Zašto u novom milenijumu i dalje nosimo krzno kao naši praistorijski preci?

Pita se u priči o modi kao ogledalu vremena i našoj stilskoj stvarnosti Lara Milanović čiji je zadatak da stvara neku nestvarnu stvarnost

Fotografija: Marko Vulević

Modni teoretičari uglavnom nemaju dilemu kada kažu da je moda indikator smera kretanja društva. Jednostavno, oni žele da kažu da kada izađete na ulicu i pogledate ljude oko sebe imate jasnu predstavu o tome u kom smeru teče kulturni kod komunikacije. Prvu informaciju o sebi, nepoznata osoba, šalje svojom stilskom usklađenošću ili nemarnim spojem neočekivanog. Ipak, suština leži u potpuno drugoj, unutrašnjoj stvarnosti. O tome kako stilski deluju Beograđanke i kakve poruke šaljemo bližoj i daljoj javnosti pričam sa Larom Milanović http://laramilanovic.com/ stilistkinjom, modnom dizajnerkom i bivšom modnom urednicom magazina Grazia koja je deset godina pokušavala kao neko ko se bavi modom i kostimom s aspekta kreiranja da stvori nestvarnu stvarnost i potencijalno utiče na realnu, svakodnevnu.

Šta bi rekla, dok šetaš centrom Beograda, koliko se stil prosečne Srpkinje promenio poslednjih deset godina i kako bi ga opisala?

U nekoj manjoj meri, promenio se koliko su se promenili i stilski pravci. Suštinski se nije mnogo toga promenilo, onako generalno, ne samo kada je reč o modi. Ali kod nas pitanju stila prethodi mnogo pitanja, jer teško je, na primer, kombinovati cipele s tašnom na prazan stomak.

Modni teoretičari kažu da je moda najpouzdanije merilo psihološkog i društveno-ekonomskog stanja u društvu. Kakav je naš modni portret?

Neki psiholog ili sociolog dao bi adekvatniji odgovor na ovo pitanje od mene, ili, kako kažeš – modni teoretičar. Kao nekome ko se bavi modom i kostimom s aspekta kreiranja, zadatak mi je da stvaram neku nestvarnu stvarnost, i njome potencijalno utičem na ovu realnu, svakodnevnu. A naša (modna) realnost mi povremeno deluje poražavajuće i zapitam se kuda mi to idemo, ali onda, na sreću, pojavi se neki svetli primer, neka mlada, pametna, odmerena, talentovana osoba i pomislim kako nije sve izgubljeno.

Ne znam da li si ti primetila da u svakom drugom automobilu ispod retrovizora visi drveni krst, a ovaj modni detalj videla sam i oko vrata kasirke u jednoj velikoj samoposluzi poznatog lanca. Kako bi objasnila ovakav uticaj?

Krst kao modni aksesoar nije nikakva novina, ali mislim da u navedenim primerima nema modnu funkciju. On je poruka druge vrste, znak raspoznavanja, nešto poput “ja verujem, i verujem više od vas koji nemate krst oko retrovizora ili oko vrata.”

Baveći se svojim poslom, recimo da sam naučila da veoma lako prepoznam preterani trud iza koga se najčešće krije nesigurnost

Da li se slažeš da je stil identitet  osobe. Kakvu ti informaciju primaš o osobi koju prvi put sretneš?

Stil je samo deo identiteta osobe. Ali, nebitno je da li neko vrlo vodi računa o svojoj pojavnosti ili se nonšalantno ili čak nemarno odnosi prema istoj – pojavom komunicira svoju poruku. Baš kao i onim krstom iz prethodnog pitanja. Baveći se svojim poslom, recimo da sam naučila da veoma lako prepoznam preterani trud iza koga se najčešće krije nesigurnost, čak i kada se neko u svom trudu trudi da deluje kao da se ne trudi.

Da li je stil stvar talenta i koliko se može uticati na promenu stila i na koji način?

