Iz krivine, u krivinu, i tako 90 kilometara po jednoj od najlepših i najuzbudljivijih rumunskih putnih atrakcija na obroncima Karpata, neodoljivim Transfagarašanom
Prednost kada putujete u Rumuniju prvi put, jeste ta, što, koliko god vam se to nametalo, ne morate da poredite situaciju sa ”onim periodom”. Nemate tragove loših sećanja i potrebu da merite koliko je lošeg ostalo. Da se ne lažemo, doza predrasuda ipak postoji i to je možda dobra strana ovog puta, kada na kraju priznate sebi da je open mind kraljica jedinog ispravnog bitisanja. A predrasude o rumunskoj lošoj karmi, što se nas tiče već je pala na samom početku. Kako nam je cilj ovog puta bio Transfagarašan, neverovatan put koji se pruža preko najviših vrhova Karpata, preko kojih se nekada moglo samo konjima, jasno je da su nam uslovi na putu bili i te kako važni.
Kruži mit da kako u Rumuniji nije sve povezano auto-putevima, voziti nije ni malo lako. Činjenica jeste da je magistralni put od naše granice do 100 kilometara do Bukurešta, ali on je u odličnom stanju, bez rupa i većih neravnina i vožnja teče vrlo ujednačeno i pri tom imate mogućnost da prolazite kroz manja mesta sa mnogo kontrasta- od prelepe prirode, čudnih arhitektonskih rešenja koja u najdrastičnijim situacijama podsećaju na budističke hramove, do filmskih scena Roma u upregnutim konjskim zapregama sa bičem u ruci, a odmah zatim ugledate krovove sa solarnim ćelijama.
Zbog mnogobrjnih oštrih krivina i uspona jedan je od najlepših puteva u Evropi, poznat je kao primamljiva turistička atrakcija
Najbitnija stvar jeste da volite da vozite ili se vozite, da pred sobom imate lep i sunčan dan bez ijednog oblačka i ono što je jako važno da ne zaboravite da se u Transfaragašan ide između juna i oktobra, jer posle toga put je zatvoren. Jasno vam je i zbog čega kada stignete na njegovu najvišu tačku. Dužina mu je 90 kilometara, povezuje Transilvaniju i Vlašku i dva gradića Pitešti i Sibinj i zbog mnogobrjnih oštrih krivina i uspona jedan je od najlepših puteva u Evropi, poznat kao primamljiva turistička atrakcija.
I to vam je jasno već u podnožju, kada polako krenete da se penjete nebu pod oblake, dok sustižete kolone različitih vozila iz različitih zemalja koja su krenula u isti pohod. Već tu vam je žao što niste poranili, da u relativnoj osami doživite izlazak sunca, ali izbora nema, priključujete se istomišljenicima i uz ujednačenu brzinu u proseku od 50 kilometara na sat, prvo zaustavljanje je kod brane Vidraru, koja je i stvorila određene preduslove za gradnju ovog puta koji je napravljen 70-ih godina ( u četvorogodišnjim radovima učestvovala je uglavnom vojska) u vreme vladavine Čaušeskua.
Ovde susrećemo poveću grupu ljubitelja motora sa dubrovačkim tablicama i do vrha će nam se dešavati da ih mimoiđemo na nekim tačkama dok prave zajedničke fotografije, ili uživaju u predahu sa pogledom na krivugave serpentine koje sa većih visina podsećaju na ogromu sklupčalu zmiju. Sve vreme ne možete a da se ne divite prelepim zelenim nijansama obronaka Karpata koji praktično zauzimaju čitav kadar. A ruta je vrlo dinamična, uz mnogobrojne oštre zavoje, tu je i 27 mostova i vijadukta, i nekoliko tunela. Najveći se nalazi na najvišoj tački, na 2034 metra i ono što je potpuno autentično, jesu vrata sa obe strane tunela koja se zatvaraju kada i put. Pretpostavljamo da je to zbog mećava tokom zime čime se sprečava da se tunel napuni snegom.
Ruta je vrlo dinamična, uz mnogobrojne oštre zavoje, tu je i 27 mostova i vijadukta
I kada praktično posle mnogobrojnih okreta, sa blagom vrtoglavicom stignete na mesto gde vam se čini da možete da dodirnete plavi svod, jasno vam je da je to, to. Ogromni parking, krcat, koji se naravno naplaćuje, kao i pogled sa čudne građevine malo dalje, restorani, tezge sa lokalnim rumunskim proizvodima i rukotvorinama. Ukratko, jedan veoma posećen vašar, jedino ga izdvaja neverovatan pogled sa takve visine i hrabri avanturisti koji ga nadleću na zmajevima dok se spuštaju vazdušnom trasom.
Posle odmora, sledi povratak na drugu stranu. Što se mene tiče, adrenalin polako splašnjava, jer sad već znate šta vas očekuje. Pokušavam da poredim ovo iskustvo sa italijanskom, sličnom atrakcijom, Paso delo Stelvio, najvišim putem u istočnim Alpima, kojim smo prošli pre desetak godina. Iako se Paso nalazi na većoj visini, a samim tim i krivine su oštrije, priroda na Karpatima, ipak me više osvaja. Ili možda ima veze sa mojim trenutnim emotivnim stanjem?! U svakom slučaju Transfagarašan morate lično osetiti!
