Vodič za prvo putovanje u Afriku

Zašto da zaboravite na parfeme i štikle, zbog čega da oči uvek imate i na leđima, i šta da spakujete u ranac koji ne ispuštate iz ruku

 

Moje prvo iskustvo vezano za odlazak u Afriku, pre mnogo godina, toliko se zakomplikovalo, da sam bila danima u ozbiljnoj histeriji i blizu da od svega dignem ruke. Sva sreća što sam, slobodno mogu reći, naterana da ne odsutanem i na kraju sam doživela nezaboravan Senegal u januaru. A pre toga, morala sam da rešim ozbiljne rebuse tipa: kako da moj pasoš stigne do Moskve (jer tamo sam mogla dobiti vizu za ovu afričku zemlju), na koji način da organizujem transfer do Pariza, odnosno na vreme obezbedim vizu do koje se tada nije tako lako dolazilo, kako bih uhvatila let za Dakar, a pre svega toga dobijem vakcinu i gomilu tableta (koje sam by the way gutala mesec dana pre puta, za vreme puta i posle, dok su moji francuski saputnici uradili to samo jednom) i pročitam, slobodno mogu reći, zastrašujuća skripta, više i ne znam koje naše institucije, koja je bila u obavezi da vas pripremi za put, o tome šta sve ni slučajno ne smete. Da li da vam kažem da prve noći nisam trenula okom, jer krevet nije imao propisanu mrežicu (kako je stajalo u uputsvima), nisam popila piće dobrodošlice na ulasku u rizort i odbijala svaki predlog da izađem van zacrtanih puteva na mapi. Treći dan sam se kupala u bazenu i brčkala po okeanu, ručala pod šatorima plemena u srcu pustinje dok su nam kokoške šetale po stolovima, i sipali nam kus-kus iz plastičnih kanti. E da sam tada srela nekoga ko je kao Tomislav Damnjanović https://twitter.com/rastco94 kao i https://www.instagram.com/rastco94/ koji je obišao desetak afričkih država i boravio tamo oko dvadeset puta, što zbog posla, obuke političkih kampanja, ali i zadovoljstva kao ljubitelj putovanja. Zato sam ga zamolila da nam skrati muke, i održi kratak kurs pripreme za prvi boravak na tlu Crnog kontinenta, jer nikad se ne zna kakvo putovanje može iznenada da vam iskrsne.

Šta obavezno treba sve uraditi pre odlaska u neku od afričkih zemalja?

Pre svega – vakcinišite se protiv žute groznice, najmanje 10 dana pre polaska na put. Injekcija ima u Batutu, nisu skupe. Razlog je jednostavan – postoje zemlje u kojima je ova vakcina obavezna i može se desiti ili da ne uđete u zemlju u koju ste pošli, ili da vakcinu dobijete na samom aerodromu dolazne zemlje, što nije baš pametno iz mnogo razloga.

 Koji je najlakši i najjeftiniji put rezervacije karata za avion?

Uglavnom letim Turkish airlinesom. Imaju zbilja najbolju konekciju ka većini afričkih zemalja, uz samo jedno presedanje. Prosečna cena karte, za individualna putovanja, je oko 800 evra. Ono što je sa njima problem jeste da većina aviona ka ovim destinacijama poleće iz Istanbula od 18.00 do 20.00 sati pa slećete tamo gde ste krenuli par sati posle ponoći. No, većina hotela ima organizovan prevoz sa aerodrome do hotela. Taksi je, pogotovo kada shvate da ste stranac skup – računajte na minimalnih 20$. Druga varijanta je Ethiopian Airlines, preko Pariza, Beča ili Rima do Addis Ababe. Karte su skuplje i sigurno imate jedno presedanje više.

Kako tražiti siguran hotel gde odsesti?

Najsigurniji su oni iz poznatih svetskih lanaca, no njihova cena ume da bude i 200$ + za noć. Ima i odličnih lanaca hotela koji su iz Afrike, čija je cena značajno niža. Svakako hotele i njihovu kategorizaciju nemojte posmatrati iz našeg, evropskog ugla. Iako meni hotel rezervišu drugi – obavezno pre polaska na put pogledam komentare na TripAdviseru i Bookingu. Tamo prvo pogledajte komentare onih iz USA – oni su najrazmaženiji po pitanju hotela. Komentare lokalaca zaboravite – često su fake.

Koje si sve afričke države posetio i koja je po tvom mišljenju najrizičnija za posetu i zašto?

