Hiljadu kilometara vožnje kabriom, sat i po provedenih na trajektu da bi se dva dana vozali putevima ovog lepog grčkog ostrva, odmah nakon otvaranja granica
Avanturisti su osobe koje su spremne da za nekoliko minuta uzbuđenja pređu hiljade kilometara, i osete dozu adrenalina koju neki smrtnici ne dožive celoga života. I zato ako im se pruži prilika da provedu vikend na mestu gde su prvi put kročili pre skoro tri decenije, dileme nema, ni jedog trenutka. U momentu kada je bilo izvesno da je najzad Grčka otvorila granice posle skoro godinu dana blokade, obožavaoci ove letnje destinacije već su imali spakovane kofere.
Zaista je lako stići do njene granice- srpski auto-put, gotovo prazan idealan je za rano jutarnju jurnjavu u propisanim granicama, pogotovo što nekada zahtevnu Grdeličku klisuru sada ni ne primetite. I Makedonci su pokazali svoju dobru volju posle kovid epohe i u znak podrške pripremili nam kartice koje omogućuju da besplatno i vrlo lagano prođete naplatne rampe. Jedan dodir je potreban, na posebnim prolazima i da za desetak sekundi put nastavite dalje. Benzin je ovde i dalje bezobrazno povoljan, što ćete se uveriti kada pređete grčku granicu. I taman kada pomislite da sve teče jako glatko, pred očima vam puknu kilometarske kolone u desetak linija i očajni ljudi koji šetaju već na vrelom suncu- mame sa bebama, ljubimci sa jezicima isplaženim do zemlje, nervozni vozači kojima su eto na dohvat ruke, ali… Sat i po vremena u redu, da bi carinik letimično bacio pogled na papir sa uredno ubeleženim vakcinama i svim urađenim PCR testovima. Toliko truda, za pola minuta nehajne pažnje! Ali ko zna kako i se završilo drugačije i eto Grčka dolazimo.
Očigledno je da se masa uspaljenih turista uputila ka svojoj omiljenoj destinaciji Halkidikiju, jer na putu ka Atini, a zatim i auto putu za Igumenicu, odnosno luci ka Krfu gotovo da nije bilo nikako. Utisak fenomenalan, za ljubitelje vožnje uslovi idealni, a za suvozače nestvarna slika. Na visini od preko dve hiljade metara, obronci ljutih planina sa prelepim četinarima, temperatura spolja sada 15 stepeni, i ponekad ovu idilu poremeti saobraćajni znak pazi medvedica i meče na putu. Daj, šalite se, ajde meče, ali medved koji se gega preko auto-puta. Tešim se da je to za zimske uslove, uz ogradu da bi meče bilo dobar prizor. U svakom slučaju uživanje, pogotovo kada se setim da pre skoro trideset godina ovaj poduhvat je itekako bio zahtevan. Običnim putem, preko planinčuga, u jugiću bez klime, i tako satima… Stigli smo za poslednji trajekt i dok sam cmizdrila da ostanemo i prespavamo, da dođem sebi, karta je kupljena i već smo bili na palubi.
Ostala mi je slika neba koje se spojilo sa vrhovima planina na petsto stepeni, pumpa gde smo sipali vodu da makar polijemo glave da ne proključaju i za nekoliko minuta suvi. Vrhunac je kada smo u gradiću Kozani, tamo negde baš gore, sreli poznanicu koja je došla preko leta kod dečkaaa. Jao ljubav, kakva žrtva, pamtim slike i posle toliko vremena.
Slutite da za kupovinu karata za trajekt za Krf nije bilo dugih redova, registracije uglavnom grčke, a našu nismo nijednu videli! Sve lagano, kao da smo se uputili na jesenovanje početkom oktobra kada turista gotovo da nema.
Čudan je osećaj kada shvatite da blizu pune sezone nema histerije turista, a ni vikend nije razlog da se masa uputi ka dobrim plažama. Najava još jednog uživanja, vozikanja po ostrvu, u svim pravcima, baš opušteno- s otvorenim krovom, zastajkivanjima, ispitivanjima. Kako nekad 48 sati traje celu večnost! Ne mogu da se otrgnem utisku da je priroda, kao i na Mljetu vrlo slična onim prizorima i mirisima Korzike. I ovde ne zaboravite, da pre polaska vidite koja strana ostrva nije vetrovita. Mi smo ovoga puta bili na severnoj strani i vetar je duvao kao lud. Na divljoj plaži koja se pruža niz mnogobrojne mini rizorte urbanog šarma i četiri i pet zvezdica, kupača gotovo da nije bilo. Voda ledena, još uvek.
Ostrvom je najlepše ”krstariti” ujutro, ili posle šest. Zbog jednog sata unazad osveženje tek sledi oko 22 sata. Naš obilazak starog grada tokom kasnog popodneva osim što je bio vreo, gotovo da smo bili jedini radoznali turisti. U kafani smo jeli sami, a i mnoge susedne bile su bez gostiju. Nekako tužno, atmosfera više podseća na onu tokom oktobra.
Za četrdeset osam sati uspeli smo da posetimo jednu od najpopularnijih plaža Santa Barbaru, koja definitivno ima vajb gradske plaže. Ukoliko volite frekventno mesto, to je to. Mnogo bolji izbor je jedno od najpopularnijih sela Paleokastrica, koja pored mnogo taverni i simpatičnih tipičnih grčkih radnji nudi čak šest peskovitih i šljunkovitih plaža. Definitivno je ovo mesto najbliže mediteranskim letovalištima. Voda je prečista i s razlogom ove plaže imaju plave zastavice.
Jako simpatično mesto jeste i Kasiopi, sa malom lukom koju okružuje nekoliko dobrih restorana. Idealno je mesto za one koji bi da u blizini imaju sve. Privilegija je prelepa uvala Batarija do koje se dolazi laganom šetnjom, a tamo vas čeka božanstvena peščana plaža.
Za dva dana, više nego dovoljno. Po ko zna koji put se pokazalo da kratki odmori definitivno imaju mnogo bolji učinak od jednog dugog letovanja. Rezime, hiljadu kilometara i sat i po vožnje trajektom, za 48 sati aktivnog doživljaja Krfa. Već vidim komformiste kako se mršte, čemu to. Za jednu dugu vožnju sa otvorenim krovom dok udišete slan vazduh i odmarate oči u plavim nijansama mora, spremna sam da potrošim svo slobodno vreme ovog sveta.
