Njena plavozelena boja potpuno je nestvarna, a kada je zaparaju šareni zmajevi na vodi kojima upravljaju vešti ljubitelji kiteboardinga, adrenalinska bajka Neretve je potpuna
Tekst: Guca s Otoka sreće
Foto: BKG I Kiteboarding klub Neretva
Tog letnjeg dana uživali smo u vožnji i u savršenom pogledu koji nam se sa puta pružao na Pelješac i na okolna ostrvca. Odjednom, ispred nas se ukazala reka Neretva. Naš put je već bio isplaniran i jednosmeran: vratiti se kući sa jednog južnog otoka, na kome smo uživali sa prijateljima, na naš Otok sreće. Malo je nedostajalo da ne uočim jedan skromni žuti znak sa natpisom “Ušće Neretve” i da produžim dalje uživajući u relaks vožnji iznad obale mora.
Trenutak u kome sam videla taj znak je bio isti trenutak u kome sam shvatila da moram da se uputim u tom pravcu. Put je asfaltiran, uzak i pruža se uz reku skoro pravolinijski. U tom njenom delu nema naselja, samo vas voda prati sa obe strane. To je i poenta ove priče – miris vode, delta reke, snaga prirode, osećaj potpunog spokoja i ljudi koji umeju da uživaju u prirodi. Sa desne strane pratimo reku uređenih obala, onako ispravljenu i oivičenu kamenjem, dok sa leve strane vidimo veliki prizor beskrajne lagune sa plitkom, močvarnom vodom. Konačno stižemo na kraj tog puta, na Kominsko ušće reke Neretve.
Moje oči su navikle na “velike vode”, na široke morske horizonte, ali ovakva scenografija za deltu reke je nešto potpuno drugačije. Prvih pet minuta sam samo ćutala i upijala prizor. Tek kad sam se dovoljno “nahranila” mogla sam da uzmem kameru. Sunce je već bilo visoko, podne je tek bilo prošlo kad smo se nekim puteljkom kroz trske i peščano tlo došetali do simpatičnog beach bara na samoj ivici peščanog spruda. Bar vas odmah osvaja svojim ležernim izledom kobajagi sojenice, reggae muzikom, odlično raspoloženim ljudima. Iza šanka vas vrebaju velike oči legendarnog Dina Dvornika sa crvenim cilindrom. Iznad šanka markerom je ispisana poruka “Nikad je kraj”- potpuno se složiš jer je prirodno uklopljena u atmosferu.
Izlaz iz beach bara zapravo je direktan ulaz u vodu. Tu se zabavlja grupa slatkih malih pasa i vlasnika. Dokle god pogled seže vidim ljudske figure kako “ulaze” u vodu pa zatim hodaju stotinama metara. Voda je tu jako plitka, ali plitka je i posle 50 i posle 100 metara, kao što je plitka i posle nekih 800 metara, sve do mesta gde se konačno spaja sa morem. Ali se tu uživanje može naglo prekinuti ako niste dovoljno oprezni, jake struje su nemilosrdne na tom spoju i mogu da vas odvuku u sekundi nepažnje u opasno nepoznato. Istinitu priču o tome kako je jedva preživeo takvo “putovanje” morskom strujom čuli smo od jednog simpatičnog para iz Ploča.
Priroda je ovde radila baš kako je htela, jer ova moćna reka ima još rukavaca; od gradića Opuzena ih ima celih 11. Ova reka ima zanimljivu priču, i to baš na svojoj delti. Slatka rečna voda jednom strujom odlazi u Jadransko more, a druga, snažna morska struja nošena plimom ide u suprotnom pravcu. Kada se te vode i struje pomešaju, mogu se uloviti i rečne i morske ribe. Reka je dom mnogim retkim, odnosno ugroženim vrstama riba u koje se ne razumem pa neću ni počinjati.
