Gejming sport pojavio se prošle godine na zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, a postoji ozbiljna šansa da se oficijalno uvrsti u program Olimpijade u Parizu 2024. godine
Tekst: BKG
Iako ne igrate video igre, ne razumete esport ili vas, jednostavno, ta tema i ne zanima, ipak je vrlo verovatno da će, zbog brzine kojom gejming pokorava svet, esport će nekako doći do vas. Kao jedan od fenomena digitalnog doba, esport fascinira tako što virtualne svetove čini ravnopravnim sa delovima realnog sveta. Esport angažujuže vaš um, uzburkava emocije, testira snagu i veštine i troši vašu energiju dok vas uvlači u beskrajni virtuelni svet, sve više nalik na onaj stvarni.
Gejming sport, odnosno esport, za nekog je još uvek samo „igranje video igrica“. On se već pojavio na zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu prošle godine, sa nagradnim fondom koji je bio čak veći od nekih nagrada za standardne disiplina (generalni sponzor Intel). Globalno popularan i takmičarski zahtevan sport, naterao je pariske zvaničnike da ozbiljno razmotre kako da ga oficijelno uvrste među olimpijske sportove. Ako budu uspeli, gejmerke i gejmeri svih zemalja mogli bi se takmičiti i na Olimpijadi u Parizu, 2024. godine. Nekako i ne iznenađuje da je esport već obezbedio mesto takmičarskog sporta na Azijskim igrama koje će se održati u Kini 2022. godine. Tehnologija je promenila svet, pa i način definisanja sporta. Nove generacije su privukle pažnju olimpijskih komiteta koji su postali svesni realnosti koja traži više savremenog i urbanog uz „klasične sportove“. Gejmerski turniri privlače sve više učesnika i gledalaca; organizuju se svetski šampionati globalno popularnih igara poput LoL (League of Legends), DotA 2 (Defense od the Ancestors), Fortnite ili Counter Strike (GC:GO). Takmičarski turniri se odigravaju na svetski poznatim mestima, poput Madisona u Njujorku ili arenama Los Anđelesa, Las Vegasa, ali i Moskve ili Krakova. Arene primaju i preko 15000 gledalaca. Nagradni money pool je sve značajniji, a zarada gejmerskih timova i pojedinaca je sve veća.
Do 2021. očekuje se da će broj ljubitelja esporta u svetu dostići 557 miliona
Osim na brojnim turnirima, esport postoji i kao paralelni svet “stvarnih” sportova i “stvarnih” liga. Pioniri u tome su NBA košarkaška liga i Premier Liguae, koje imaju svoju oficijelnu esport varijantu, ali i prave- virtuelene timove koji se takmiče. Severna Amerika ima Evil Geniuses, esport organizaciju koja ima međunarodne timove u različitim igrama na skoro svim turnirima i druga je po totalnoj zaradi od preko 21 miliona dolara i delom je u vlasništvu Amazona. U Evropi, ovoj esport organizaciji pandan je Alliance.
Neverovatni podaci se mogu naći na web stranici NBA2KL: do 2021. očekuje se da će broj ljubitelja esporta u svetu dostići 557 miliona, biće oko 250 miliona entuzijasta i oko 307 miliona ljudi koji će povremeno pratiti esport događaje.
Esport postaje globalno moćni biznis i sada ga prate i ostale industrije: developeri video igara, prozvođači kompjuterske opreme, gejmerskih platformi, marketing kompanije itd. Svetski brendovi prepoznaju rastući trend i zato broj sponzora turnira takođe raste. Igra se na PC ili na gejmerskim platformama poput Playstation, Xbox, Nintendo, VR i AR, a gejmerska oprema ima neuporedivo bolje performanse u poređenju sa opremom koju mi, klasični “smrtnici”, koristimo. Od količine dpi-ja i podesivih rezolucija ili programibilnih tastera koje mora da ima ozbiljni gejmerski miš može mnogo da zavisi. I nisu samo performanse bitno različite; recimo, sama vrsta plastike od koje je napravljena tastatura može da napravi razliku.
Gejmeri kažu da su prošla vremena u kojima je važio stereotip da su gejmeri debeljuce sa naočarima, koji danima ne izlaze iz sobe zatrpane kutijama od pica
Ali ispred svih ovih podataka stoji da istinsku bazu esporta čine mladi ljudi koji su svoj hobi i strast u jednom momentu pretvorili u svoj način života i potpuno se predali ovom neverovatno osmišljenom svetu. Digitalni svet igre kreira moćnu priču i u stvarnom svetu, toliku da čak i sveprisutni Netflix prikazuje dokumentarac o famoznom The League of Legends. Priča prati veliko finale iz 2018. godine na North American Spring Split turniru između timova 110 Thieves i Team Liquid (koji je pobedio sa 3:0).
