanih polja su zaista spektakularan prizor, ali onaj vulkan baš i nije. Prošlo leto je odlučio da me obraduje blagom erupcijom dok sam stajala u redu za boarding ka Beogradu. Taman sam se psihički pripremila na 24 sata naizmeničnog letenja i presedanja, a onda sam ostala zaglavljena, jer avion nije mogao da poleti zbog dima vulkana. A iskreno mi se išlo kući, tamo sam shvatila da su majmuni slatki samo u crtanim filmovima. Ma ni tamo, setite se scene iz Diznijeve Knjige o džungli, hram usred prašume i apsolutna anarhija, e to vam je čuvena turistička destinacija Ubuda, Sveta šuma majmuna. Ma tim majmunima ništa nije sveto, ne budite naivni da kupite banane od meštana na ulazu u hram/šumu.

Samo li osete miris banane ili još gore ljudskih grickalica, skakaće vam po leđima, otvarati rančeve, pa čak i skidati pantalone ne bi li dobili svoje. Jedan je čak i ujeo mog mlađeg brata kada je shvatio da više nema banana. I dalje ima ožiljak poput vampirskog ugriza, a o traumi da ne pričam.

 

Dobro dobro, možda bolje Mauricijus onda

SeverS74

Jaoj Mauricijus je lep, dolinu sedam boja nikad neću zaboraviti, ali znate ja imam teoriju o istrebljenju Dodo ptica. Tvrde da su te smešne ptice nalik kokoški sa glavom tukana bile do te mere pitome da su ih holandski moreplovci sa lakoćom istrebili. Ja smatram da su sve poginule od kokosa, više ljudi umre kad im kokos padne na glavu nego od ajkula, to je činjenica.

Na putu za Port Louis, koji krivuda uz more sa drvoredima palmi, kokos nam je pao pred auto, i to koliki kokos, puklo je kao petarda u novogodišnjoj noći! Naš šok je ispraćen smirenom reakcijom taksiste koji je zaustavio auto, izašao na put i kokos ubacio u gepek. Na pitanje da li je to normalna pojava kroz osmeh je uzvratio: “Naravno, kad mi već nije pao na glavu, nosim ga ženi kući!”

Možda su Sejšeli ipak pravi izbor za vas

To što sam rekla da više ljudi pogine od kokosa nego od ajkula, ne znači da su one naivne. Na Sejšelima je obavezan izlet na ostrvo Ladig i najslikaniju plažu na svetu, znate one zgodne žene sa Pirellijevih kalendara, tu su slikane. Trebala sam da znam da je obavezan i transport hidroavionom a ne brodom, shvatila sam to čim je lokalni vodič celoj grupi rekao: “Vi svi sad na brod, ja ću avionom pa se vidimo tamo!”Pomalo zbunjena grupa turista počela je da se ukrcava a svako je dobio i papirnatu kesu, obećavajuće zar ne. Čim smo izašli iz luke i susreli se sa talasima počelo je i povraćanje. Već sigurna da lokalci znaju nešto što mi u sandalama ne znamo, potražila sam obojeno lice. Svi meštani su delovali dobro, u nekom poluležećem- polusedećem, zavaljenom položaju, zafiksirali su glave između  dva naslona. Uzviknula sam: “Asimiluj,i ćušnula bledu majku. I tako nas dve preživesmo putovanje brodom i pomislismo biće dobro. Stigli smo i na plažu čarobnih talasa gde se naša grupa odlučila za kupanje. Nazovite me baksuzom ali nije mi baš bilo do toga, odlučila sam se da sednem na palmu koja se nadvijala nad plićakom. Taman sam pomislila kako je prizor divan, kad su vrisci počeli da se ore, ljudi su bežali iz vode u kojoj se širila crvena mrlja. Za novopečenog mladoženju medeni mesec je bio kratkog daha, a mlada je postala udovica.

Na Maldivima vas koralni greben štiti od ajkula

Ali treba stići do ostrva i koralnog grebena! Nakon sletanja na aerodrom dva sata posle ponoći, po mrklom mraku, dočekala su nas dva lokalca zadužena za transport do hotela. S obzirom da je naše ostrvo bilo relativno blizu, odlučili smo se za put brodom od sat vremena ne bi li uštedeli na hidroavionu. Kakva greška, na putu ka hotelu uhvatila nas je oluja.

Naši veseli vozači nisu delovali tako hrabro i iskusno dok su panično navlačili crvene pojaseve za spasavanje i nama dobacivali naše. Manično smo se uhvatili za čamac i gledali kako nam se ispod nogu otvara crni bezdan od 15 metara, a potom propadali niz drugu stranu talasa, i tako ponovo i ponovo sat vremena. Naime, brod je bio gliser bez kabine, bez ičega što bi nas zadržalo u njemu. Jasno vam je da sam preživela čim sedim ovde danas, ali kada smo stigli na kopno noge su mi se tresle jedno pola sata.

Ma da li ste vi uopšte sigurni da želite da putujete na tropsku destinaciju?

Uvek, pa vidite kakve sve priče imam! Obožavam, avanturu i nalete adrenalina! Samo sada znam, ne hraniti majmune, zaobilaziti palme, uvek hidroavion i ne kupati se na plažama bez koralnog grebena.

POVEZANI TEKSTOVI