Talenat je neka naša urođena sklonost, sposobnost zapravo, pa ima smisla reći da se čovek koji ima stila rađa sa određenim afinitetom, sa određenom sposobnošću da se s lakoćom igra, spaja i kombinuje različite forme, proporcije, kolorite, teksture – bilo da je reč o modi, enterijeru ili dekorisanju kolača. Ali talenat je tek mali deo, koji bi, kada se prepozna, trebalo negovati i nadograđivati. A u vezi sa promenom stila – svi smo mi menjali našu pojavnost, kako smo rasli, kako smo ulazili iz jednog životnog doba u drugo, ili iz jedne životne situacije u drugu. Ako me pitaš da li je moguće nekoga ko nije prirodno nadaren naučiti stilu – mislim da nije. Ali, moguće je naučiti određene šablone i pravila. I uvek je moguće kopirati, samo treba znati koga.

Novac nema direktne veze sa stilom. Ali novcem možete platiti korisne savete, posebno ako ste inteligentni i prepoznate da nemate stila

 

Marko Vulelević, art direkcija@stajling Lara Milanović, Balašević, proleće-leto 2017.

 

Modna metamorfoza naročito je vidljiva kod osoba sa javne scene. Po tom pitanju veoma su interesantne političarke čije fotografije sa početka karijere izgledaju kao da su u pitanju podvojene ličnosti. Novac jeste bitna stavka u odabiru modnih komada, ali ne i dovoljna?

Nije ništa neobično da se stil određene osobe promeni od početka karijere, posebno ako karijera traje godinama. Postoji dosta uzročnika tome, a sigurno je da je i novac jedan od njih. Neke javne ličnosti svoj stil menjaju od pojavljivanja do pojavljivanja, ali to je borba za pažnju i za opstanak na sceni i tu bi mogli baš naširoko da filozofiramo. Recimo samo da novac nema direktne veze sa stilom. Ali novcem možete platiti korisne savete, posebno ako ste inteligentni i prepoznate da nemate stila.

Godine i moda kao kulturni kod komunikacije su večita tema, ali danas su se mnoga očekivanja promenila. Da li je prihvatljivo da žene 40 plus nose mini suknje, pocepane farmerke, majice sa printom, kosu do pola leđa?

Teško mi je tako da generalizujem, jer 40+ zahvata jedan široki spektar i godina i materijalnih mogućnosti, prebivališta, mesta zaposlenja, udatih i neudatih statusa –  ali ako “40” ovde predstavlja ulazak u zrelo doba žene – granica se definitivno pomerila i 40 danas nije 40 pre pola veka. Ima toliko primera žena preko 40 koje se smatraju modnim ikonama i izgledaju bolje nego pre 10 godina – Tilda Swinton, Hellen Mirren, Carine, Emanulle Alt, Charolotte Gainsbourg… Ne vidim problem u tome da svako nosi ono u čemu se oseća prijatno i privlačno, sve dok se poštuje osnovno – da je odevna kombinacija prilagođena nečijoj građi, prilici i dobu dana. Znam, zvuči kao kliše, ali nema tu mnogo filozofije. Naravno, izuzeci poput Iris Apfel su izuzeci i ne bi trebalo da se isprobavaju kod kuće. Opet, neke odevne kombinacije i komadi bi trebalo da budu zabranjeni, neovisno od godina, ali to je već druga priča.

Crveni karmin nosim i danju i noću, očigledno je da ne poštujem to pravilo

Helanke su najčešće najomraženiji komad modnih stručnjaka. Da li se slažeš da treba da budu proterane sa svih mesta izuzev fitnes sala?

Čak i helanke mogu da se nose na zanimljive načine, nema potrebe proterivati ih. A modni stručnjaci svake sezone imaju omraženi komad, ne treba se obazirati previše na modne stručnjake.

Koji su tvoji zabranjeni komadi i kombinacije? Šta kažeš na pravila: nikad zajedno mini suknja i duboki dekolte, crveni karmin usred dana, salonke od 10 cm u kancelariji?

