I pre nego što se uputite u ovu prelepu zemlju, sigurni ste da ćete je zavoleti, a posle susreta sa Madridom, Barselonom i Valensijom- poželećete da ostanete ovde, zauvek. Možda u nekom sledećem životu

 

Foto: Privatna arhiva

Prvi put u životu imala sam dilemu da li je ovo pravi momenat pričati o prelepoj zemlji kao što je Španija, u momentu kada smo svi zabrinuti zbog surovih ratnih dešavanja I nesrećnih ljudi koji imaju neopisive probleme. I ako je nepristojno razmišljati o hedonističkim španskim porivima u ovom trenutku, shvatite to kao beg iz stvarnosti u neke lepše predele i sa boljim povodom.

U Madrid sam stigla dan pre početka sukoba između Ukrajine I Rusije I tada se to činilo kao da se radi o nekoj drugoj planeti. Kraj februara I početak marta idealan je za posetu glavnog grada Španije. Jutra sveža, ali tokom dana temperature I do 20 stepeni, nema mnogo turista, a samim tim ni gužve, cene avio karata nepristojno male. Prvi utisak- Madrid grad svetlosti, kulture, umetnosti na svakom koraku. Široki čisti bulevari, ispunjeni neverovatnim arhitektonskim zdanjima, skulpturama,muzejima.

Tu je I kraljevska palata. Ali pre svega lepota ovog grada je u ljudima. Španci vole ulicu, I u Madridu, često možete videte sređene starije parove kako uživaju u neobaveznoj šetnji. A onda hrana, pijace- hramovi zalogaja, muzeji pršute, topla čokolada, ćurosi… I taman dok sam razmišljala odakle da krenem, kako to obično bude, slučajno sam upoznala jednu prešarmantnu ženu, pravu sagovornicu XX Zone, za priču o Španiji. Svetlana Đukić, u ovoj zemlji, živi 25 godina, boravila je u više gradova, a najviše se zadržala u Valensiji. Kroz njenu priču shvatićete zašto se svi zaljube u Španiju- od Madrida, preko Barselone do Valensije…

Kako bi ti opisala Madrid? 

Madrid je srce Španije. Ima neverovatnu istoriju, kulturu, arhitekturu (koju mozemo videti  po širokim avenidama, elegantnim ulicama, trgovima sa neverovatnim fasadama, palatama, fontanama), poznat je po umetnosti, galerijama, brojnim pozorištima, bioskopima, parkovima, sportu…. mnogo toga….

Ali ima poseban duh, ima dušu, šarm , energiju…. zagarantovan lep provod. Pun je turista koji uživaju u restoranima, španskoj kuhinji koja je toliko raznovrsna. Po meni je Spanja zemlja izuzetno kvalitetne i raznovrsne kuhinje. Za uživanje i lep provod!

Iz ugla turiste on deluje nobl, ali ne i uobraženo. Kakvi su ljudi? 

Po meni su ljudi, srdačni, ljubazni, gostoljubivi. Uvek se osećam lepo i prijatno mi je u tom gradu. Iako život na ulicama izgleda užurbano , može se lepo opustiti i uživati na nekom trgu , kafici, ručku….

Čini se da vole da provode vreme na ulici?

Ne samo da se čini nego je to tako. Posle toliko godina provedenih u Španiji to sam poprimila od njih , obožavam da šetam ulicama grada.Retko se druže po kućama, stanovima. Obožavaju da izlaze na ručak , koji, kao i sedeljke, traju i po nekoliko sati. To je čitav ritual. Počinje sa tapasom, predjela ( topla i hladna), glavno jelo (a sve to zaliveno dobrim španskim vinima)  desert, na kraju ćupito (liker od bilja da se lakše svari hrana … haha)

To sa restoranima je posebna priča.

Da li činjenica da u njemu živi kraljevska porodica doprinosi toj umivenosti? 

Pa iskreno ne znam da li je to u pitanju. Ja lično nisam na to tako gledala ni razmišljala .

Madrid je definitivno grad kulture. Pogled ka krovovima neverovatnih arhitektonskih zdanja sa upečatljivim skulpturama, brojni muzeji i  fondacije sa delima Pikasa, Goje, Dalija… svedoče o bogatoj kulturi. Specifično je da se mnoga umetnička dela nalaze i na trotoarima? 

Kao što sam  navela Madrid ima neverovatnu arhitekturu koja se vidi na ulicama, trgovima, fontanama, fasadama zgrada, palata…

Trg ,Puerta Del Sol ( Sunčana kapija) nalazi se u centru grada, tu se može videti statua medveda,  takođe, tu je nulta tačka, zatim Španski trg .

