Od Beograda do Sicilije autom i nazad- izazov u sopstvenoj režiji. Najlepši pogled sa katedrale u Palermu, najbolji ukus rižota sa plodovima mora u Ćefaluu, najukusnija čokolada u Modiki. Sve zajedno šest hiljada kilometara
Na Siciliju se može stići na dva načina- komforni, masturistički, kako većina posetilaca ovog ostrva upražnjava, preko turističkih agencija, u nekom od mnogobrojnih luksuznih rizorta sa privatnom plažom, ušuškano i ležerno. I drugi, sasvim suprotan- uputiti se autom, rezervisati samostalno neki apartman i desetak dana juriti po ovom neverovatnom ostrvu, trudeći se da vidite, pardon, samo da uhvatite u letu utisak i atmosferu mesta koji na brdima žive vekovima, upijete neverovatnu arhitekturu i doživite filmsku šetnju u nekim od gradova duhova. Prvi način iskusila sam pre nekoliko godina, obišla mesta koji turisti neizostavno vide- Etnu, Katanju, Taorminu, Sirakuzu i naravno zaljubila se u ovo ostrvo, obećavši sebi da moram doći ponovo- zbog Palerma, koji mi je promakao, i skrivenih bisera u srcu Sicilije. Zbog ovog izazova smo prešli autom ukupno šest hiljada kilometara, a po ostrvu, trećinu pređene kilometraže!
Pravilo broj jedan, na Siciliju nikada ne idite u avgustu, uostalom kao i na ostale atraktivne italijanske destinacije kada je u toku feragosto. Meštani kažu najlepše je u proleće ili na jesen.
Ukoliko ste pasionirani ljubitelj brze vožnje, uživaćete maksimalno u sjajnom putu, što se mene tiče posebno deonici između Firence i Rima, tzv autostradi Direttissima, u besprekornom asfaltu, mnogobrojnim sajber tunelima i nadvožnjacima, oštroj i temperamentnoj vožnji domaćina. Može se u cugu stići do ostrva, na silu, ali napraviti pauzu, recimo u Rimu.
Ono što je važno jeste da nikada ne zaboravite da i dobro isplanirani detalji puta mogu za čas da padnu u vodu, jer ovo je Italijaaaa. Recimo naše iskustvo-iako smo tri meseca pre puta rezervisali hotel u Rimu, u kojem smo već odsedali, jer je na odličnoj lokaciji sa velikim privatnim parkingom, kada smo stigli čekalo nas je iznenađenje: sorry, problem! Vaša soba nije upotrebljiva. Posle hiljadu i trista pređenih kilometara neko vam kaže da ne možete da uđete ne samo u sobu koju ste pre vremena rezervisali, već ni u neku manje dopadljivu !? Dođe vam da recepcionera uhvatite za grlo i protresete tako da mu sorrryy ostane zaglavljeno u dušniku. Ali on ima rešenje, i to sjajno, sličan hotel, još bolji jer se nalazi na fenomenalnom mestu nekoliko metara od Fontane di Trevi, mokrog sna miliona turista. Naravno ne možete parkirati auto ispred fontane, a ako vam se ovaj predlog ne dopadne peccato! I šta ćete, prihvatite da morate tamo stići taksijem, koji prvo vi platite pa vam oni refundiraju, vučete kofere kroz gomilu uzbuđene mase koja je u galopu do fontane, i na kraju stignete do prašnjavog hotela, ni približno onom koji ste rezervisali, sa sobom gde je pomenuta prašina deo cenjene autentičnosti srednjevekovne građevine. Umesto da se bacite u očaj- osmeh i sjajna misao, najzad ćete imati mogućnost da ujutro, pre svih, lako dođete do ivice fontane i napravite sjajnu fotku, a zatim i dovoljno vremena da na miru obiđete strogi stari rimski centar.
Ova pozitivna mantra bila je potrebna ponovo sutradan u redu za trajekt do destinacije snova dok smo strpljivo čekali u redu za ukrcavanje za trajekt u koloni sa desetak automobila. Istovremeno, desetine drugih automobila s obe strane reda su na juriš osvajali početnu crtu spuštanja rampe ne bi li zauzeli početnu poziciju. U principu, na Siciliji to tako funkcioniše- pravila su da se krše, pardona nema, ali istovremeno niko se ni ne ljuti ukoliko i vi to radite. U čudan način vožne ubrojala bih i poseban manir da se uključi žmigavac za preticanje i ostavi kasnije kao modni detalj koji traje i po petaestak minuta, a vi pogađate da li će sada da pređe u vašu traku, ili već za sto kilometara.