Moj stil je veoma jednostavan, verovatno zahvaljujući baš poslu kojim se bavim. Klonim se ultra mini dužina, jake šminke i jeftinih materijala. Crveni karmin nosim i danju i noću, očigledno je da ne poštujem to pravilo. Neka druga pravila su okej, na primer ne ići na nečije venčanje u belom, ili ne nositi teške, večernje materijale poput crne čipke usred sunčanog dana, uopšte ne nositi večernju garderobu danju itd. itd.

Naučila si me da nemoguće kombinacije nekada postaju dobitne- haljina preko suknje, kaubojke sa širokom majicom- haljinom, farmerke i haljine… Gde je granica dobrog ukusa?

Uf, teško je to definisati, posebno u par redova. Pretpostavljam i da svako ima neku svoju granicu, ali ono što sam već pomenula možda nekome može poslužiti kao putokaz – znajte svoje fizičke nedostatke i svoje adute, potonje istaknite, a ne prve. Znajte gde ste pošli i kojim povodom. Ako je dan, nosite dnevnu garderobu, ako je veče – večernju. U crkvu se ne ide kao na plažu, a bogami ni na plažu kao u crkvu.

Ko kod nas formira stil i kome se veruje?

Kod nas najveći uticaj imaju estradne zvezde, nažalost, a potom takozvani modni influenseri. Džaba i škola i modnih magazina, na toj koti i u takvom vremenu živimo.

Nekada zabranjene kombinacije kao što su bele sportske čarape i sandale ( u stilu turiste iz Nemačke), plastične papuče za bazen ili mrežasti ceger za pijacu postaju must have trendsetera. Kakvu poruku dobijamo ovim stilskim provokacijama?

U retkim slučajevima takve stvari imaju smisla, deluju provokativno i duhovito i inteligentno i ja ih zaista volim, bez obzira na to što nisam sklona ekstremnom eksperimentisanju na sebi. Mnogo češće ipak, takvi modni pokušaji za mene su promašaji, ali na sreću brzo dođu, a još brže nestanu.

Kada smo kod trenda, šta je apsurdni hit sezone proleće/leto 2018?

Ova sezona mi se ne čini preterano apsurdnom, sve je manje-više već viđeno – pasteli, karo, šortsevi, uzane suknje, slip-haljine… jedino u čemu ne vidim da će narod ići su “plastične” haljine i “plastični” odevni ansambli generalno. Na temperaturama 30+ plastika nije baš najpraktičniji izbor.

Rusi na našim ulicama ne vide ništa neobično, Skandinavci misle da je sve prenaglašeno, Italijanima fali glamura

Čega se ti zgražavaš na našim ulicama? Kako nas vide stranci ( ljudi sa kojima ti sarađuješ)? 

Trenutno se na našim ulicama, između ostalog ali najviše, zgražavam novogodišnjom rasvetom, a mislim i stranci sa kojima radim. Inače, sve zavisi od toga odakle stranci dolaze. Rusi na našim ulicama ne vide ništa neobično, Skandinavci misle da je sve prenaglašeno, Italijanima fali glamura, i tako redom.

Da li se slažeš sa konstatacijom da se neke nacije ne opterećuju stilom i utiskom kakav ostavljaju?

Iz sopstvenog iskustva, znam da se većina Amerikanaca ne opterećuje svojim izgledom, i to ne samo kada je reč o stilu. Čini mi se, takođe, da se Holanđani i Skandinavci vode dosta prirodnijim izgledom i pristupom modi, barem u odnosu na nas.

Moda je ogledalo vremena. Kako bi iz tog ugla definisala početak novog milenijuma?

Svaka dekada prošlog veka nekako je bila jasno stilski definisana, do te mere da se na osnovu recimo garderobe na nekoj fotografiji može pogoditi i period iz koga fotografija datira. Nekako mi se ovaj novi milenijum čini nedovoljno inventivnim, recikliraju se stari trendovi, kao da mu manjka identiteta. Naravno, svesna sam da ne možemo izmisliti toplu vodu, ali za vreme studija, zamišljala sam milenijumske nove tehnologije, hi tech materijale, multinamensku garderobu, interaktivne kupovine, brži protok informacija… Ali mi i dalje nosimo krzno, baš kao i naši praistorijski preci.

 

POVEZANI TEKSTOVI