Donedavno, kada bi žene u petoj ili šestoj deceniji ostale bez posla, budućnost je izgledala krajnje neizvesna. Okolnosti se menjaju, a zahvaljujući udruženju Žene na prekretnici i Mreži za podršku ženama 45+
Za mnoge žene koje su u pedesetim godinama ostale bez posla sama pomisao da traže posao u toj dobi predstavlja ozbiljan stres. Mnoge ni ne pokušavaju da se aktiviraju, verujući da su im šanse ravne nuli. Zahvaljujući udruženju Žene na prekretnici, i sličnim asocijacijama, koje su se udružile u Mrežu za podršku ženama 45+ ovoj ciljnoj grupi omogućena je konkretna pomoć kako bi se aktivirale, osnažile i pronašle sebe u novoj realnosti. O konkretnim potezima i planovima XX Zona je razgovarala sa Zoricom Stevanović, potpredsednicom Upravnog odbora Udruženja Žene na prekretnici
Kada žena u zrelim godinama ostane bez posla i sama je svesna da je u velikom problemu i da će teško pronaći novi posao. Osim Nacionalne službe zapošlavanja kome se može obratiti?
Jedan od motiva osnivanja Udruženja Žene na prekretnici je bio da se žene u godinama kada se teže zapošljavaju psihološki osnaže, da im se približi svet preduzetništva i mogućnosti finansiranja osnivanja sopstvenog posla, da se upoznaju sa savremenim načinom konkurisanja, pisanja CV, razgovora sa potencijalnim poslodavcima. Na našoj internet stranici objavljujemo informacije koje im mogu biti korisne. Takođe postoje platforme kao što je Infostud na kojima se objavljuju konkursi i preko kojih se lako podnosi molba. Postoji i internet stranica za preduzetnike na kojoj se može naći dosta podataka o započinjanju sopstvenog posla.
Naravno da sve ovo nije dovoljno i da bi trebalo da se više institucija i organizacija civilnog društva uključi u podršku nezaposlenim ženama kako bi se zaposlile/samozaposlile i imale dostojanstven život.
Od 300 000 nezaposlenih žena najviše je sa srednjim obrazovanjem starosti od 50 do 64 godine. Šta one mogu realno da očekuju?
Kao što je na okruglom stolu Mogućnosti za aktivaciju nezaposlenih žena 45+ na tržištu rada koji je održan 14. juna na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Mreže za podršku ženama 45+ navedeno, danas je za poslodavca važnije koje veštine kandidat ima, nego sama završena škola. Stoga je važno da žena razmisli koje veštine ima, a sigurno ih ima mnogo više nego što ih je svesna i da ih istakne u molbi za posao, i naravno da radi na razvoju veština. Danas se preko interneta lako pronalaze besplatni kursevi, kao i saveti koje su to veštine koje se danas traže.
Takođe, na istom događaju, predstavljen je Zakon o socijalnom preduzetništvu koji je utvrdio zakonski okvir za razvoj socijalnog preduzetništva. U anketama koje je Mreža sprovodila, žene su često isticale da bi im odgovaralo da se udruže sa drugim ženama kako bi počele posao zajedno, čime bi udružile ne samo znanja i veštine, već bi se međusobno bodrile i podržavale. Već i sada postoje primeri dobre prakse kao što su Bagel Bejgl, Ženski centar Užice, Radanska ruža, Somborske šnajderke i drugi.
Mnogo toga zavisi od same žene – da li je spremna na promene, učenje, udruživanje. Ako jeste, postoji mogućnost da učini pozitivan pomak za svoju budućnosti i budućnost svoje porodice.
Prekvalifikacija je često jedini izlaz. Šta su dosadašnja iskustva organizacije Žene na prekretnici pokazala, koja nova znanja i zanimanja donose novu šansu?
Odlično pitanje, u današnje vreme se vrlo brzo menjaju primati u sektorima u kojima se najviše traže kandidati za zapošljavanje. NSZ objavljuje podatke, a takođe i platforme koje oglašavaju konkurse. Svakako da je sve u vezi IT vrlo traženo, ali su i knjigovođe, vozači, uslužne delatnosti u turizmu i mnoga druga zanimanja takođe vrlo tražena.