Don Quijote (Don Kihot), Plaza Mayor, Puerta de Toledo, Sibeles ( gde se uvek slave osvojene titule fudbalskog kluba Real Madrida), plaza San Miguel, Plaza Mayor, Ventas (Arena, Korida za borbu sa bikovima)…ulica Paseo de Prado u njoj se nalazi muzej Prado, centar umetnosti Kraljice Sofije, muzej Tisen.

Moda zauzima posebno mesto. Nigde , osim u Parizu nisam videla toliko stajliš parova u ozbiljnim godinama, koji usklađeni, do poslednje sitnice, šetaju madridskim ulicama. Koliko su inače Španci opsednuti modom? 

Pa ja lično mislim da nisu opsednuti modom. Oni su elegantni, vole da se lepo obuku daleko da ih interesuje da su brendirani od glave do pete. Pogotovo ljudi u ozbiljnim godinama vode računa o svom izgledu, da se lepo obuku, izađu u dobre restorane (kažu da ako hoćes da znaš u kom restoranu se dobro jede, samo pogledaj da li se u njemu nalaze sredovečni ljudi ) vole da treniraju, vode računa o svom zdravlju, kvalitetu ishrane, šetaju, planinare….posvećeni su sebi.

Na sat vremena (vozom) od Madrida nalazi se Valjadolid, grad u kom sam živela jedan period, kažu za njega da u njemu živi “ odabrano društvo“. Tek sam tu videla sređene ljude, dame sa krznom. Nikada u životu nisam videla toliko krzna na jednom mestu!

Španska kuhinja je očaravajuća. Pored tapasa, paelje, gaspaća, fenomenalne tople čokolade i ćurosa, šta je to još neodoljivo sto treba probati?

Tačno tako, španska kuhinja je po meni očaravajuća. Ja sam zaljubljena u mediteransku kuhinju. Živela sam jedan period na severu Španije, gde sam se zaljubila u sve vrste morske ribe (ovde se radi o okeanu gde je riba neverovatna) kao i u morske plodove. Spremljena na sve moguće vrste, ribe na grilu, rerni, u soli, barene i kao paprikaš od ribe.

Njihove pršute su vrhunske, sirevi takođe. Moram da napomenem da je u Vjadolidu tipična jagnjetina, spremljena na poseban način, na koji sam samo tamo jela a zove se “ pinchos de cordero“ (jagnjeći ražnjići na žaru). Ti ražnjići su dugi više od pola metra, kao na sablju da su ih naređali. U Asturiji (sever Španije gde je hladnije) tipična je“fabada Asturiana“ (asturijanski pasulj).

Valensija, zemlja pirinča – paelle. Ja sam probala bar jedno deset različitih paella. Obožavamo ih i jedna od omiljenih nam je “ paella Valenciana“ ( koja se pravi od piletine i zečetine)  i “ paella de marsico“ ( paella sa morskim plodovima). “ Pulpo a la Gallega“ ( hobotnica na Gallegovski način, sa krompirom) nešto što nikada ne dosadi.

Španska kuhinja je kultura, o kojoj se može dugo pričati i pisati. O vinima da ne govorim. Svima su poznata španska vina.

 

Koliko se kuhinja razlikuje po regionima? 

Španija dosta drži do svoje tradicije i dosta je čuva, svaka regija ima nešto svoje tipično. U Asturiji su od pasulja napravili brend. I ko god dođe u Asturiju, obavezno proba njihov pasulj.  U Segoviji tipičan je “ cochinillo “ ( prasence). Ali je ono toliko malo da je meni , iskreno, žao da ga jedem. Pošto je baš mlado, oni ga ne seku,nego ga ivicom drugog tanjira isparčaju. Kako Španci, tako i turisti,  obožavaju ovo jelo .

Moram da napomenem i „tortilla Española“ ( španska tortilja od krompira i jaja). Tipična za celu Španiju i na više načina spremljena. Karakteristično je da što je severnije, konzumira se jača hrana, a na jugu lakša, mediteranska…

Cenim dosta kod njih što drže do svoje kulture i od svega naprave brend i atrakciju za turiste.

Nama su poseban utisak ostavili muzeji pršute i pijaca na kojoj se u stvari jede onako usput i neobavezno . Šta je suštinska priča ove pijace zalogaja?

Pretpostavljam da je u pitanju pijaca San Miguel…. pa ona je kao gastronomski hram, pijaca u kojoj se može naći hrana iz svih delova Španije. Idealno je mesto, zato što se na njoj mogu probati specijaliteti iz cele Španije. Svakodnevno stižu najbolji produkti iz Galicije, Asturije, Baskije, Castilje, sa Mediterana. Postoje ogromni stolovi gde se može sesti ručati , probati različita vina i uživati u raznovrsnosti hrane koje ima za svačiji ukus. Idealno mesto za turiste i degustaciju raznoraznih specijaliteta.

