Kako da izaberemo adekvatan kozmetički brend, da li je vitamin D trenutni marketinški trend, koliko se stidimo u apoteci… O malim i velikim tajnama mesta, u kojem se ne kupuju samo lekovi
Da li se i vama čini da su apoteke postale mesto u kojima sve češće nalazimo neophodne sitnice, a da to nisu, na svu sreću, lekovi? Ni njihov miris više nije kao što je nekada bio. Umesto jakih mirisa medikamenata koji su nas asocirali na doktore i bolnice, sada su to najčešće fine arome biljaka koje opuštaju i izazivaju neke fine senzacije. Ne znam kako vi, ali ja sam zavolela apoteku, posebno onu gde su vam različite bočice, uglavnom prirodnih preparata, na dohvat ruke i možete slobodno da ih proučavate, bez stajanja ispred pulta sa ispruženim prstom i večitim pitanjem- da li mogu da vidim… Pored toga uvek me je interesovalo koliko su ljudi otvoreni sa apotekarkama- čega se stide i kako traže čarobne pilule i gelove koji ih razotrkivaju. O ovim i nekim drugim malim tajnama apoteka razgovarala sam sa magistrom farmacije Kristinom Dunjić koja posle dugogodišnjeg iskustva u ovom svetu ima najbolju sliku kako mi izgledamo s druge strane pulta
Po čemu se razlikuje apoteka u novom milenijumu od one kakva je nekada bila?
Apoteka novog milenijuma nudi značajno više rešenja, vrsta pomoći i opcija. U novom milenijumu se dosta lakših zdravstvenih tegoba i estetskih nedoumica može rešiti baš u apoteci. Takav vid primarne pomoći u apotekama značajno smanjuje opterećenje lekara( koji su u svakom slučaju poprilično nadjačani brojem pacijenata). Cilj svih zdravstvenih stručnjaka u lancu od primarne do najviše instance zdravstvene zaštite, jeste da se obavi dobra selekcija slučajeva koji mogu da se reše na primarnom nivou. Apoteka je postala odličan saveznik u tom procesu.
Osim lekova, šta ljudi najčešće kupuju?
Lekovi kao neophodna terapija hronične bolesti ili nekog akutnog problema, su tek mali deo onoga što apoteka danas nudi i onog što se kupuje. Pomoćna lekovita sredstva u obliku vitaminsko-mineralnih kompleksa, preparata za potporu imunitetu, za potenciju, antiaging preparata koji se piju i koriste za negu, antioksidansi koji neutrališu negativno dejstvo toksina iz našeg okruženja, skoro da svaki nedostatak neke esencijalne supstance koja je potrebna našem organizmu, moze da se nadoknadi danas pomoćnim lekovitim sredstvima. Moglo bi se reći “od igle do lokomotive”.
Postalo je potpuno uobičajeno da se kozmetika kupuje na ovom mestu. Po čemu se beauty brendovi iz apoteke razlikuju od onih iz parfimerija i na šta posebno treba obratiti pažnju?
Razlika je veoma značajna. Dermo kozmetički brendovi, koje isključivo prodaju apoteke, su pored najnovijih tehnologija u proizvodnji za postizanje savršene teksture, uključili i nauku u svom najkorisnijem obliku. Svaki patent je ozbiljno ispitan, na nivou ispitivanja efikasnosti novih lekova. Osnovna razlika između parfimerijskih brendova i medicinskih, apotekarskih kozmetičkih brendova je naučni pristup i stručnost čak i onih koji te preparate prodaju krajnjim korisnicima. U apoteci ćete dobiti savet koji je sublimacija znanja, stručnosti i ljubavi prema kozmetici. U apoteci kupci mogu računati na pravilno usmerenje ka određenom brendu u odnosu na stanje kože, potrebe i mogućnosti.
Cena definitivno često nije odnos kvaliteta?
Nije, definitivno nije. Danas je ženama, u poslednje vreme u sve većem broju i muškarcima, dostupan veliki broj kozmetičkih brendova koji imaju fantastičan odnos cene i kvaliteta. Ne moramo žaliti ako ne možemo da priuštimo skupe kreme po ceni od nekoliko stotina evra, u apotekama se mogu kupiti sjajni kozmetički brendovi po pristupačnim cenama.