Bio sam u svim zemljama East Afrike: Etiopija, Kenija, Uganda, Tanzanija, Zambija. Na žalost, iako sam pokušao da uđem u Ruandu, nisam uspeo. Odbili su da mi izdaju vizu na samoj granici. Ne savetujem posetu, iako sam bio tamo, Somaliji, Južnom Sudanu i Somalilandu. Pre svega, bezbednost je na jako niskom nivou i praktično se bez obezbeđenja ne preporučuje kretanje. Ove tri zemlje su ujedno među najsiromašnijima na svetu, ali je smeštaj u hotelima preporučenim za boravak stranaca i hrana u restoranima za strance bezobrazno skupa.

Da li treba angažovati vodiča ili obezbeđenje i kako ga naći?

Iz ugla nekog ko je u Africi desetak puta godišnje, pa tako već pet godina, mislim da ne treba. No znam koliko je bilo uzbuđenja, ali i koliko sam imao problema kada sam prvi put odlazio – možda bi moj savet bio da se prvi put ipak ode organizovano. Kasnije, kada shvatite da niste ugroženiji nego u bilo kojoj evropskoj državi, pod uslovom da se pridržavate procedura, možete otići i sami.

Šta se obavezno mora naći u koferu za ovakvo putovanje?

Imam nekoliko principa kada se pakujem. Osnovni je – pakujem uvek nijanse iste boje, čitaj belo. Gledajte da imate što više lanenih stvari. Pakujte, ma koliko vam zvučalo čudno, što manje odeće sa kratkim rukavima. Nemojte pakovati nove stvari – već udobne. Patike za mount climb od goretexa neka budu obavezne. Dame – nemojte nositi štikle – osim ako niste u državnoj delegaciji. Neće vam biti potrebno,sigurno. Nemojte nositi ni sredstva protiv komaraca odavde. Ponekad imam utisak da komarci vole kada se namažete Autanom. Kupite u bilo kojoj prodavnici neko lokalno sredstvo. Obično su bolja. I kada smo već kod komaraca – moja preporuka je da zaboravite i na dezodoranse sa mirisom i parfeme. Jaki mirisi privlače sve životinje – a pre svega insekte.

Obavezan je dobar, veliki ruksak. On mora da vam ujedno bude i runaway bag. U njemu uvek držite u nepromočivoj kesici pasoš, potvrdu o vakcinaciji i nekoliko dolarskih desetica. Čiste gaće i majicu. Ukoliko pušite, u drugoj nepromočivoj kesici, rezervnu paklu cigareta i rezervni upaljač. Mali kaladont i četkicu za zube. Eksternu bateriju za mobilni. Foto aparat i rezervne memorijske kartice. Anti repilent. Mnogo me ljudi pita da li da nose lap-top. Ja ga nosim – jer moram. Vama ne savetujem – eventualno ponesite dobar tablet. Svaki hotel ima kompjutere koji su za goste besplatni. Tu možete prebaciti svoje fotke na eksterni drive ili ih poslati na neki cloud. Što manje skupe tehnike nosite – manje ima mogućnosti da ostanete bez nje.

Susret sa divljim životinjama je uvek pun iznenađenja. Neka tvoja iskustva?

Niste bili u Africi sve dok ne vidite African Big Five – slona, nosoroga, afričkog bizona, lava i leoparda. U nekim zemljama u Big Five izbacuju bizona a ubacuju nilskog konja…U Africi morate promeniti način na koji posmatrate stvari. Potpuno.U Livingstonu, Zambiji, jedne noći čuo sam neverovatnu buku i lomljavu napolju. Iako mi je prva želja bila da izađem i pogledam o čemu se radi, poučen nekim ranijim iskustvima, ostao sam u sobi. Ujutro sam saznao da su nilski konji malo divljali po dvorištu hotela. U istoj toj Zambiji  za rame me je, mučki, iza leđa, ujutro dok sam pio kafu na terasi, ujeo emu. U Ugandi je čitav hotel bio oblepljen upozorenjem da su zebre divlje životinje koje hoće da se ritnu i ujedu goste.No najzanimljiviju stvar sam doživeo u Mombasi. Kako sam došao rano ujutro, nisam otišao da spavam već sam hteo da sačekam jedno od spektakularnih izlazaka sunca iznad Indijskog okeana. Sedeći tako na terasi, uočio sam da se osoblje hotela trkom penje i spušta pomoćnim stepeništem koje vodi ka trpezariji. Isto se ponovilo za ručkom, pa zatim i za večerom. Curiosity killed the cat, a tako će jednom i mene – prišao sam uveče šefu osoblja i pitao o čemu se radi. Ispričao mi je darvinovsku priču. Kako je hotel u jednom trenutku postao prenaseljen majmunima, naredio je osoblju da ih gađa kamenjem, ne bi li ih oterali. Majmuni, pametni kakvi već jesu, su se organizovali i krenuli da vraćaju. No bili su u ogromnoj prednosti –  oni su to radili ili sa krova ili sa palmi. Često su kao ‘oružje’ za napad koristili kokosove orahe. Najdeblji kraj je izvukao jedan radnik hotela – pogodili su ga u glavu kokosovim orahom. Od tog trenutka direktor hotela je naredio svojim radnicima primirje koje su majmuni izgleda prihvatili.