Paradoks je da je trenutno veliki deficit potencijalnih kandidata na tržištu rada i da apsolutni brojevi padaju, kako ukupno nezaposlenih, tako i nezaposlenih žena, ali da relativni odnos ukupno nezaposlenih žena i nezaposlenih žena u starosnoj grupi 45-65 godina raste – od prošle godine je porastao 2 procentna poena i sada je na 48%. Znači, da i pored toga što nema dovoljno lica na tržištu rada, poslodavci i dalje imaju zadršku prema zapošljavanju žena koje imaju preko 45 godina. Njihovo iskustvo, lojalnost prema poslodavcu, strpljivost, želja za učenjem kao da nisu dovoljni argumenti. I pored toga što međunarodna istraživanja govore da je firma produktivnija i prosperitetnija ukoliko su zaposleni iz svih starosnih grupa, da je ta intergeneracijska sinergija vrlo važna za efikasnost rada.
Kako izgleda konkretna pomoć ovim ženama u traženju novog posla?
Nezaposlena žena ima novi posao, a to je traženje posla. Već smo naveli gde može da se informiše, ali glavni posao je na njoj. Da prihvati da joj je osmišljavanje šta će dalje – da li će da traži posao, da smisli sopstveni ili da se udruži prvi zadatak na novom poslu, a zatim da napravi plan i da ga polako realizuje koristeći sve informacije i podršku.
Da li postoje besplatni kursevi prekvalifikacija?
U Nacionalnoj službi postoje besplatni kursevi, a pri institucijama koje su se zvale radnički univerziteti kursevi se plaćaju. Međutim i oni nekada organizuju besplatne kurseve. Tako je Božidarac organizovao web dizajn, on-line kurs koji je pohađalo više od 400 žena.
Zato je to posao, time se treba baviti puno radno vreme kako bi se došlo do svih podataka i mogućnosti za osnaživanje i lakše zapošljavanje.
Godine, obrazovanja i mesto stanovanja utiču na pronalazak novog posla. Koliko su online poslovi šansa za ovu starosnu grupaciju?
Sigurno je da je sa online poslovanjem mnogo toga olakšano. Kako se mlađi IT stručnjaci lako opredeljuju da budu savremeni nomadi, isto tako takav vid poslovanja olakšava pristup poslodavcima ženama koje ne žive u mestima u kojima je lakše nalaženje posla. Naravno to podrazumeva određeni stepen kompjuterske pismenosti, stabilan pristup internetu, posedovanje opreme.
Koliko država poreskim olakšicama i drugim stimulansima trenutno pomaže ovoj ciljnoj grupi i kako stimuliše poslodavce da ih prime na posao?
Država propisuje poreske olakšice i neke stimulanse za zapošljavanje teže zapošljivih grupa lica. Do sada su uglavnom bile primerene većim privrednim društvima, tako da bi trebalo uvesti neke koje će biti šire primenjene.
Stoga je veliki uspeh Mreže jer su u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine žene starije od 45 godina prepoznate kao teško zapošljive i konstatovano je da će se mere inovativnih programa i usluga za aktivaciju žena na tržištu rada i njihovu povećanu zapošljivost i samozapošljavanje, te kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju i na njih primenjivati. Očekujemo usvajanje Akcionog plana u narednim nedeljama koji će detaljnije urediti ove načelne stavove.
U nekim zemljama se nagoveštava pomeranje odlaska u penziju sa 70 godina. Ta činjenica će dodatno otežati situaciju na tržištu. Ima li Mreža i to u vidu?
O tome se još ne govori u našoj zemlji, gde je očigledno teško da se zaposle žene i sa 45 godina, a kamo li sa 65. Jasno je da su zbog baby-boom generacije penzioni fondovi bili pogođeni naglim skokom broja penzionera (rođenih posle rata), kao i zbog niza kriza koje se još uvek nisu u potpunosti reflektovale na ekonomije, mada je situacija evidentno sve teža. Svakako da pratimo trendove i da ćemo na vreme i adekvatno reagovati.
Vlada Švajcarske je podržala osnaživanje žena 45+, na koji način?
Vlada Švajcarske u saradnji ili preko domaćih organizacija daje podršku civilnom sektoru za projekte za koje procene da su u skladu sa njihovim planovima i zahtevima. Mreža je dobila finansijsku podršku za projekat Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+ koji je (završava se krajem juna) finansirala Vlada Švajcarske, a sprovodi švajcarska organizacija Helvetas Swiss Intercooperation u konzorcijumu sa udruženjem Građanske inicijative.