Sve supstance iz prirode postaju otrovi kada se prekorači naš kapacitet za preradu i naše realne potrebe
Vitamini već decenijama izazivaju veliku pažnju. U poslednje vreme vitamin D je u fokusu velikog interesovanja. Zbog čega i da li je to još jedan prolazni trend?
Velika potreba za vitaminskim dodacima je nastala usled hronične nepravilne ishrane, trenda brze hrane, trenda instant popravki svih “sitnih kvarova” u našem telu. Realno je da su potrebni, umereno, individualizovanom procenom. Lično ih koristim i preporučujem kao dopunu ishrani. Vitamin D se posebno izdvojio poslednjih nekoliko godina kao zvezda među vitaminima. Stara škola je ovaj vitamin u većim dozama smatrala opasnim, zbog rastvorljivosti u mastima i mogućnosti stvaranja depoa i hipervitaminoze. Danas su preporučene dnevne doze višestruko povećane i nedostatak vitamina D se smatra odgovornim za mnoga patološka stanja i bolesti. S druge strane, on se smatra važnim odbrambenim vitaminom, čak i u slučajevima nastajanja kancera. Za ovaj trend ispitivanja nivoa vitamina D u krvi, saznala sam od drugarice koja živi decenijama u Londonu i to je prva analiza koju je uradila, po dolasku na kratak odmor u Beograd. Tamo se već uveliko njegova uloga u prevenciji mnogih bolesti pominje do stepena glorifikacije. Ipak bih sa određenom dozom rezerve prihvatila ovaj trend. Piti ga, DA. U zimskim mesecima pogotovo, jer ga naš organizam značajno manje produkuje. Doza ipak ne bi trebalo da bude toliko drastično veća. Sve supstance iz prirode postaju otrovi kada se prekorači naš kapacitet za preradu i naše realne potrebe.
Koliko dobra marketinška kampanja utiče na prodaju određenih proizvoda?
Ulaganje u marketing se svakom prozvođaču isplati. To je činjenica. Razlog je veoma jednostavan, previše je izbora. Previše je preparata u istoj kategoriji, sa istim karakteristikama. Kupac ima “prokletu mogućnost izbora “. Marketinške kampanje podsete kupce na neke brendove i okrenu reflektor ka sebi. Ono što se reklamira značajno se više prodaje. Ako je brend, proizvod, kvalitetan, steći će verne korisnike koji ga neće napustiti kada se reflektor okrene na neku drugu stranu.
Ako su mladi, dobrog izgleda i dobro zarađuju, nemaju strah da priznaju da imaju problem
Ima li i dalje stidljivih u apoteci? Ranije su neki muškarci bili u problemu zbog kupovine prezervativa, a danas? Da li imaju problem da traže čarobne pilule za potenciju i kojim trikovima se služe?
Mi smo ipak jedna mala država na brdovitom Balkanu. Mentalni sklop nam je poprilično specifičan. Jak uticaj patrijarhata i nametnuto čojstvo i junaštvo ima dosta uticaja na ponašanje muškaraca i žena u situacijama indiskrecije. Neke od tih situacija u apoteci su definitivno kupovina preparata za potenciju, prezervativa i stimulansa postizanja orgazma. Mlađi muškarci su prevazišli stid u ovom slučaju. Dosta njih nema problem da zatraži ovakav preparat, čak sam doživela da mi se mladi japi poverio da stimulanse koristi da bi on i supruga napravili dete, zabrinut da li taj lek može da naškodi bebi. Ako su mladi, dobrog izgleda i dobro zarađuju, nemaju strah da priznaju da imaju problem. Stariji muškarci uvek kupuju za drugara. Žene veoma retko pitaju nešto na tu temu. Zato su danas apoteke otvorenog tipa, u kojima kupac sam može da se odluči za neki proizvod, spas u ovakvim situacijama. Gore pomenute marketinške kampanje omoguće čak i spisak proizvoda za kupovinu, tako da čim kupci lociraju kategoriju u apoteci, kreću ka toj polici i kupuju prema spisku.
Žene su dosta konzervativnije, veoma retko se otvaraju apotekarima na teme koje zadiru u njihove seksualne nedoumice
Šta je sa ženama po tom pitanju? Da li recimo imaju problem da traže gel za lakše postizanje orgazma? Ukratko da li smo mi i dalje konzervativna nacija iz ugla apotekarki?
