Oficijalno usvajanje X roda u sve većem broju zemalja u svetu, navodi na razmišljanje da li je uobičajena rodna podela stvar prošlosti
Vest da je treći rod i zvanično prihvaćen u sve više zemalja sveta, nekako se kod nas provlači neopaženo. Na sve brojnijoj listi zemalja koje su definisale X oznaku za novi rod, pored Argentine, Australije, Kanade, Danske, Indije, Malte, Nepala, Novog Zelanda, Pakistana , nedavno se našla i Nemačka. Praktično sve ove države prihvatile su da se u zvaničnim dokumentima na oznaci za gender pored M i F i nađe nova oznaka X. Ubuduće, na primer u Nemačku, moći će da uđu osobe sa ovom oznakom, koju je prethodno zvanično potvrdio potpis lekara. X ili treći rod u oficijalnoj dokumentaciji je oznaka za osobe koje se izjašnjavaju kao interseksualci. Prema podacima UN u svetu 1,7 odsto populacije su upravo interseksualci, a poređenja radi, ima ih toliko koliko crvenokosih ljudi u svetu. Za mnoge bila je to još jedna “ a small revolution”, a za druge nova manipulacija na globalnom nivou sa pitanjem kome je ustvari potreban treći rod i zbog čega?
Sam pojam interseksualnosti za običnog čoveka, prošlog veka, više je nego zbunjujući. Najednostavnije objašnjenje da je u pitanju hermafrodit, nije potpuno tačan, a danas je i politički nekorektan izraz. Dakle, interseksualnu osobu treba posmatrati iz aspekta polnog, seksualnog, ali i političkog identiteta. To je osoba koja ne pripada tipičnoj polnoj podeli na muškarce i žene, može da ima morfološka i hromozomska obeležja oba pola, ali ni ne mora. Neki interseksualci odrastaju kao devojčice, ili dečaci, ali tek nakon puberteta identifikuju se ko su ustvari. Glavno pitanje jeste psihološke prirode, kako se oni ustvari osećaju, kako se uklapaju u trenutnu društvenu sredinu i kako ih doživljava i dalje većinsko polno definisano društvo. Koja je ustvari definicija trećeg pola? “ Sam pojam treći pol je sporan, jer pol određuju polne karakteristike, dakle, anatomija tela. Oko toga ne može biti dileme iz očiglednih razloga! Možemo govoriti o rodnim razlikama, koje se odnose na mentalno-psihološki sklop individue, koji se delom oblikuje vaspitanjem, a delom donose na svet rođenjem. Pitanje koliki je udeo jednog i drugog je isto ono pitanje koje se postavlja u raznim oblastima nauke i umetnosti kao nature vs. nurture, odnosno priroda nasuprot društvu. U oblasti muzičkog talaenta, recimo, to pitanje ni do danas nije rešeno, kao ni u mnogim drugim oblastima”, objašnjava klinički psiholog Gordana Ačić. Sama činjenica da se u novom milenijumu utvrđuje novi pol potvrđuje da iz nekog razloga ovo pitanje postaje bitno, jer da nije tako o tome se ne bi ni raspravljalo.
Ovo je vrsta projekta na globalnom nivou. Radi se o socijalnom inženjeringu, kojim se, u duhu današnjeg vremena, pod maskom plemenitih ideja sprovode najdubiozniji sadržaji koje prosečan um ne povezuje
Očekivano, uz utvrđivanje novog pola formira se i interseksualni pokret čiji članovi između ostalog insistiraju na tome da se interseksualnoj deci dozvoli da sami odluče da li će se hiruškom intervencijom, odnosno hromozomskom terapijom svrstati na određenu stranu, odnosno još preciznije, da se na tome insistrira samo u slučajevima kada je zdravstveno neophodno. Deca i pol, odnosno seksualnost je ustvari pitanje koje unosi najviše nedoumica. Poslednje decenije tendencija je da se deca vaspitavaju bez izrazitih muško – ženskih podela, a u mnogim dečijim vaspitnim ustanovama potpuno su izbačene tradicionalni stereotipi o bojama, igrama, igračkama uz obrazloženje da su takva deca tolerantnija u društvu. Da li tako zaista rastu u bolje ljude? “ Na ovo pitanje je nemoguće odgovoriti egzaktno, jer je trend sasvim nov ( u smislu pokušaja omasovljavanja). Pojedini primeri iz istorije društva ukazuju na ovakvu praksu, ali ne kao NORMU, već kao izuzetak. Danas se radi o uspostavljanju novih normi, koje bi trebalo da budu univerzalne, tj. opšte prihvaćene”, kaže Gordana Ačić. Pre desetak godina činjenica je da je bilo uobičajeno da tate, alfa mužjaci brane svojim sinovima da se igraju sa lutkama i voze ih po parkićima u kolicima,“ jer ipak sramota je”, dok su danas mladi očevi znatno fleksibilniji, što dalje nameće pitanje koliko je polna različitost važna za budućnost čovečanstva. Naša sagovornica smatra da tu