Strah od gužve I boravak na distancu motivisao je Italijane da osmisle novi način odmora. Srednjevekovna sela dobila su primamljivi šarm odmora bez mnogo kontakata I na distanci I do 200 metara
Tekst: Jelena Babić
Fotografije: Santo Stefano di Sessanio
Svet kakvim ga pamtimo nestao je preko noći. Protekla godina nas je istrošila i ogolila pred samim sobom. U tom procesu smo prestali da maštamo i čeznemo za bilo čime, osim svakodnevice kakve se sećamo. Vreme je da prekinemo začarani krug, prihvatimo novu realnost, i u njoj pronađemo lepotu življenja. Da otvoreno i bez straha od osude, priznamo kako ponovo sanjamo o putovanjima.
Ukoliko je sam pomen putovanja u vama pokrenuo lavinu odgovora koji počinju sa: „Da, ali…“, zaustavite se iz ovih stopa. Da, nekadašnja bezbrižna euforija pri pogledu na spakovane kofere izgubljena je negde u silnim merama zaštite, ali uz pametno planiranje, odgovorno ponašanje i poštovanje lokalnih propisa, nema nijednog razloga da naši pasoši i dalje sakupljaju prašinu.
Novi italijanski koncept hospitalizma je upravo to, paradoksalno rešenje ovog problema. Koncept budućnosti koji nastoji da oživi mala, napuštena sela juga i njihove urušene srednjovekovne bedeme. Novi „raštrkani“ hoteli se sastoje od odvojenih zgrada (soba, apartmana, restorana…) sa centalnom jedinicom u službi recepcije, sve na međusobnoj udaljenosti od oko 200 metara, tako da se zajedničke prostorije i grupne aktivnosti lako zaobilaze. Ukratko, oni nam nude sav komfor klasičnog hotela, ali uz više privatnosti i mogućnosti skoro potpune izolacije.
Izolacija, haha kako samo ta reč zvuči u jednoj putnoj brošuri? No razmislite, zar upravo nju nekada, ne tako davno, nismo vezivali za prelepa i mirna mesta, ona na koja kao da je ceo svet zaboravio; baš poput jednog srednjevekovnog sela nadomak Rima, Santo Stefano di Sessanio. Osiromašeni stanovnici su ga napustili u potrazi za poslom, a modernizacija ruralne Italije zaobišla usled njegove „nezahvalne“ planinske lokacije.
Iz ugla modernog turiste, ovaj problem ne postoji. Svakodnevni letovi iz većih evropskih gradova vode do aerodroma Pescara, koji se nalazi na 75km od mesta, što je ekvivalentno vožnji od sat i po vremena. Ukoliko se pak sleće na aerodrom u Rimu, vožnja je neznatno duža i traje dva sata. Put od Rima je jednostavan i kolima, kako se većim delom putuje autoputem A24, sve do isključenja L Aquila East, odakle se prelazi na regionalni put kojim se do Santo Sefana stiže posle svega 10-ak kilometara.
Danas je u toku neverovatni projekat kompanije Sextantio, koji teži da udahne novi život njegovim starim bedemima, da očuva tradiciju i duh mesta u obliku „raštrkanog“ hotela. U saradnji sa gradonačelnikom i čelnicima nacionalnog parka Monti della Laga otpočinje pedantnu restauraciju čitavog sela. Svaki njihov korak je koordinisan tako da karakter mesta ostane netaknut, odajući omaž planinsko-mediteranskom životu njegovih starosedeoca. Minimalistički stil enterijera, golo tamno drvo, zemljane boje i ručno rađeni detalji vizuelno oslikavaju težak život meštana. Sextantiov pogled na novogradnju je prekoran do te mere, da su predložili zakone koji bi je i zabranili. U njihovim rukama postojeće građevine dobijaju novu namenu, tako da danas imamo priliku da se venčamo u nekadašnjim ćelijama, održimo konferenciju u staroj veštičjoj jazbini, i kupimo namirnice u podrumu.
Preko deset godina istraživanja na temu života lokalnih stanovnika tokom prošlog veka, sprovedeno je u saradnji sa muzejom Genti d ’ Abruzzo, radi realističnog podražavanja njihove svakodnevice u životu hotela. Svako ko se danas odluči da odsedne u ovom hotelu uživaće u svim čarima autentičnog juga Italije, spavaće na vunenom krevetu i ručno tkanoj posteljini, jesti tradicionalna jela spravljena od namirnica uzgojenih na posedu, ali i učestovati u brojnim kulinarskim i zanatlijskim radionicama. Ni moderna tehnologija neće uspeti da naruši atmosferu i duh mesta, kako su svi njeni elementi vešto skriveni od oka posmatrača.
Kako se Santo Stefano nalazi u okviru prelepog Gran Sasso nacionalnog parka, on svojim posetiocima nudi i mnogobrojne aktivnosti na otvorenom- eksurzije po okolnim mestima, treking, planinski biciklizam, lov na tartufe, vožnja kanuom ili jahanje konja, po nešto za svačiji ukus.
Znajte i da deo Sextantiovih profita ide u humanitarne svrhe izvan Italije, te se koristi za pružanje zdravstvenog osiguranja najugroženijim stanovnicima Ruande. U toku je i planiranje izgradnje hotela na ostrvu Nikombo, čija će celokupna zarada biti uplaćena u humanitarni fond te države.
Dakle, ukoliko vam nedostaje avantura, ili jednostavno odmor, sada imate priliku da podržite plemenitu akciju ali i obogatite svoj duh jednim autentičnim iskustvom koje će zauvek ostati u vama.