Kada uporediš Madrid i Barselonu šta bi rekla? 

Ja sam osoba koja je živela u različitim delovima Španije. Zaljubljena sam u tu zemlju. Dugo godina sam tamo i to je bukvalno moja druga zemlja. Ljudi su nas prihvatili, zavoleli , stvorili smo prijatelje za ceo život. Edukovali smo se, proširili vidike, tako smo vaspitali našu decu i bilo nam je lepo u svakom delu gde smo živeli. Da li je to u mojoj prirodi, mom pozitivnom karakteru, moći da se prilagodim na sve i oberućke prihvatim novu sredinu, da iz nje naučim nešto novo, upoznam nove ljude, kulturu… ili je sreća da sam uvek nailazila na prave ljude koji su učinili da zavolim sredinu i da mi uvek bude lepo….mislim da ima svega po malo.

Iz tog razloga bi mi sada trebalo dosta da napišem o Barseloni. Različita od Madrida svakako jeste, ali meni divan grad. Ima more, ima Pirineje … mozda prebukiran turistima, nekako više gužve. Istakla bih jezičke razlike. U Barseloni se govori katalonski, ali i španski, pa se mogu čuti oba jezika. Dok se u Madridu priča samo španski. Razlika je i u hrani. U Barseloni je više mediteranska kuhinja. Verovatno ima razlike i u mentalitetu ljudi, ali ja je lično nisam otkrila.

Uvek rado posećujem oba grada.

Kome bi preporučila Madrid, a kome Barselonu? 

Sve je individualno, ja volim oba grada i stvarno ne znam kako da se odlučim za preporuku. Mogla bih sada pisati dugo o Barseloni, ali to nije tema.

Barselona je najposećeniji grad u Španiji, pri tom je najnaseljeniji grad. Možda onaj ko više voli mirniji život, daje prioritet Madridu, zbog svojih širokih ulica.

Barselona ima 9 spomenika zastićenih UNESCO-m, ima plaže, blizinu Pirineja, tako da ima ponuda za svačiji ukus.  Barselona je veoma raznolika i ima veliku populaciju doseljenika. O Madridu sam dosta toga već rekla, tako da mislim gde god da se odlučite, nećete pogrešiti .

Već dugo živiš u Valensiji. Šta je očaravajuće u tom gradu?

Valensija je drugi grad u kom smo se obreli . U njemu živimo od 1997. godine. Tu su odrasla naša deca, a sada u njemu odrastaju i naši unučići. Valensija je komotan grad, pun života… Valensija odmah asocira na sunce, more, paellu, pomorandže, mandarine, druženje…. to je grad nauke, kulture, grad festivala. Valensija je grad koji je okružen plantažama mandarina i pomorandži, kada su u cvatu šire predivan miris „azahara“ ( azara) tako se zove cvet pomorandži. Svadbeni bidermajer mlade vole da naprave od  azahara, cveta pomorandže.

Najpoznatiji festival su “ Las Fallas“. Fallas je u martu i u tom mesecu , teško je naći i jednu sobu u hotelima, avionsku kartu za Valensiju… po meni nešto posebno, što treba videti. Falle su posebna tema o kojoj nije dovoljno samo nekoliko redova.

Valensija je svoju reku Turiju isušila i odvela tok oko grada . Razlog su poplave 1957. godine kada se reka izlila i odnela 81 život. Nije reka imala neku posebnu lepotu. Često je to korito bilo polu-suvo, puno mulja i blata, tako da je odluka da se korito isuši i u njemu napravi 8km predivnog parka koji nazivaju plućima grada, dobro prihvaćena. Isušeno korito je pravi raj za sve koji vole šetnju, trčanje,biciklizam, svakakve vrste sporta. Napravljene su staze za šetnju, tereni za fudbal, ragbi, bejzbol, košarku, atletska staza i mnogo kutaka uređenih gde se trenira fitnes na otvorenom, časovi plesa za decu i odrasle, slave rođendani… pravi raj od 8 km koji prolazi kroz sredinu grada. Parkom se stize do Hemisferica, Oceanografica i muzeja nauke, a na drugoj strani parka nalazi se predivan zoo “ Biopark“ koji je tako dizajniran da izgleda da se životinje nalaze u svom prirodnom ambijentu i van kaveza.

Valensija je grad koji ima metro koji koristi većina građana. I bitna stavka je da nije toliko skup kao u Madridu i Barseloni.

Na 10 km udaljenosti nalazi se prirodni park i jezero Albufera. Jezero služi za zalivanje okolnih plantaža pirinča. Okruženo je stazama za bicikl i šetnju i ceo krug je oko 78 km. Ima dosta restorančića koji nude tipičnu hranu  i paelle na razne nacine. Prava je turistička atrakcija, gde svakodnevno dolaze autobusi sa turistima kojima se pruža mogućnost vožnje čamcima I posmatranje prelepog zalaska sunca.