Za razliku od rizorta sa prethodnog obilaska Sicilije, ovoga puta izabrali smo šarmantan hotel sa apartmanima Vuele residence u mirnom mestu Kapo Dorlanda, na severnoj strani ostrva u Mesina distriktu, na samoj peščanoj plaži koja se prostirala kilometrima uz put. Tipična gradska plaža sa malim restoranima, koja je pre podne bila skoro pusta, da bi se posle podne pretvorila u Kopakabanu, u svakom smislu.
Desetine mladih navirali su sa svih strana sa peškirima preko ramena, bez namere da vam ostave pet santimetara intimnog prostora, iako u nekim slučajevima nije ni bilo potrebe za guranjem. Vrhunac je bio kada je mladić svoj peškir bacio preko stopala devojke do sebe dok je zauzimao prostor za leškarenje! Ona gotovo da nije ni primetila dok se dovikivala sa svojim prijateljima koji su sve vreme stajali, osmatrajući okruženje. Moj utisak je bio kakvo samoljublje – isturenih nabildovanih grudi odavali su samozadovoljstvo svojom pojavom, a u tome ih nije sprečavala ni činjenica da se nisu mogli pohvaliti visinom. Uostalom, većina je bila slične visine, pa čemu kompleksi. Devojke zgodne, temperamentne, često spremne ne samo za verbalni sukob, uglavnom u kupaćem u formi tangi, često su druženja završavali pevanjem. Dakle, brzo smo shvatili da odlazak na plažu posle podne i nema nekog posebnog smisla, jer preskakanje preko zbijene mase do vode, a zatim i probijanje kroz plićak nije ono za čim smo ludi. Umesto sardina doživljaja, izabrali smo obilazak ostrva, nekada ceo dan, a ponekad poslepodnevni đir.
Na kraju merač kilometraže pokazao je da smo samo po ostrvu prešli preko dve hiljade kilometara- Palermo, Ćefalu, Agriđento, Modika, Savoka… udahnuti miris grada, besciljno lutati praznim ulicama, ići za sopstvenim instinktom i samo delimično videti mesta za čije otkrivanje je potrebno znatno više vremena.
U glavnom gradu Sicilije, Palermu proveli smo ceo dan i to je bio samo treptaj, jer grad sa takvom energijom, senzualan i haotičan, mešavina različitih kultura, neverovatnih arhitektonskih rešenja i velelepnih kapija, zabačenih ulica traži mnogo više vremena. Osim šetnje, nezaboravnog ručka (obavezna pasta i kanole), nešto više vremena proveli smo u katedrali (koja je sagrađena u 12. veku, da bi jedno vreme svoje istorije bila pretvorena u džamiju), gde smo prisustvovali venčanju, a zatim i neverovatnom pogledu sa krova gde smo se našli posle uspinjanja sto stepenica.
Ovo je jedini grad na Siciliji u kojem se može jesti 24 sata, a poznavaoci italijanskih navika dobro znaju koliko je teško ručati ili večerati u restoranu ukoliko to nije vreme predviđeno za te obroke. Dešavalo nam se da bukvalno ostanemo gladni ukoliko bismo subotom promašili ručak jurcajući po ostrvu, jer tokom vikenda nema ni sendviča na pumpi.
Što se mene tiče, uvek sam za to da preskočim hranu ukoliko me čeka misterija iza brda, poput one u selu Savoka, za koje kažu da je jedno od najlepših u Italiji. Smešteno između Mesine i Taormine, osim po zamku Castello di Pentefun, poznato je jer je tu snimljeno nekoliko scena iz kultnog filma Kum ( prvi deo). Iako nema putokaza, intuicija vas dovede do Bara Vitelli, a zatim i crkve gde se venčao Majkl Korleone.
I dok smo gotovo sami tumarali pustim kamenim ulicama visoko na hridima susreli smo dvojicu Amerikanaca koji su nas dobronamerno upozorili da budemo oprezni jer su u blizini naleteli na zmiju koja nije baš najotrovnija, ali vrlo živahna… dovoljan razlog da se vratimo u centar i naletimo na tipičnu turističku scenu- brendiranog fiću kojim se možete provozati i osetiti retro filmsku priču pod nazivom 500 vintage tour.