ne treba da bude dileme: “ Vrlo je važna (ne polna , nego rodna) jer svoje izvorište ima u Nagonu života (Erosu) koji je, naravno bazični nagon. Upravo zbog njegove važnosti, psihosocijalni faktori se umeću i prepliću sa biološkim, nastojeći da se utiče na biološke koliko je to moguće radi ostvarenja određenih društvenih ciljeva. Tako je bilo oduvek, tako je i danas. Naravno da se i danas to radi u kontekstu ISPRAVNOG, kao što je to bilo i do sada. Normiranje se uvek vrši s idejom ispravnosti. Mi bi trebalo da prihvatimo da više nije ispravno ono što je bilo ranije. Mišljenja sam da je ovo vrsta projekta na globalnom nivou. Radi se o socijalnom inženjeringu, kojim se, u duhu današnjeg vremena, pod maskom plemenitih ideja ( o toleranciji, jednakosti, pravdi , humanizmu, itd) sprovode najdubiozniji sadržaji koje prosečan um ne povezuje. Nije li najveći broj ljudi danas stradao upravo u tzv. humanitarnim misijama (oružanim) širom sveta? Zar nismo i sami bili žrtve jedne takve “humanitarne” misije? Što se tiče načina sprovođenja i svrhe, mislim da je dovoljno jasno objašnjeno u tekstu o Overtonovom prozoru , koji se poklapa sa mojim ličnim doživljajem stvari. Socijalni inženjering je ozbiljan posao koji obavljaju ljudi koje nikad niste videli, niti znate da postoje, ali prolaze ispod svih radara uobičajenog sistema. Što se tiče revolucije, ni prva ni poslednja, čije posledice ćemo tek videti. Kao i sa ostalim revolucijama do sada.”
Postoji realna opasnost da ovim putem dete bude usmeravano u pravcu seksualne zbunjenosti
Strah koji unosi novi pojam i oznaka za treći rod još više je pojačan jer se narušava doživljaj tradicionalne porodice. Gej zajednice unele su neka nova pravila i definicije braka i potomaka, a nove interseksualne relacije donose nove nedoumice. “Postoji realna opasnost da ovim putem dete bude usmeravano u pravcu seksualne zbunjenosti! S obzirom na životni značaj seksulanosti, zbunjenost u ovom aspektu olakšava svaku drugu manipulaciju.” Pravi primer ovoj tvrdnji je slučaj majke iz Švedske koja je odmah posle porođaja donela odluku da nikome ne saopšti pol deteta koje je rodila, čak ni najbližim članovima familije, kao i da dete podiže i vaspita potpuno bez rodnih oznaka. Da li je to vrsta eksperimenta ili ipak novi oblik ponašanja u 21. veku? “ Kao što rekoh, pol je nemoguće sakriti. Što se tiče rodne opredeljenosti, ta majka je več počela da vaspitava svoje dete u duhu novih normi, pre nego što ono išta zna o tome. To je oduvek bila sudbina dece. Tradicionalne veze i brakovi su već ugroženi, ali da li će se transformisati i u kom pravcu, to još ne znamo. Neki svakako da, ali problem nastaje sa postavkom NORME, koje bi bilo poželjno da se svi pridržavaju… Kad u ime demokratije, uterujete ljude u demokratiju, ili ih socijalnim inženjeringom uvedete u to da sami žele ono što vi želite. Stara priča, ali iskustvo je novo, pa će se ljudi različito opredeljivati”, zaključuje Ačićeva.
Zbunjujuće ili ne, narednih godina sve ćemo se više suočavati i pitati ko ovde jeste u pravu i da li je procenat od nešto više od jedan odsto statistička greška, ili nagoveštaj novih tendencija. Ne treba zaboraviti da su slučajevi ”trećeg” roda bili poznati i u ranijim epohama- evnusi su bili omiljeni članovi mnogih istočnjačkih harema, u Indiji je zabeleženo čak 50 hiljada osoba poznatih po nazivu hidžra koje se tradicionalno bave pevanjem na porodičnim ceremonijama, često su posluga u bogatim kućama, ali žive i u braku sa muževima, a ne treba zaboraviti ni virdžine vezane za balkansko podneblje, gde se u nedostatku muškog naslednika ćerka odriče svog pola i prihvata novu porodičnu ulogu. Koja je prava misija uvođenja X roda, verovatno će biti jasnije za koju deceniju, kao i ko je bio u pravu što se tiče posledica odgajanja dece isključivanjem rodne različitosti. Neki istraživači su mišljenja da evolucija polova ide u pravcu brisanja razlika i da će u daljoj budućnosti praktično postojati jedan pol.
Da li će “straight couple” za pedeset godina biti obeležje konzervatizma, a prirodno začeće začuđujuća navika zaglavljenih u primitivnoj epohi ravna čuđenju poput današnjih da postoje plemena u Amazoniji koja žive na nivou prvobitne ljudske zajednice? Još jedna mala osvojena sloboda ili globalno utabavanje no nameprojekta.