Timovi su često potpuno internacionalni i takmiče se ili kao samostalni timovi ili igraju za neke kompanije pod ugovorom gde imaju i ekipne treninge i trenere. Svaki sport traži izvrsnu fizičku kondiciju, pa tako i esport. Sami gejmeri kažu da su prošla vremena u kojima je važio stereotip da su gejmeri debeljuce sa naočarima, koji danima ne izlaze iz sobe zatrpane kutijama od pica. Zanimljivo je da postoji i dress code za igrače koji propisuje adekvatnu odeću (uglavnom jeans i majice), dok su zabranjene trenerke, sandale i japanke zbog kojih igrač može biti udaljen. Osim toga, igrači moraju učestvovati na svim događajima koje organizuje administracija turnira, davati intervjue pre mečeva i promovisati svoje utakmice na mrežama i biti na raspolaganju organizatorima. Osim toga, razvio se jedan potpuno novi žargon, skoro pa jedan novi jezik razumljiv samo “njihovom” svetu. Kako su igre uglavnom na engleskom jeziku, zanimljivo je pratiti kako se ti izrazi ne prevode i kad je to moguće nego se jednostavno preoblikuju (na pr. kilati, hilati i sl.).
Na listi zarada gejmerki, vodeća je Kanađanka, dvadesetopetogodišnja Sasha „Scarlett“ Hostyn koja je za osam godina i 170 turnira, zaradila trista dve hiljade dolara
U ovom sportu dominira muški pol, ali postoji mnogo uspešnih dama koje su itekako uspešne su u ovom biznisu (vidi više). XXZonu je zanimalo i koje su to globalno uspešne gejmerke. Na netu se i to može naći: na listi zarada od gejminga, vodeća je Kanađanka, dvadesetpetogodišnja Sasha „Scarlett“ Hostyn (StarCraft II). Igrajući skoro osam godina, na 170 turnira, zaradila je ukupno trista dve hiljade dolara, a samo prošle godina inkasirala je sto hiljada dolara. Jedno vreme je postajala liga IronLadyESL koja je organizovala mesečne turnire isključivo za gejmerke. Ipak, istražujući temu, videla sam da devojke i ovde mogu biti iskorišćene od sponzora kao marketinški mamac. Postoji priča o tome kako je ruski tim, Vaevictis Esports,koji se takmičio u LoL ligi, otpustio sve igrače svog tima i to pred sam početak takmičarske godine. Na njihovo mesto doveo je pet novih, atraktivnih gejmerki. Potpuno neouobičajen potez privukao je željenu medijsku pažnju, ali nikakava igra i rezultati u prva tri meča su izazvale opravdanu sumnju, čak se tražilo oduzmanje “slota” u ligi za njihov tim. Ne verujem da je ovo pravilo u esportu, ali eto, pročitah informaciju na nekom sajtu …
Da ne preskočim i pasionirane gledaoce kojima je gledanje turnira on-line ili u arenama postao sastavni deo života. Jedno od “zanimljivih” pravila koje za njih važi je da ne smeju da dotaknu igrača i da mogu biti udaljeni sa događaja iz razloga koje odluči organizator. Poput Comic Cona, gledaoci se često maskiraju u svoje heroje iz igrica i tako potpuno “udubljeni” bodre svoje timove. Mreže su prepune fotki, pa ako vam je zanimljivo… Fenomen ovog sporta je privukao i naučnike koji su istražili šta tačno privlači milione navijača u esportu: pre svega to su dramatičnost, estetski doživljaj i sticanje novih veština i znanja, mnogo više nego očekivani socijalna uključivost ili eskapizam. Vezanost navijača za timove je manja nego u klasičnim sportovima, navijači se nekako više vezuju za igrače.
Postoje i mediji koji redovno prate sve esport turnire, razne lige i aktuelnosti u esportu, a priznajem da me je prijatno iznenadio jedan sportski kanal. Sve ono o čemu nisam pisala, oni jesu: ko je osvojio koji Major, koji je naredni epicentar za Dota 2 ili ko je osvojio dovoljno bodova i upisao se na listu igrača sa preko 100 killova. O tome kako igraju i koji su „naj” timovi iz zemlje i regiona, možda drugi put… najbolje bi bilo iz ugla neke super gejmerke, pardon, gejmera.
