U pokušaju da se idilična scena kreveta, ćebenceta i omiljene knjige u rukama zameni aplikacijom petnaestominutnog instant sažvakanog dela, izbio je sav moj bes.
Figurativna rečenica da je vreme novac u novom milenijumu postala je premisa. Dvadeset četiri sata više nisu dovoljna ni za mnogobrojne obaveze, a još manje za sitna zadovoljstva. Priznajte čega se sve morate odreći kako biste preživeli jedan radni dan. Ako se na vašoj listi nalazi i čitanje, možda ste zreli da se pridružite armiji od dva miliona ljudi koji su zahvaljujući aplikaciji ponovo u stanju da čitaju, ali kako? Statistika pokazuje da prosečan zaposleni Amerikanac dnevno ima samo devetnaest minuta za čitanje svoje omiljene knjige. U zavisnosti od brzine čitanja i koncentracije, u pitanju je nekoliko desetina stranica izabranog štiva na dan. Za one koji sa nestrpljenjem očekuju da što pre dođu do raspleta radnje izmišljena je specijalna aplikacija Blinkist koja nudi kratku verziju dela koje se može pročitati za petnaest minuta! Pitate se kako? Specijalni čitači koji su po zanimanju pisci i urednici imaju zadatak da koncentrisano pročitaju delo, sažmu ga i to tako da se celo može pročitati u predviđenom vremenu. Za one koji ni to sebi ne mogu priuštiti, urađena je audio verzija, koja je i najviše tražena, jer tako možete spojiti još neku obavezu ili strast. Koncentrat književnog dela uz vožnju auta, okretanje pedala, trčanja na traci, kuvanje. Hej, čitaš bez ruku i mozga, kakvo poniženje. Zamislite sa koliko strasti je Prust opisivao ukus male Madlene, ili Tolstoj scene rata i mira, Andrić igru Aske, a na koliko stranica je Ivan Galeb slikovito prikazao sunčanu stranu rodne kuće, detinjstva, filozofiju života… U brzoj eri obesmišljavanje svega što iziskuje strpljenje i vreme nekako je postalo imperativ.
Kada su se pojavile elektronske knjige za mnoge to je bio nagoveštaj da print izdanja idu na lomaču. Miris papira donekle je sačuvan zahvaljujući hipsterima koji su vratili i davno zaboravljene vinil gramofonske ploče i walkmene. A nova, instant osakaćena dela uvod su u novo doba gde ćemo sa čipovima ispod kože veličine zrna pirinča plaćati račune i sve ostale životne potreštine, a neće nam biti potrebna ni dokumenta, jer će jednim dodirom elektronskog čitača svi podaci biti na izvolte. A krenulo je tako naivno od naučnofantastičnih filmova gde smo se čudili odakle nekome tolika mašta. Što se mene tiče, aplikacijom za ubrzano čitanje sada smo u fazi u kojoj može da aplaudira jedino nedozreo školarac koji mora na brzinu da pročita zadatu lektiru. Dragi radoholičari, ukoliko ne možete da nađete vremena da samostalno savladate autorsko delo u izvornom izdanju, bolje upotrebite tih devetnaest minuta na neki pametniji način- u šetnji sa psom, na toboganu sa detetom koje gleda u vrata kada ćete stići, oči u oči sa prijateljicom, umesto kuckanja poruka preko vibera, u krevetu- na način koji sami izaberete. U opasnosti da budem okarakterisana kao matorka koju je ozbiljno pregazilo vreme, svečano se obavezujem da se neću odreći ni jedne svoje knjige sa aktuelnih polica, a debelo se razmišljam kako da uguram sva izdanja svojih roditelja, neka stara više od pola veka, i u inat mesece provedem čitajući. Statistički prosek od devetnaest minuta poklanjam u humanitarne svrhe, onom Ameru koji obećava da će sam, na glas pročitati nekoliko ljubavnih pesama, recimo Pabla Nerude.