Mesta koja obavezno treba posetiti i hranu koju probati. Šta nikako ne treba jesti i piti van hotela?

Možda je idealna destinacija za prvi odlazak u Afriku – Tanzanija. Ukoliko volite planinarenje – idite u Arušu (Arusha) odakle se svakodnevno organizuju sedmodnevni usponi na Kilimandžaro. Zatim, kada se spustite možete otići i na neki safari, jer tih destinacija ima nekoliko u blizini. Ukoliko vas, kao ni mene, ta vrsta aktivnosti ne zanima, a više vas privlači more – onda je lokacija za vas Zanzibar i prelepi Kameni grad. Naravno, par dana tamo, pa opet na safari – to je uglavnom i razlog zbog kojeg se i odlazi u Afriku.

Šta sve može biti luksuz iz njihove perspektive?

Kada pogledate spisak najsiromašnijih zemalja na svetu (https://www.gfmag.com/global-data/economic-data/the-poorest-countries-in-the-world?page=12) primetićete da na toj listi preovladavaju zemlje iz Afrike. Nekima od njih je luksuz krov nad glavom, makar i kartonski, za neke je to još manje – jedan obrok dnevno. Nekima je luksuz voda, a nekima električna energija, dok većina sniva Nisan Land Cruiser. Mnogi, naročito mlađi, žele novi iPhone, ali čak i kada imaju mogućnost da ga kupe, retko se odlučuju na taj korak – baterija je slaba a servisa nema. Pokušaću da to dočaram pričom. U hotelu gde sam boravio svako jutro je bio ogroman izbor svežih sokova – mango, papaja, passion fruit. I nikad nije bilo nikoga ispred njih osim nas, nekoliko Evropljana. Lokalci su uglavnom pili čaj, vodu ili mleko. Jedno jutro, ugledao sam gužvu ispred onih točilica. Pitam konobara – šta je sad – otkud ovo. Kaže mi – danas se toči sok od jabuke.

Koja je tvoja omiljena zemlja i zbog čega?

Teško je odlučiti se između Etiopije, Zambije, Kenije, Tanzanije i Ugande. U svakoj ima nešto što treba videti. U Etiopiji treba obići pravoslavne hramove i doživeti vizantijsko pojanje u srcu Afrike. U Keniji se svakako treba okupati u Indijskom okeanu, ili doživeti zabranu pušenja, čak i na ulicama Najrobija. Možda kupiti kartu za novu železničku prugu od Najrobija do Mombase koja je spektakularna.U Ugandi otići do Đinđe (Jinja) na Viktorijina jezera i mesto gde izvire Beli Nil, pa iskoristiti priliku da se provozate na čuvenom African Queen na kome se vozila i Ingrid Bergman sa Hemfri Bogartom u filmu African Queen. U Zambiji, za koju nam ne treba viza, otići do Livingstona i videti Viktorijine vodopade. Ili otići do rezervata Walking with lions koji se brine o mladim lavovima i gepardima i maziti ih u prirodnom okruženju.

O Tanzaniji sam već pisao…

Eto – izbora ima mnogo… Od vas zavisi.

Najopasnija situacija u kojoj si se našao?

