Ako pitate borderku zašto NE skijama, reći će vam, da posle ovog iskustva, skijanje je dosadno
Gledanje u nebo i lovljenje mirisa snega za ljubitelje snežnih sportova kreće već početkom decembra, a prava sezona od januara. Skijašice su već odavno osvojile staze svih težina, a poslednjih godina sve je više pasioniranih ljubiteljki snowboardinga. One su samouverene, pune adrenalina, i kada ih pitate zašto bord, reći će vam da je skijanje dosadno. Ovih dana zimska sezona na Kopaoniku je u punom jeku, a ukoliko već odavno razmišljate o spuštanju na bordu, saveti iskusnog snowboardera i instruktora Jovana Crnogorca, koji je na ovoj planini od prvih ozbiljnih pahulja, dobro će vam doći. Za početak odbacite predrasudu da je ova snežna disciplina hir napaljenih klinaca i da godine nisu barijera za spuštanje na bordu. Instruktor je više nego neophodan.
Interesovanje za rentiranje bordova u odnosu na prethodnu godinu poraslo je za 30 odsto
Spuštanje na bordu definitivno više nije sporadična pojava u našim ski centrima. Šta bi rekao koji je trenutno odnos borderi- skijaši?
Svake godine se povećava broj bordera, ali smo i dalje u manjini. Zavisno od dela sezone, različit je odnos. Kada je ski opening i tokom za praznika više ih je, a u vreme raspusta manje. Moglo bi se reći da nas je u proseku manje od pet odsto. Analize koje mi pravimo u Planet Bikeu govore da je interesovanje za rentiranje bordova u odnosu na prethodnu godinu poraslo za 30 odsto, što svakako ohrabruje.
Na početku to je bila omiljena atrakcija mladih od 20 do 25 godina, a danas?
Danas se za snowboarding interesuju kako mlađi 7-19 godina, tako i stariji 35+. Savremena škola snowboardinga je usmerena ka lakšem učenju veštine i samim tim dostupna je široj populaciji.
Profil žene borderke je uglavnom urbana žena, intelektualka, često alternativnih pogleda na svet, 25 – 45 godina
Šta je sa ženama? Koji je profil žene borderke?
Profil žene borderke je uglavnom urbana žena intelektualka često alternativnih pogleda na svet 25 – 45 godina. Žena je sve više u snowboardingu, evo na primer meni je od početka sezone bilo 40 odsto žena na časovima snowboarda, što pokazuje ne samo porast interesovanja već i porast svesti da se snowboarding najlakše i najbrže uči pod nadzorom instruktora, dok muški deo populacije često pribegava sistemu “sam svoj majstor” što pored toga da se teško i sporo savladava veština, dovodi često i do ozbiljnih povreda i pogrešno naučene tehnike, a za ispravljanje ovih grešaka treba mnogo vremena. Odnos žena u odnosu na muškarce je više od jedne trećine i u porastu je. Ono što privlači žene jeste zasigurno taj lifestyle savremene žene i gracioznost za vreme vožnje niz padinu koje podseća na ples, s jedne strane, i rasterećenost u smislu opreme koja je komotna opuštena i lagana.
Da li se žene više plaše padova?
Plaše se padova više nego muškarci i to je za očekivati, upravo stoga je važno da prođu kroz školu snowboarda i da koriste adekvatnu opremu prema preporuci svog instruktora.
A povrede? Kažu da su češće i ozbiljnije nego kod skijanja.
Povrede kod snowboarda se svode uglavnom na povrede zgloba šake i ramena, u smislu uganuća i istezanja mišića, a ređe fisure i frakture. One nastaju najčešće usled učestalih uzastopnih padova na šake kod pokušaja samostalnog učenja tehnike u početnim fazama učenja. Kasnije, kod osoba koje su savladale tehniku, povrede nastaju samo kod kolizija sa drugim skijašima-borderima ili sa objektima pored staze. Sam pad niz ski stazu otklizavanjem kod bordera nije toliko opasan kao kod skijaša, jer ne dolazi do uvrtanja potkolenica i povređivanja sopstvenom skijom ili štapom.
Lakše se nauče potpuni početnici, jer skijaši misle da mogu sami i da nešto znaju
Kaciga je ovde must have- ima li i dalje onih koji je sa gnušanjem odbijaju?