Turizam je ovde nekako skromno i skladno sveden, a prirodno bogatstvo i posebnost prostora se istinski poštuju. Štandovi sa poznatim neretvanskim lubenicama i svakakvim voćem i povrćem se nižu pored puta. Čim stanete, odmah vas ponude kriškama ledene lubenice koja je uvek slađa od one koju kasnije kupiš. Neretvanci vam otkrivaju i druge aktivnosti, nude se i alternative kupanju i plažama. Može se učestvovati na fotosafariju recimo, a najsimpatičnija, i stranim gostima nešto poznatija aktivnost je bird watching, odnosno posmatranje ptica. Razne patke ili čaplje, i mnogo meni nepoznatih i zaštićenih vrsta ptica se mogu mirno posmatrati dvogledom dok sedite satima po specijalnim čekama i iščekujete pravi momenat za dobru fotku ili ptičiju pesmu.
Osim toga, Neretva krije tajne i na svom dnu. Prošle godine su otkriveni ostaci, najverovatnije preistorijskog brodića koje je građen od jednog komada drveta, a čiji su delovi poslati na analizu van zemlje kako bi se preciznije utvrdila njihova starost. Neretva i okolina bi tako mogli postati i arehološki zanimljvo mesto, jer se starost ostataka broda procenjuje na par hiljada godina. I eto, odmah se mogu isprepletati neke nove magične priče o davno pronađenim amforama ili potopljenim pristaništima. Legenda kaže da su Kominjani bili opaki gusari i da su se često sukobljavali sa Mlečanima. Kako je pregledan tek jedan manji deo akvatorijuma, možda će se još mnogo toga od davno prošlog vremena prikazati.
Maleno mesto Komin krije puno duha, negde sam pročitala da meštani drže Ginisov rekord u broju okupljenih štrumfova na jednom mestu. To je bilo daleke 2008. godine, skupilo ih se 533 štrumfova i štrumfeta koji su brojnošću pobedili engleske studente.
Ali adrenalinsku poslasticu čuvam za kraj. Kad tako spontano negde odlutaš, ni ne znaš šta si sve mogao da vidiš i doživiš, jer si uvek srećan sa onim što si pronašao. Ali, meni propuštena priika da vidim desetine šarenih zmajeva na nebu može biti razlog povratka na ovu deltu.
Sve one koje sam uspavala dosadašnjom pričom, neka se sada probude i pogledaju šta sve može da uradi dobro uhvaćen maestral ili jugo sa vašim adrenalinom. Kiteboarding je i inače potpuno jedinstven doživljaj, ali surfanje na zmaju iznad ušća Neretve u more, iznad peščanih uvala i plitkih laguna mora biti nešto još više. Pasionirani zaljubljenici ovog sporta mere brzinu vetra i čekaju najpovoljniji trenutak da uzjašu zmaja. Rajderi iz celog sveta se tu skupljaju od proleća do jeseni, iako ovaj neretvanski kiteboarding sport još nije toliko razvikan. Sve što nisam uspela da vidim svojim očima nadoknadiću fotografijama Komen Kiteboarding kluba.
Mladi ali obučeni instruktori će vas podučiti veštinama i tajnama surfovanja zmajem. Ja pretpostavljam da to kasnije sigurno vodi do trajnog zaražavanja osobe. Sve što nude sam pročitala na njihovom profesionalnom odrađenom sajtu. Sve je kratko ali jasno, informacije o samom spotu, kiteboarding školi, opremi, bezbednosti pa do smeštaja. Prva lekcija koju nude je tačno ono što većina nas upravo želi, citiram ih :”Nema glupih pitanja”! Želimo im dobar vetar i hvala što ste niste imali ništa protiv da prikažemo vaše fotke ( pitali smo Lovru odavno 😊).
Dakle, ako vas put neće odvesti na deltu Neretve, pa čak ni slučajno kao što je nas odveo, probajte onda da odete sa tamo sa namerom. Ušće Neretve je moje otkriće, sve ostalo je na fotografijama.