Opasne situacije su uglavnom vezane uz Somaliland – posle građanskog rata 1993. – 1996. otcepljeni deo Somalije. Išao sam u Burao, njihov drugi najveći grad, kako bih održao par sastanaka sa lokalnim i regionalnim liderima. Ni pola sata, nakon početka sastanka, u prostoriju su uleteli su Englezi koji su mi radili obezbeđenje. Nikada ih do tada nisam video tako uznemirene. Jedan je u rukama nosio pancir i šlem. Trenutak kasnije, dok me je oblačio, shvatio sam da je bio meni namenjen.U momentu sam shvatio da nije vreme za moja uobičajena pitanja. Uleteli smo u auto i tek smo stali kada smo stigli u Berberu. Kazali su mi da su dobili proverene informacije da je Al Shabab krenuo ka nama i da su bili na 10-tak kilometara kada smo krenuli. Tek tada sam se setio da ih pitam i za moj prtljag. Uz šeretski osmeh – najkrupniji među njima, Henri – mi reče:“ Ne brini se, ja sam ga spakovao”. Pomislih, za svaki slučaj ne izgovorivši glasno: majko mila na šta li liči to pakovanje…

Naše kulture su veoma različite. Mesto žene u njihovom životu, šta im nikako nije dozvoljeno.

U Somallilandu i Južnom Sudanu zaboravite na rukovanje sa ženama. Osim ako vam ona prva ne pruži ruku – što je jako retko. U ostalim zemljama Istočne Afrike položaj žena u urbanim delovima je isti, ili sličan kao žena u Srbiji. One su političarke i čistačice, univerzitetski profesori i domaćice, stjuardese i policajke. Situacija se drastično menja u ruralnim delovima – gde su žene i dalje nisko na hijerarhijskoj lestvici. Devojčice, na žalost, rano prestaju sa školovanjem ili uopšte ne idu u školu. Nije u pitanju ništa drugo do siromaštva – roditelji se, iz samo njima znanog razloga, češće odlučuju da školuju mušku decu. Kada sam razgovarao sa nekim roditeljima kao razlog su najčešće navodili nedostatak puteva, loš saobraćaj i udaljenost škola. Danas se mnoge NVO bore za promenu mentaliteta kod ruralnog stanovništva i pomažu otvaranju škola. Situacija se menja – polako ali se menja.

Suveniri koje treba zaboraviti da ne bi imao probleme na granicama.

Svaki aerodrom je oblepljen posterima šta ne smete da iznosite iz te zemlje. U principu je to slonovača, ali često i drago ili poludrago kamenje kao i minerali. Moj savet: ne idite dalje od magneta za frižider. Dovoljno je ono što ste poneli kao uspomenu.

Tvoja preporuka mesta za aktivni odmor, relex putovanje i destinacija za dve drugarice. Šta kažeš za putovanje lokalnim vozom, ručak u restoranu gde jedu lokalci i solo šetnja po tipičnoj afričkoj pijaci.

Pre svega Afrika nije kontinent koji je jeftin. Kao što nije ni kontinent gde možete od jedne tačke do druge da se prebacite brzo i lako kolima, a kamoli autobusom ili vozom. Recimo, bus od Kampale do Najrobija košta oko 3.000 dinara, ali vozi skoro 12 sati (bez zadržavanja na granici) iako je u pitanju samo 600 kilometara. Recimo, jedna od mogućih tura može da bude: avionom do Najrobija. Obilazak grada – ne više od 2 dana. Večera u brazilskom restoranu gde će vam ponuditi i meso od krokodila. Obavezno probajte. Za sutra u hotelu rezervišite turu:*Sheldrick Orphanage: 11am-12pm (najstariji safari park u Africi osnovan 1946. Čak možete videti i kompletan big five. Tura od sat vremena vam omogućava da uđete u deo u kome se leče povređene mlade životinj, pre nego se vrate u  dviljinu.

*Giraffe center: 12pm-1:30pm možete videti i predivnu Rotšild žirafu.
*Karen Blixen Museum: 1:.30 -3pm osnovan je 1914-te i možda je jedan od najboljih muzeja koji će vas upoznati sa počecima ljudske civilizacije na afričkom tlu.

Odlazak vozom do Mombase, prugom koju su izgradili Kinezi, i puštena je u rad u junu 2016-te. Na mene je kompletna pruga ali i predeo kroz koji prolazi ostavila neverovatan utisak. Tih 450km ili 4.5 sata vožnje ostaćete sa nosom zalepljenim na prozor.

U Mombasi obiđite staru pijacu, luku ali i iskoristite da se okupate. Opet 2 ili 3 dana vam je dovoljno.

Uhvatite lokalnog avio prevoznika Kenyan Air (odličan) i otiđite do Zanzibara. Tamo ćete se već snaći. Ukoliko imate para (i vremena) možete do Aruše u podnožje Kilimandzara ili na safari.

Onda ostavite jedno 7 dana u Srbiji da dođete sebi i mesec dana da pregledate sve fotografije koje ste napravilili.

 

 

 

POVEZANI TEKSTOVI