Varšava, grad kakav turisti žele

Nećete verovati, ali u većinu muzeja u glavnom gradu Poljske ulazite bez redova i histerije, a do najpoznatijih lokacija stižete laganom šetnjom

 

Put u Varšavu odlagala sam nekoliko puta, nekada uz opravdanje da je suviše hladno, a kada bi počelo leto izgovor je bio da je to ipak idealan period za posetu gradova koji su na moru. Najzad, Poljsku sam posetila početkom aprila, ali moja preporuka je da tamo odete krajem ovog meseca, odnosno tokom juna, i to na nekoliko dana, kao mini break, produženi vikend. Ovo putovanje podsetilo me je na sličnu situaciju, od pre nekoliko godina, kada mi se pružila iznenadna mogućnost da otputujem u  Ukrajinu, u periodu između Narandžaste revolucije i poslednjih nemira. Iz ove perspektive, slobodno mogu reći, da je to bila jedna od najboljih odluka, jer Kijev ima poseban šmek, a parti u klubu inspirisanom komunističkim periodom, na koji sam pozvana, bio je jedan od događaja koji ću pamtiti kao nezaboravan provod. Druga sličnost između ova dva puta upravo su bile demonstracije- neposredno pred putovanje, Varšava je bila blokirana desetinama hiljada demontranata, većinom žena koje su se okupile kako bi odbranile pravo na abortus. Hotel je već bio rezervisan, tako da nisam imala drugu opciju, a kasnije sam shvatila da su protesti njihova svakodnevnica, i da su transparenti sa porukama i zastavom EU uobičajena slika, by the way i lično sam kasnije prisustvovala početku okupljanja opozicije u centru grada kako bi iskazali svoj protest zbog politike aktuelne vlasti. Sve je prošlo gotovo neprimetno. Dakle, hoću da kažem, demonstracije nikako ne mogu biti razlog da otkažete put.

Od Beograda do Varšave ima 1200 kilometara, što za ljubitelje vožnje i nije preterana distanca za put iz jednog dela. Vožnju kroz Mađarsku eventualno mogu malo da uspore kolone teretnjaka, Slovačku pređete tako brzo, da ne uspete da steknete bilo kakav utisak, ulazak u Češku osetićete po simetričnom truckanju izazvanom betonskim pločama od kojih je napravljen put pre više decenija i stižete do Poljske. Prvih sto kilometara imaćete utisak da se vozite nemačkim autobanom- besprekoran put, desetine ganc novih nadvožnjaka, sveže ofarbani zeleni elektični stubovi koji se stapaju sa nijansom rastinja i šume breza koje pojačavaju taj toplo romantični slovenski duh. Međutim… poslednjih dvesta kilometara, što se mene tiče, bio  je horor u najavi. Odjednom asfalt iz snova pretvara se u magistralni put sa mnogobrojnim semaforima, rupama i uključenjima sa strane, bez signalizacije, a nepregledne kolone pred Varšavom i nestrpljivi vozači uspeli su da mi sruše i poslednje atome strpljenja suvozača. Priznajem, podlegla sam histeriji, poslednjeg sata jedanaestočasovne vožnje. Da sam znala…

Upravo taj dodir suprotnosti je ono što srećete na svakom ćošku u ovom gradu. Novi deo grada prepun neboderima i kulama od stakla, fascinatnog arhitektonskog umeća novog doba, u kojima su smeštene banke i najpoznatije svetske kompanije, ostavljaju bez daha. Na momente vam se čini da ste u biznis kvartu bilo koje svetske metropole, čijim ulicama prolaze pažljivo skockani biznismeni sa trendi poslovnim aktovkama. Ovde je ideja globalizma u zenitu i ako se zgražavate toga, slobodno ga zaobiđite. Ipak, utisak napretka i potvrda zašto je Poljska zemlja koja ima najveći ekonomski rast poslednjih godina od svih zemalja EU praktično je očigledna. Nedavno objavljena vest da je u planu izgradnja novog varšavskog aerodroma pod nazivom Solidarnost koji će biti glavni vazdušni centar Srednje Evrope, sa godišnjim prometom od 100 miliona putnika, potvrđuje da su očekivanja ambiciozna.

Naš susret sa novom Varšavom doneo nam je još jedno iznenađenje. Posle napornog puta, nismo imali snage za dugu šetnju do restorana pa smo upitali recepcionarku da nam predloži neki najbliži. Uputila nas je na mesto tik uz hotel, a na naše pitanje koji tip restorana je u pitanju, ostala je zatečena. Zbunjeno je odgovorila da je internacionalni. Možete da zamislite naše izraze lica kada smo shvatili da nas je poslala u crnogorski restoran. U svakom slučaju, hrana je bila vrhunska!

