Ostrvo koje je i ovog leta svojom jahtom vrednom preko milijardu evra obišao Abramovič, bilo je meta zaljubljenika netaknute prirode i jadranskih miomirisa
Septembar nikada lepši, a želja da se bude negde gde još uvek miriše more tinja kao najveća žudnja. Da li bi pomogle sada neke virtuelne naočare koje će vas u budućnosti, kako najavljuju, odvesti na sva ona mesta koja su u realnom životu neuhvatljiva? Bez boja, mirisa, ukusa u kojima uživaju sva čula, bojim se da nema strasti. Zato, sećanja na neke božanstvene predele i boje Jadrana, neka budu motiv za sledeće leto.
Jedna sam od srećnica, koja je posle lavovske upornosti iz trećeg puta stigla na more. Zbog zatvaranja granica usled korone, izbor nije bio veliki, ali zato je doživljaj bio skoro unikatan. Zamislite tu mogućnost da šetate polupraznim Stradunom, bez čekanja pronađete sto u Gradskoj kafani, u prvom redu, a pre toga na granici se zadržite nekoliko minuta, jer osim vas, nigde nikoga. Zato Dubrovnik, ovoga koronskog leta, bio je čista desetka.
Pre samo dve godine, krajem maja, čekali smo u redu da kročimo na uglačane ploče jedne od najpoznatijih svetskih ulica, dok je saobraćajac regulisao prolazak pešaka i pre svega ljubitelja tada kultne serije Game of Thrones koji su se gurali da što pre uđu u grad. 2020-te, u srcu sezone, scene nestvarne- luksuzni hoteli na Lapadu blago popunjeni, bez obzira što su mnoge cene, za ovaj ambijent, bile “sramno“ niske; na plažama uglavnom lokalci, kao i na putevima uz obalu, gde su strane tablice izazivale okrete glava većine prolaznika. Ako niste ljubitelj izležavanja po stenama, dan je najlepše provesti u vožnji kabriom i pogledu koji vredi milione.
Promiču Kupari, sa ruinom od džinovskog hotela koji se obrušava nekoliko decenija, Slano, na kratko do Cavtata, a onda i na drugu stranu. Skoro smo stigli do Pelješca, odakle smo dva dana kasnije prešli na Mljet. Ah taj Mljet!
Krenuću od kraja- kada na ovom najjužnijem hrvatskom ostrvu svake godine letuje “veliki” Abramovič, na jahti vrednoj preko milijardu evra, sve sam vam rekla! Kada smo dolaskom do mljetske luke Sobre krenuli put našeg smeštaja, naleteli na soliter u moru dug 166 metara, zvan Eclipse, bilo je jasno da je ovo posebno mesto. Jer kada se ukotvi jahta sa devet paluba, koja ima prostora za dva heliodroma, troši milion litara goriva i prima 32 putnika i još 100 članova osoblja, i tu ostane skoro mesec dana, sve je jasno. Na moje pitanje konobaru da li znaju da je “veliki” Abramovič u njihovim vodama, on sa osmehom odgovara: “ da naravno, tu je svake godine, možete ga videti kako vozi bicikl po ostrvu, a poznaćete po obezbeđenju koje ga prati u stopu”.
Mljet je ustvari najidealniji za one koje na ovo ostrvo stignu na jahti. Najlepše plaže, skrivene uvale, špilje, mogu se upravo videti sa morske strane. A ako već niste taj srećnik, uživajte u pogledu sa kopna. Tu su mirisi kao na Korzici. Mljet je hrvatska Korzika! Za sve one koji vole da obitavaju u prirodi, uživaju u dugim šetnjama, vožnji bicikla ili kajaka… Bez gradova, diskoteka, bučnih lokala. Ostrvo za meditaciju i povratak sebi.
Na zapadnom delu ostrva je nacionalni park sa dva slana jezera. Kada platite ulaznicu možete se brodićem dovesti do malog ostrva Svete Marije, na kojoj se nalazi crkva i beneditktinski manastir. Ovaj deo nekako je tipično francuski, još tiši i mirniji, sa nekoliko kamenih kuća sa velikim senovitim baštama i dve konobe. Idilično, ušuškano, na moru, ali uz jezero. Jednako ima kupača, kao i na najlepšim plažama ostrva. Čini mi se da su ovde mirisi najintenzivniji.
Suprotni deo ostrva je bogat različitim biljkama i divljim plažama. U jednoj od šetnji naleteli smo na skrivenu uvalu sa kolibom poput Robinzona. Savremeni Robinzon bio je tata sa devojčicom i psom koji su nesputano uživali u vodi punoj morske trave, bez namere da pokažu da im to imalo smeta.
A uveče, večera u nekom od nekoliko restorana- riba i jastozi koji su toga jutra izvađeni iz mora, specifična jaretina koja je pasla divlju travu bez tragova bilo kakve civilizacije, topao hleb… Na pitanje našem domaćinu koji je pre korone plovio kruzerima, kako se bore sa virusom, Ivo kaže da ga ovde još uvek nema i da niko od hiljadu stanovnika i toliko gostiju ovoga leta nije bilo zaraženih i da misli da mljetske trave i mirisi utiču da ove počasti ovde nema.
Hrabri su ove godine uživali u Mljetu, a sledeće? Abramovič i drugi manje poznati i važni zaljubljenici ovog čarobnog ostrva, i neki novi radoznali putnici. I ako ne na jahti, možda u nekom kabrioletu, da svim plućima pokupite sve mirise Mljeta i štedljivo ih ispuštate dok zima ne prođe.