Bulevar pobede jedna od najlepših avenija, neizostavna Trijumfalna kapija, kažu sa fenomenalnim pogledom kada se popnete iznutra
Posle ovakve divljine, povratak u grad. Šta videti za 48 sati u Bukureštu? Opet velika selekcija. Biramo da što više šetamo ulicama i udahnemo grad. Odmah vam bude jasno zašto ovaj grad zovu mali Pariz, mnogo zelenila, parkova, drveća u centru, široki bulevari, Bulevar pobede jedna od najlepših avenija, neizostavna Trijumfalna kapija, kažu sa fenomenalnim pogledom kada se popnete iznutra. Većinu stvari smo videli sa sprata otvorenog turističkog autobusa tokom gradskog obilaska, kao i mnogobrojne vile u neoklasičnom i art nouveau stilu sa ogromnim dvorištima okruženim zelenilom i na svima piše SALE. Na Trgu jedinstva su i fontane, koje predstavljaju pravu atrakciju tokom vikenda zbog večernjeg muzičkog hepeninga propraćenog ludilom boja i kretanjem vode u ritmu muzike. Bukureštani oduševljeno porodično pevuše i cupkaju sa decom.
Blizu je i Lipscani stari deo grada sa puno autentičnih kafana, jedna od atraktivih je i stara pivnica Cart with Beer koja se nalazi u fenomenalnoj građevini u gotskom stilu, a poznata je po tradicionalnim rumunskim jelima u ogromnoj količini, za neka čak dobijete i diplomu. Pored tradicionalnih restorana sve više je i hipsterskih kafea koji okupljaju nove generacije.
Na kaldrmisanoj ulici su i mnogobrojne galerije, antikvarnice, mali trgovi sa crkvama, a kao kontrast ogromni savremeni hoteli.
Zbog izgradnje takozvana Kuće naroda srušeno je devet hiljada kuća i raseljeno 40 hiljada ljudi
Zbog ograničenog vremena odlučili smo da se samo za jednu posetu- Palati parlamenta, monumentalnom zdanju zgrade Narodne skupštine, koja se prostire na 340 hiljada kvadrata i po veličini je druga po svetu, odmah iza Pentagona. Zbog izgradnje takozvana Kuće naroda srušeno je devet hiljada kuća i raseljeno 40 hiljada ljudi, kamen temeljac je postavljen 1984. godine, a završena je dve decenije kasnije.
Samo u lustere, otprilike njih 480, ugrađeno tri i po hiljade tona kristala
Zgradu koju je projektovao tim od čak sedamsto arhitekata ima osam spratova ispod zemlje, a dvanaest iznad, a danas se koristi tek 30 odsto njenih kapaciteta. Iako u ponudi postoji program sa obilaskom podzemnih tunela, tokom našeg boravka tamo ponudili su nam samo jednu mogućnost, klasični obilazak Parlmenta uz vodiča u trajanju od dva i po sata. Onih pola sata odlazi na proveru pasoša i bezbednosne provere, uz šaljivu opasku vodiča da ga sve vreme pratimo i ne odvajamo se iz grupe, jer ako se slučajno izgubimo, više nas niko, nikada neće naći. Ne moram da vam kažem da je cela grupa bila praktično priljubljena uz njega.
Iako smo videli samo četiri odsto prostora, i to onog koji se najčešće vidi u javnosti zbog konferencija za novinare i prijema sa TVa, odmah vam je jasno koliko je novca uloženo u ovu građevinu. Samo u lustere, otprilike njih 480, ugrađeno tri i po hiljade tona kristala. Najteže zavese od dve tone, tkane su na licu mesta, gde im je dodato zlato i srebro, a trenutno o održavanju ovog prostora brine hiljadu ljudi. Posle smrti Čaušeskua, dosta se raspravljalo šta uraditi sa ovim prostorom koji troši struje kao grad od 250 hiljada stanovnika , čak je predloženo da se pretvori u najveći kasino na svetu, ali je na kraju ipak odlučeno da zadrži svoju namenu parlamenta. Danas se koristi samo 30 odsto ovog prostora.
Jedan od prelepih pogleda je sa terase ovog zdanja, sa koje se 1990. godine nespretno obratila muzička legenda Majkla Džekson publici rečima: “Hello Budapest”. I zbog toga otišao u legendu, ne samo što je prvi održao koncert u jednoj takvoj istočnoj zemlji, već je i potvrdio da je geografija Amerikancima nepremostiva nauka kojom se rvu generacijama.
U svakom slučaju odlično iskustvo. Ukoliko se uputite u Bukurešt, obavezno prođite i ovom turom.
Da li zbog divnog vremena, old timera na ulicama grada koje voze tipovi poput filmskih zvezda, vila na prodaju iz zlatne epohe, šume usred grada, ova destinacija me je baš dojmila i srušila predrasude. Verovatno je tako kada se sve kockice sklope.