Turisti u Varšavi imaju nekoliko bitnih prednosti u odnosu na mnoge destinacije- većinu atrakcija možete posetiti pešice, svuda ulazite bez čekanja, bar u ovom delu godine, cene su veoma prihvatljive, a gradski saobraćaj odlično je organizovan. Zamislite da možete da posetite Luvr ili Koloseum bez stajanja u redovima? Što se mene tiče ovo je jedan od najvažnijih razloga za toplu preporuku. Stari grad, odnosno Stare Miesto je jedan od najšarmantnijih trgova sa puno tradicionalnih restorana i prodavnica.

 

Skoro osamdeset odsto originalnih građevina Varšave srušeno je tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i sve je obnovljeno do osamdesetih godina prošlog veka. Slično Drezdenu, sve građevine su rađene prema originalnim nacrtima, a ukoliko posetite Kraljevsku palatu, nekadašnju rezidenciju poljskih kraljeva, bićete u prilici da odgledate dokumentarni film o dobrovoljnim radnim akcijama u kojima je učestvovalo stotine hiljada građana kako bi vratili izgled nekadašnjeg grada iz 12. i 13. veka. Tu vam postaje jasna ideja solidarnosti i kolektivna podrška vrednostima koje su u interesu zajednice koja je definitivno sačuvana do današnjih dana. Nije se slučajno desilo da aerodrom koji je tek u planu, već nosi pomenuto ime!

U palati se mogu videti umetnička dela mnogih poznatih poljskih stvaralaca, a tu su izložene i dve originalne Rembrantove slike koje možete videti bez preteranih mera bezbednosti osim nadzora vremešnih kustoskinja koje budno prate svaki vaš pokret. Podsetile su me na ruske babuške koje su devedesetih godina sedele u hodniku moskovskih hotela, kako bi registrovale prolazak svakog gosta, jer je u to vreme njihovim građanima bilo zabranjeno da borave u hotelima gde su smešteni stranci.

 

 

Dok ste u ovom delu grada mogli biste da posetite Šopenov muzej i Crkvu svetog Krsta gde je u jednom od stubova pohranjeno Šopenovo srce posle njegove smrti.  Poslednje godine, veliki umetnik je proveo u Parizu, a priča se da je patio za svojom domovinom celog života.

Još jedan muzej koji se diskretno utapa u građevine u ovom kvartu je Muzej Marije Kiri, naučnice poznate po otkriću radioaktivnosti i prve žene koja je osvojila Nobelovu nagradu, čak dva puta. Dok smo razgledali njena pisma, fotografije i laboratorijske eksponate u kojima je izvodila hemijske eksperimente, u jednom trenutku, gotovo da smo bili jedini posetioci. U današnje vreme, mogu vam reći da je to neprocenjiva mogućnost.

 

Pored građevina, parkovi su oaze koje obavezno treba videti.  Ulica Nowy Swiat vodi do jednog od najlepših. Lazienky park se prostire na površini od 76 ari, tu je smeštena velelepna barokna građevina, letnjikovac poznat kao Dvorac na vodi, a tokom leta održavaju se Šopenovi koncerti na otvorenom.

U blizini ove šume nalaze se rezidencije i konzulati većine zemalja i ovo je zaista jedan od najlepših delova Varšave.

Od građevina socrealističkog stila najpoznatiji je Zamak kulture i umetnosti, popularno nazvana džinovska olovka, Staljinov poklon. Sa vrha se pruža divan pogled na panoramu celog grada, a zgrada se vidi iz svih delova Varšave.

I za dva dana ovo je dosta za videti. Naravno da treba uživati u poljskoj kuhinji, ljubitelji mesa na meniju će naći i biftek od jelena preliven pekmezom od šumskih ribizli, a obavezno probajte haringu, čorbu od raži i neizostavne knedle sa najrazličitijim punjenjima i u slanoj i slatkoj varijanti. Miris krofni mami iz lokalnih radnji u kojima se pripremaju i prodaju još vruće.

 

Ovoga puta nismo imali vremena da obiđemo Praški kvart na obali Visle, mesto poznato po prostorima napuštenih fabrika koji su pretvoreni u galerije i gde se održavaju koncerti i modne revije, a život im je udahnut pre dve godine kada je Varšava bila evropska prestonica kulture. Takođe, nismo stigli da vidimo ni prelep Krakov. Sama pomisao da se treba ponovo voziti  trista kilometara sličnim putem kojim smo prošli, i vratiti se nazad, bila je presudna da odustanemo. Sledeći put. Neki novi produženi vikend, dok horde turista kreću utabanim stazama have to seedestinacija koje nikako ne treba propustiti, ponovo ću uživati u mogućnosti da ušetam bez čekanja.

 

POVEZANI TEKSTOVI