Potraga za suncem i toplim morima tokom zime je proverena perverzija onih koji nisu ludi za snegom. Ali šta kažete za jedno dobro jesenovanje?
Da li i vama poslednjih dana jače škrguću zubi i telom prolazi neka čudna jeza izazvana novembarskim temperaturama, kao da do pre samo nekog vremena nije bilo dvadeset plus stepeni. Kalifornijska klima tako nas je razmazila da smo se olako primili na misao da će potrajati zauvek.
Oni srećnici koji sebi mogu da priušte zimsko letovanje samo su se šeretski nasmejali, planirajući gde će se ovog januara osunčati, jer jako dobro znaju koliko je moćan taj osećaj. Jednom davno nenadano mi se otvorila prilika da beogradsku januarsku bljuzgavicu na desetak dana zamenim afričkom senzacijom- Senegal u januaru, jedna je od impresija koju ću pamtiti zauvek. Iz mnogo razloga- zbog neverovatne organizacione vratolomije, da moj pasoš ( bez mene) obiđe pola sveta i vrati mi se pre puta sa potrebnom vizom, dvomesečnog uzimanja pilula i vakcinaciji za sve moguće i nemoguće afričke bolesti, dok su moji saputnici Francuzi sve završili za nedelju dana, sceni pilota koji po povratku zajedno sa nekoliko aerodromskih radnika ubacuje prtljag u avion kako bismo ikako poleteli, jer se deo radnika uzjogunio i odbio da radi, i još mnogo sporednih stvari kako bi se desile glavne- leškarenje na suncu pored bazena dok je Evropa bila zatrpana snežnim nanosima, ručak iz plastičnih kanti duboko u Sahari na temperaturi od oko pedeset stepeni, tumaranje po pijacama u potrazi za ručnim radom njihovih neverovatno visokih stanovnika, egzotičnim obrocima poput živog morskog ježa koji se koprca po tanjiru ekskluzivnog rizorta.
Iako zimsko letovanje nije tema ove kolumne, ukoliko vam se stvori mogućnost, nikako je ne propuštajte, a u međuvremenu razmišljajte o jednoj drugoj avanturi, manje zahtevnoj i finansijski prihvatljivijoj, za koju, bar po kalendarskoj perspektivi, još imate šanse- jesenovanje.
Zamislite mogućnost da se izležavate na plaži i kupate u veoma prijatnoj vodi bez teškog probijanja u plićaku i jutarnjeg osvajanja ležaljki. Peloponez u oktobru je u stvari filmska priča. Bez stajanja na granici u dugim kolonama nestrpljivih turista, uživanje u vožnji na polu praznim grčkim odličnim auto-putevima, s mišlju u glavi da nigde ne žurite, tako da svim čulima priuštite najveće zadovoljstvo.
Pravi hedonizam nastupa od momenta kada pređete Korint, pa još malo krenete da vijugate po krivinama neverovatnog Peloponeza. Priroda kao u Provansi, mirisi drugačiji, specifični, čula se otvaraju, mozak usporava, a osmeh ostaje zaleđen, do povratka, rekla bih do Grdelice. Na prozore zaboravljate, još ako ste srećnik da se spusti krov na makini… ekstaza!
Ćutimo i udišemo. Automobili ,uglavnom, s grčkim tablicama idu u našem pravcu, Atinjani krenuli na produženi vikend. Mislim oni koji nisu to uradili helikopterom ili privatnim avionom. Ovo je inače omiljen kraj grčkih bogataša što potvrđuju fenomenalne hacijende opasane bedemima i heliodrom u blizini.
Hotel u prelepoj uvali okružen zelenilom s jedne strane, malim ostrvom s druge, a u blizini ukotvljene prelepe jahte. Sve funkcioniše, radi- leželjke uredno složene, plaža očišćena, spasilac na bazenu od ranog jutra, devojka koja izdaje peškire na svom radnom mestu. Sunce baš greje, a voda prijatno topla i sve relaksirano. O tome vam pričam, to je čar jesenovanja. Sve kao u vreme letnje sezone, ali bez histerije.
Na Peloponezu smo letovali nekoliko puta, ali jesenovanje je nešto nezamenjivo. I gosti su naravno specifični. Osim nezaobilaznih porodica sa malom decom za koju su uslovi idealni (mala digresija, srpska mama je uspavljivala uplakanu bebu do dva ujutro na terasi, jer joj čist vazduh i idealna temperatura baš prijala, a nas ostale ko pita), tu su i stariji parovi pobegli od unuka i gradske histerije, biznismeni u prolazu, ali i poneki čudak poput precvalog Don Žuana koji svoje presunčano telo bez problema pokazuje u minimalnim kupaćim gaćama hvatajući i dalje mnogo D vitamina i usput UV zračenje. Ali koga briga. O tome će misliti u decembru.
Odmor na jesen pruža vam i neka druga zadovoljstva. Peloponez je pun poznatih nalazišta i prilikom krstarenja po ovom neverovatnom poluostrvu ostalo nam je još jedno da posetimo- Mikenu. Ovaj obilazak pamtiću zauvek- bez redova za kupovinu karata, ustvari kupovine nije ni bilo, free week tour, lagani prolazak kroz Lavlja vrata, poptuno sami! To nam se nije desilo unazad dve decenije. Ceo obilazak ovog mesta protekao je nekako intimno, samo ponekad kroz susret sa nekoliko japanskih turista koji su, sigurna sam, namerno izabrali jesen za tumaranje po grčkim nalazištima.
I dok smo danju uživali u laganoj vožnji i po stotinak kilometara po lokalnim putevima u brdima, sa plantažama maslinjaka i vinogradima i po nekom vetrenjačom, večeri su bile rezervisane za šetnje po ulicama neverovatnog grada, nekadašnje grčke prestonice, Nafplija. Ovaj gradić svojom atmosferom podseća na mini Dubrovnik, a solidna gužva u ovo doba godine samo je potvrdila da jesenovanje ustvari nije moj patent. Desetine lokalnih šarmantnih kafanica sa kariranim stolnjacima, sa kojih su mamile zaziki i grčka salata, giros, suvlaki,musaka… i ostale đakonije, pozivale su na hedonizam. Flaša pravog maslinovog ulja, nekoliko začina sa ovih polja, crne sušene, zelene sa bademima, kikiriki u krupnoj morskoj soli, kozji sir, makar deo atmosfere da prezimimo još jednu bljuzgavicu i gradski sneg.
Za one koji bi možda da ukradu još koji dan jesenovanja, optimistička poruka- još nije kasno. Ukoliko se spustite na sami jug Grčke i stignete do Krita, uživaćete sigurno skoro ceo novembar. Ako ne ove, krenite da razmišljate za sledeću godinu, jer jesenovanje je privilegija domišljatih mangupa koji ne robuju klišeima.