Kaciga je obavezan deo opreme kako kod skijaša tako i kod bordera. Svake sezone imamo mnogo slučajeva da je kaciga nekom spasila život. Mi u ski školama kao i Skijališta Srbije apelujemo da se kacige obavezno nose, čak i u Planet Bike rentalima dajemo gratis kacigu kod rentiranja opreme. O porastu svesti za važnost korišćenja kaciga na skijalištu govori podatak da na Kopaoniku, u našim radnjama, prodamo svake sezone oko 1500 kaciga i taj broj je u porastu.
Ko lakše uči da se spušta bordom- apsolutni početnici ili nekadašnji skijaši?
Lakše se nauče potpuni početnici, jer skijaši misle da mogu sami i da nešto znaju odnosno misle da mogu da prenesu znanje iz skijanja.
Čini se da je ovde instruktor više nego neophodan? Šta obavezno moraš da znaš pre nego što kreneš na neku ozbiljniju stazu?
Instruktor je neophodan kako početnicima tako i borderima koji imaju neki nivo znanja, uvek je potrebno korigovati tehniku. Svako ko krene na planinu mora da je svestan koji je njegov nivo i koje staze može bezbedno da koristi. Ako nije siguran, preporuka je da uzme jedan čas sa instruktorom koji će mu reći šta je za njega najbezbednije i na čemu treba raditi.
Koji je poslednji voz ( mislim na godine) kada bi trebalo probati ovu veštinu?
Po meni nema “poslednjeg voza” dok god je osoba psihofizički spremna. Izuzeci su osobe sa oštećenim lokomotornim sistemom, osobe sa povredama pršljenova i poremećaji ravnoteže.
Za koga to definitivno nije?
Upravo nije za osobe gore navedene kao izuzeci.
Objasni po čemu se razlikuju Freestyle, Freeride, Freecarve
Freestyle je način vožnje koja podrazumeva trikove u Snowboard parkovima ili u prirodi. Daske za freestyle su lakše za učenje, one su oblika inverznog cambera (segment daske između vezova je ispupčen prema podlozi) zatim oblik rockeri banana kod kojih su izraženo podignuti nos i rep borda. Ta daska je laka za vožnju i oprašta greške. Jednako je upravljiva prilikom vožnje na obe strane. Mane su nepreciznost i otežana kontrola na tvrdoj podlozi.
Freeride vožnja je vožnja u svim uslovima, podrazumeva onu van uređene staze i zahtevna je za početnike. Daska za freeride teži ka obliku camber i orjentisana je za vožnju u jednom smeru. Ona je precizna i vrlo upravljiva. Mane su što je fizički zahtevna i ne oprašta greške.
Freecarve ili extreme carving je način vožnje gde je u zaokretima telo bordera skoro paralelno sa podlogom i oslonjeno jednom rukom. Tehnika je veoma zahtevna i izvode je samo vrhunski borderi. Daska za freecarve je nešto šira da ne bi pete ili prsti u toku zaokreta zakačili podlogu, a kantne su naoštrene pod posebnim uglovima. Postoje još i daske All Mountain koje su zapravo miks navedenih oblika i one mogu da se voze u svim uslovima. Mana je što ni na jednoj podlozi nisu savršene.
Koje staze na Kopaoniku su najbolje za bordere?
Za bordere su dobre sve staze na Kopaoniku, naravno u skladu sa nivoom znanja tehnike. Izdvojio bi Krčmar, Gobelju, Gvozdac i Pančić, jer imaju dosta dubokog snega sa strane staze koji je borderima poseban užitak. Za početnike preporučujem Krst, Karaman greben, Mali Karaman i Sunčanu dolinu.
Da li mala deca mogu ići na obuku za vožnju borda?
Naravno da mogu, mala deca kroz igru lako uče i dobro se zabavljaju na snowboardu. Već od 4-5 godina mogu da se stave na dasku.
Šta treba uskoro očekivati posle borda- novi snežni trend u svetu?
Stalno se pojavljuju novi i novi trendovi, u poslednjih desetak godina je turno skijanje postalo hit i sve više se traže turno skije i cipele. Turno skijanje podrazumeva penjanje uz padinu sa posebnim skijama i cipelama koje omogućavaju pokrete pregibanja u skočnom zglobu i ne dozvoljavaju otklizavanje niz padinu. Taj grip omogućavaju posebne samolepljive “kože” koje se kače na vrhove i repove skija. Te podloge imaju dlake usmerene ka repovima skija što omogućuje da skija drži. Kada se skijaš popne do visine koja mu odgovara, odlepi kože sa skija i spusti se niz padinu nekom od tehnika alpskog skijanja.