Plaže su duge i ljudi provode vreme na pesku i kada nema sunca gde igraju fudbal, odbojku, nožni tenis i mnoge druge sportove.

Arhitektura je jednako lepa kao u Barseloni ili Madridu. Zgrade,balkoni, crkve, spomenici, fontane- mame ti pažnju dok prolaziš ulicama.

Pomenula bih pijacu u centru grada koja je pravi arhitektonski dragulj.

„Lonja de la seda“ (Burza svile) je najistaknutiji spomenik u Valensiji koji je zaštićen od UNESC-a i ukazuje da je Valensija bila moćan i bogat, trgovački grad.

Nekoliko puta sam već htela da završim o Valensiji, ali stvarno zaslužuje mnogo više od ovih nekoliko redova. Grad u mom srcu, zauvek.

Po čemu se razlikuje od ostalih španskih gradova ? 

Po meni je mnogo komotan i praktičan za život. Nije grad koji je puno skup, a pri tom ima sve što treba za lep i opušten život. Bez puno stresa. Iz tog razloga je opušteniji za život. Klima je mnogo bitan faktor koji utiče na lepo raspoloženje, druženje i boravak van kuće u prirodi, na ručku … na brojnim terasama, izletima. Praktičan za sport. Biciklom se moze izaći iz grada i voziti po ceo dan, a da ne izađeš u glavni saobraćaj. Da to sve bude kroz parkove, prirodu, rečice, plantaže, I put vodi prema obližnjim  brdima…Šetnja, trčanje. Po ceo dan se vide ljudi u prirodi, na ulicama, po gradu, centru. Ljudi su slični nama,vole lep provod i sebi da priušte lepo proveden dan.

Koliko su ljudi slični nama? 

Veoma su slični nama. Moja sestra živi u Nemačkoj i često poredim sa njom mentalitet ljudi i uvek dođemo do zaključka koliko su ljudi u Španiji- Valensiji sličniji nama. Uživaju u životu, lepom provodu, društvu, sportu (imaju jak fudbalski klub Valensija CF, Levante i košarkaški Pamesa). Zbog svega toga smo se nekako srodili sa tim gradom i proveli najlepše momente našeg života u njemu.

Korida je nešto potpuno specifično za Španiju. Često se moze čuti da samo Španci mogu na pravi način osetiti duh koride. Šta ti misliš o ovoj tradiciji koja je sačuvana do danas? 

Korida je nešto posebno u Španiji. Posebna kultura, dozivljaj. Ljudi koji vole koridu uživaju, žive za koridu. Teško je doći do ulaznica kada negde ima neka korida. Ljudi se posebno oblače , elegantni su, doterani, dame nose šešire, I sve je propraćeno od strane medija. O toreadorima da ne pričam, oni su popularniji od sportista. Mnogo ljudi živi od koride. Uzgajivači bikova, treneri , toreadori…. mnogo , baš mnogo se okreće u tom svetu.

Ali ipak  ja nisam idealna osoba da bih o tome dala neko moje posebno misljenje. Poštujem tradiciju, volim ljude koji drže do nje i čuvaju je. Ja nikada nisam išla na koridu. Moj muž jeste išao ( par puta ) iako ni on nije nešto posebno zainteresovan do te mere da bi išao stalno da gleda. Ja sam to ponekad gledala na Tv i nije to za mene. Budem pod tenzijom…. strah za toreadora, žal za bikom, tako da verovatno taj duh koride ne dopire do mene.

U Španiji postoji pokret za zaštitu životinja koji je protiv toga…… ali ipak ne bih mogla da zamislim Španiju bez koride i bikova. Treba čuvati tradiciju i držati do nje.

 

 Da li ima nešto što ne voliš u Španiji?

Sigurno ne volim što je tako daleko 🙂…

Sada smo suprug i ja pola godine u Srbiji, pola u Španiji. Deca su nam u Španiji i volela bih da mogu da odem kad god poželim, a to nije baš lako. Veći deo života provela sam u Španiji, nego u Srbiji. Živeli smo u Španiji od 1991. godine. Stekli izuzetne prijatelje i ne samo Špance. Ima tu i naših iz Srbije i svih drugih nacionalnosti. Živeli smo u različitim krajevima Španije i iz svakog nosimo nešto lepo. Kada sam u Srbiji svakodnevno mi nedostaje Španija, a kada sam u Španiji tako je i sa Srbijom. Stvarno ne bih mogla nešto da kažem da mi se ne dopada.

Na kraju hoću da poželim  lep provod u Španiji, svima onima koji odluče da provedu svoj odmor u toj prelepoj zemlji.