Pored ostalih ostvarenih ciljeva, Mreža, u čijem sastavu su Udruženje Žene na prekretnici, Beograd, kao nosilac projekta, Udruženje Laris, Čačak, Udruženje Putokaz, Kragujevac i Udruženje Miona, Aleksandrovac, postiglo je da se žene 45+ uključe u Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, organizovani su okrugli stolovi u sva četiri grada, na lokalu su preduzete aktivnosti da se u lokalne akcione planove uključe žene 45+, da budu prepoznate i priznate kao teško zapošljive kojima pripadaju posebne mere, rađene su brojne ankete sa ženama, fokus grupe, ankete sa poslodavcima. Rezultati su objavljeni na Fejsbuku, kao i na internet stranici Udruženja Žene na prekrentici.
Koliko same žene mogu da pomognu ovoj grupaciji?
Žene mogu jedna drugoj da budu od ogromne pomoći. Na fokus grupama, na treninzima se jasno videlo da žene imaju želju da se udruže jer se tako osećaju sigurnije, jer se teže odlučuju da se same otisnu u biznis. Takođe, kada su rađene psihološke radionice i kada već u uvodnoj radionici žene podele svoje emocije, a bilo je vrlo dubokih emocija, za koje kažu da ni sa svojim najbližima nisu podelile, vidi se kolika je zajednička snaga žena i ženskog udruživanja.
Kakva su iskustva u Evropi i Americi?
Upravo u narednom periodu planiramo da se povežemo prvo u regionu, a zatim i šire sa drugim udruženjima koja se bave ženama zrelije dobi, ako postoje, a imamo indikacije da je pitanje da li postoje i koliko su aktivna. Žene u tkz. istočnim zemljama su imale bolju poziciju u vreme socijalizma, bez obzira i na brojne manjkavosti tog sistema. U razgovoru sa članicama drugih ženskih udruženja iz sveta, nama je gotovo neshvatljivo kolike su razlike. Tek se u poslednjih možda 15-20 godina polako menja položaj žena, prilikom školovanja, zapošljavanja, u porodici, u društvu. Međutim kult mladosti je svuda prisutan. Takođe, sistemom oporezivanja prihoda posredno se utiče na zapošljavanje žena u periodu kada se spremaju za dete i kada imaju malo dete, odnosno dete koje je isplativije da majka čuva kod kuće nego da plaća skupe vrtiće, što je sigurno bar do 8 godine deteta.
Rodna neravnopravnost je posebno izražena u sektoru zapošljavanja. Prema nekim istraživanjima u Srbiji je 14 odsto više zaposlenih muškaraca od žena i najčešće oni za isti posao dobijaju veću zaradu. Kako rešiti ovaj problem?
Zagovaranjem i to na svim nivoima – prema donosiocima odluka, odnosno propisa, prema institucijama, poslodavcima, nevladinim organizacijama. Posebno je važno uticanje na predrasude i stereotipe, kako svih navedenih, tako i neposrednog okruženja – primarne porodice, okoline, sve do verskih zajednica. Ne treba da zaboravimo ni žene, posebno one koje su izgubile samopouzdanje i samopoštovanje i viđenje sopstvene vrednosti. Njih posebno treba osnažiti i vratiti im veru u sopstvene snage.
Da li imate podatke koliko žena koje do penzije imaju nekoliko godina realno mogu da nađu novo zaposlenje?
Naveli smo da apsolutne brojke padaju a procenat nezaposlenih žena između 45 i 65 raste. Ne treba gubiti nadu, ali i same žene se u anketama a i po podacima NSZ češće odlučuju za pokretanje svog posla nego za traženje posla kod poslodavca. Mislimo da to jeste realniji izbor.
Šta biste poručili ženama 45+ koje gube nadu da će doći do posla?
Žene imaju unutrašnju snagu, imaju prednost jer se lakše otvaraju u ženskom okruženju, tako da ne smeju da gube nadu, već da se okrenu svojim drugaricama, komšinicama, da pričaju, da prave planove, da vide koje sve veštine imaju, da budu od inicijative, da daju predloge okolini, i iz svega toga se mora izroditi nešto dobro i unosno. Sada ima toliko toga na internetu, treba pretraživati, skidati dobre ideje, videti šta bi ženu učinilo srećnom da radi. Možda je žena bila na visokoj poziciji, ali u suštini voli cveće, odlično, može da se bavi nečim u vezi sa cvećem, treba izaći iz zone konfora i isprobati se sa novim izazovima. Svi će reći početna sredstva su problem, ali opet treba pratiti informacije, postoje bespovratna sredstva, postoje mešovito bespovratna sredstva i krediti pod povoljnim uslovima za početak ili razvoj posla. Samo treba pitati, čitati, interesovati se. U stvari budite aktivne u svakom pogledu i nagrada će sama doći.
