Šarmantni, autentični, energični… braća Teofilovići, pred koncert u Zvezdara teatru, otkrivaju deo svoje filozofije života
Fotografije: Nebojša Babić
Posle dve godine od poslednjeg nastupa, braća Teofilovići, Ratko i Radiša, ponovo će održati koncert pred beogradskom publikom. Ovoga puta na sceni Zveadara teatra, 29. marta, a na programu su nove-stare pesme iz zapadne i istočne Srbije, sa Kosova i Metohije i Makedonije. Čuvari tradicije koji već decenijama spajaju sadašnjost i prošlost negujući specifični stil tako da svetovnu muziku izvode na način da podseća na sakralnu, širom sveta stekli su svoje obožavaoce. U kratkom intervjuu pitala sam Ratka šta misle o ideji nove Balkanske unije, o tome da li je dijaspora njihova najvernija publika, i ko,ustvari, kreira ukus nacije.
Koncert na sceni Zvezdara teatra dovodi drugačiju publiku. Osim intimnije atmosfere, po čemu se razlikuje publika od one uobičajene na velikim koncertima. Koliko uopšte reakcija publike utiče na vaše izvođenje?
Pored publike koja nas verno prati, očekujemo da će ovoga puta doći i oni koja dolaze u teatar i to predstavlja jedno novo iskustvo i za nas i za njih. Slušaoci su aktivni učesnici koncerta tako da se stiče utisak da je to performans zajedničke energije.
Tradicionalna muzika na drugačiji način sve je bliža mladoj publici koja nije odrastala u vremenima kada je ona bila bliska. Kako vi objašnjavate ovakav njihov pozitivan patriotizam?
Ne bih poistovetio mladu publiku i patriotizam.Vreme nastanka neke muzike i današnjeg vremena, po nama, vezuje se za kvalitet.
Balkan je prostor koji je jedino muzika sve vreme spajala. Da li mislite da postoji šansa da se ponovo stvori nova zajednička unija?
Muzika uvek spaja i spajaće, a geografske granice ne mogu na nju uticati. Ako unija nastane ponovo to treba biti prirodan proces, a ne nametnuta ideja.
Ovdašnji kritičari ocenjuju da vam izvođenje muzike sa Kosova i Metohije, iako ne potičete sa tih prostora, veoma leži. U vašem izboru se nalaze i obrade klapa, sevdalinke, makedonske tradiconalne pesme. Da li dijaspora sa više nostalgije doživljava vaše koncerte?
Moram vas razočarati, ali dijaspora za ovakav vid muzike i nema baš sluha. Retki su gradovi i sredine gde se to desi, ali svet je veliki pa nam prostora da sebe iskažemo ne manjka.
Da li razmišljate da obradite i neke pesme sa drugih prostora?
Prostori su širok pojam:-)))Da vas iznenadimo sa odgovorom….postoje jedna ruska i norveška pesma koju otpevamo kada smo gosti u tim zemljama.
Muzičke pravce su izmislili prosečni
Šta vi privatno slušate, dok se vozite, meditirate, ili nešto proslavljate?
Slušamo ono što nam prija u nekom trenutku. Pre podne klasična,filmska,autorska muzika…a tokom dana nešto od muzika sveta…puno je toga i ne ograničavamo se na žanr.
Da li postoji muzički pravac koji vam je veoma dalek?
Mislim da ne postoji… pravce su izmislili prosečni. U svakoj kvalitetnoj muzici možemo videti sebe i kao stvaraoce i kao učesnike.
Šta je presudno da neko postane zvezda- urođen talenat, vežbanje dok ne otpadnu prsti ili ipak danas marketinška mašinerija?
Postavio bih pitanje vama: Šta je to zvezda? Kvalitet se postiže radom i podrazumevanim talentom koji vas izdvaja od drugih. Tako je bilo u našem slučaju. Mislim da marketinške aktivnosti jesu potrebne, ali nisu presudne, osim na primerima kada se „proizvode instant zvezde“.
Mnoga poznata imena su poklekla pred ukusom širokih masa. Da li je to za osudu?
Ne smemo suditi, svako radi po svojoj savesti .
Ko kreira muzički ukus na našem podneblju- političari, mediji ili blisko okruženje?
Svi opisani u vašem pitanju.
Posle Beča i Beograda gde nastupate i kakvi su vam dalji planovi?
Sigurno nas očekuje puno nastupa tokom leta. Za sada sigurno znamo za koncert u Zadru sa gitaristom Miroslavom Tadićem i u pregovorima smo za nastup na festivalu u Krakovu, u Poljskoj.
Da li ste razmišljali da osnujete školu gde biste mlade podučavali vašim jedinstvenim stilom izvođenja?
Nismo ljudi koji bi se u ovom trenutku bavili pedagoškim radim. Mislim da već izgrađenim izvođačima i ljudima možemo pomoći u interpretativnom nastupu i nekim pojedinostimo koje mogu da ih unaprede.
Budućnost je veliko prostranstvo koje je nepredvidljivo
Kako izgleda jedan vaš idealan dan?
Dan u kome ima puno sunca, tako vidim svoj idealan dan. Radujem se svakom danu podjednako, jer se on nikada više neće ponoviti.
Često ističete da je vaša misija da spajate prošlost i sadašnjost, šta je sa budućnošću? Kako vidite sebe za deset godina?
Budućnost je veliko prostranstvo koje je nepredvidljivo. Za 10 godina nas vidimo kao i sada- vedri, mladi i puni ljubavi za ono što radimo, a budućnost radi za strpljive .
Šta mislite ko iskrenije emotivno doživljava vašu muziku žene ili muškarci?
Emocija je individualna kategorija i svaki čovek je ima, samo je pitanje kako je on iskazuje. Ne možemo to deliti na polove. Muškarci možda to prikrivaju, dok je to kod žena vidljivije.