Ustvari, Sicilija je uvek bila mamac za producente. Trenutna tv histerija vlada zbog popularne serije Inspector Montalbano, a koincidencijom, tokom našeg boravka tamo, umro je pisac romana po kojem je nastala ova krimi serija. Kako je poreklom sa Sicilije, na nekoliko mesta bila je istaknuto podsećanje na njega u vidu zahvalnice. Inače deo špice ove serije, fenomenalna panorama iz helikoptera, snimljena je u bajkovitom baroknom gradiću Raguzi Ibli koji je pod zaštitom UNESC-a.
Ispresecana malim kamenim ulicama, neverovatnim građevinama i trgovima ostavlja bez daha. A ukoliko se tamo nađete u najtoplijem delu dana, imaćete priliku da šetate zabačenim delovima gradića sami samcati. Neverovatan doživljaj kada pomislite da se u većini turističkih gradova gurate u kolonama.
Ista priča je u još jednom gradiću, Modiki u kojem se i danas pravi specijalna čokolada i kažu da je i dalje najčuvanija tajna u svetu. U 16. veku kada su Španci zauzeli Siciliju iz Meksika su doneli kakao i recept po kojem su Asteci pravili čokoladu. Za razliku od nama poznatog ukusa, čokolada iz Modike je više gorka, a davnih dana koristila se kao dodatak sosovima uz meso, ili dresing za salatu. Generacije Sicilijanaca iz Modike koristi posebno izrađenu smesu kakaa oblikovanu na skamenjenoj lavi sa Etne, uz dodatak limuna, pistaća, paprike, cimeta, morske soli, vanile, karamele, višnje, đumbira… U subotu popodne bile su otvorene samo neke prodavnice čokolada u kojima je bilo čak 150 različitih ukusa. Pored muzeja čokolade Museo del Cioccolato, ovaj grad razumljivo ima i svoj festival ChocoModica, te ako ste zaljubljenik barokne arhitekture i slatke strasti, ovo je izmišljeno mesto za vas.
Uticaj grčke kultutre na ovom ostrvu je očigledno na svakom koraku, ali jedno od najočiglednijih mesta je Agriđento – dolina hramova. Ovde možete posetiti najočuvanije hramove u dorskom stilu, koje kada posmatrate sa puta izgledaju potpuno netaknuto. Ovo je inače najočuvaniji arheološki park na svetu, a iskopavanja i dalje traju. Veruje se da je ispod neverovatna dragocenost.
A za zaljubljenike prirode Scala dei Turchi ili Turske stepenice su doživljaj koji nikako ne treba propustiti. Neverovatna plaža blizu Porto Empedokla, na južnom delu ostrva, postala je popularna zahvaljujući beloj boji stena koje se uzdižu iznad mora. Blještavilo belih stena u kontrastu sa plavom bojom mora stvara neverovatnu impresiju. Tu već imate kolone radoznalih turista koji se veru uz glatke stranice stena kako bi uživali u pogledu, a oni mlađi i hrabriji na manjim visinama usuđuju se da skaču u vodu. Stene su smeštene između dve peskovite plaže koje su pune kupača, a tokom avgusta gužve su neverovatne.
Kada imate toliki izbor teško je odlučiti šta preskočiti, a šta videti, nekada samo u kratkoj šetnji. Mi smo izabrali da u Ćefalu, još jednom jako simpatičnom gradiću uskih uličica, koji se smestio između visoke planine i mora, 75 kilometara udaljen od Palerma posvetimo nekoliko sati.
Ovde sam jela najbolji rižoto sa plodovima mora u restoranu koji se s jedne strane prostire iznad mora, a s druge je naslonjen na Lavatoio Medievale, srednjevekovno kupatilo napravljeno preko rečice Cefalino, koje treba obavezno pogledati; na svakom koraku može se probati sicilijanski specijalitet brioš – obogaćeni hleb sa sladoledom; a suncobrani na gradskoj plaži i propratna oprema podsećaju na tradicionalna italijanska porodična letovanja;
Utisak mi je i jedan od najskupljih parkinga, jer pola sata, kao i 12 sati parkiranja košta isto- deset evra, naravno da nema fiskalnog računa, a red održavaju lokalni momci. Da li da vam kažem da je parking na jednoj od najpoželjnijih lokacija gde bi možda mogao biti neki ekskluzivni hotel! Ali ko zna zašto je tako, jer ipak je to Siciiilijaaa.
Na kraju, i posle toliko pređenih kilometara i mnogobrojnih destinacija kroz koje smo protrčali želim da kažem da sam samo udahnula atmosferu ovog ostrva. Mnogo toga je ostalo još za jedan put, možda old-timer cabrioletom? Hmmmm