Žene su dosta konzervativnije, veoma retko se otvaraju apotekarima na ovu temu. Iako ih u apotekama u najvećem broju slučajeva, dočekaju žene. Zbog gore nametnutog čojstva i junaštva, žene glume orgazme, ne traže od partnera da se uvaže njihove želje. Bojim se da na Balkanu nema sredine, žene su ili smerne, ili ona druga, baš loša krajnost.
Ima dosta polemika oko upotrebe kanabisa u medicinske svrhe. Koliko samo daleko od dana kada će se i ti proizvodi kupovati legalno kod nas?
Nisam baš dobro potkovana činjenicama o ovim preparatima. Sigurno je to da opijatne supstance iz kanabisa definitivno zaustavljaju drhtanje i nevoljne pokrete kod npr. Parkinsonove bolesti. To značajno poboljšava kvalitet života ovih pacijenata, jer je ta bolest doživotna. Čitala sam polemike na ovu temu i svakako sam za to da se svako dobro iskoristi iz prirodnih potencijala. Naravno, prvo da se taj potencijal, efekat, dokaže ozbiljnim kliničkim ispitivanjima, kao i da se dokaže neškodljivost.
Personalizovani lekovi definitivno su naša bliska budućnost. Da li to znači da će i prodaja lekova po apotekama morati da bude potpuno izmenjena?
Personalizovani lekovi su standard u homeopatiji. Alternativna metoda lečenja, u mnogim zemljama ravnopravna je sa alopatskom medicinom, kod nas od 2005. Homeopatija je nastala krajem 18. veka u Nemačkoj. Tako da već duže od 200 godina postoji taj personalizovani pristup izradi lekova. Travari isto gaje taj princip. Moderna farmaceutska industrija je megalomanski orijentisana. Čini mi se da ipak fabrički proizvedenih, personalizovanih lekova neće biti. Kombinacija tih fabrički utisnutih pilulica može biti individualno odabrana. Danas se većina hroničnih bolesti leči šakom lekova. Ta šaka lekova, može biti različitih boja za svakog pojedinačnog pacijenta.
Po tvom mišljenju šta nedostaje u farmaceutskim radnjama generalno? U kojoj zemlji su one najbolje osmišljene i zašto?
Danas ne može da se kaže da nešto nedostaje u apotekama. Toliko je toga u ponudi, da se kupci-pacijenti izgube prilikom izbora. U Srbiji imate sada lance apoteka koji su apsolutno preneli taj koncept otvorenih apoteka, širokog asortimana, izuzetno lepog enterijera, kategorizacije proizvoda da možemo da kažemo da nema potrebe da se nešto traži u inostranstvu. Na tom polju smo stigli sve naše zapadne, dalje komšije.
Lekomati se zovu aparati koji izbacuju lekove kada kupac ubaci novac. Ljudi su u nekim profesijama nezamenljivi, farmacija je definitivno jedna od njih
Da li postoji mogućnost da uskoro postoji mogućnost da se online naručuju lekovi i da se dostavljaju na kućnu adresu?
Lekovi još uvek ne mogu da se poruče on line. Pomoćna lekovita sredstva, kozmetika, medicinska pomagala- da. Zato postoji on line slanje recepata iz doma zdravlja u apoteku, za hronične bolesnike, da ne moraju svakog meseca ići po recepte kod lekara. Lekovi su kategorija sklona zloupotebi, zato je njihovo on line poručivanje još uvek onemogućeno. Elektronski kartoni su olakšali čitavu proceduru i to je odličan napredak.
Da li apotekarke treba da se boje ideje da će roboti uskoro preoteti njihov posao?
Lekomati se zovu aparati koji izbacuju lekove kada kupac ubaci novac. Potpuni horor! Neprihvatljiva i neadekvatna zamena u svakom smislu za stručnu, toplu i empatičnu reč farmaceuta u apoteci. Ovi aparati su prihvatljivi samo u slučaju prodaje kondoma, grisina, smokija, vode i sokova. Ništa dalje od toga. Ni karmin poznatog brenda ne bih nikada kupila na automatu. Ljudi su u nekim profesijama nezamenljlivi, farmacija je definitivno jedna od njih. Oni pacijenti koji bi se radije odlučili za lekomat umesto za ljubazan osmeh prelepih apotekarki, taj osmeh i ne zaslužuju.
