Kopaonik se voli uz dozu mržnje

Skijanje na Kopaoniku deluje da je sve dramatičnije, ali evo zašto ne treba ipak da odustanete

Iako su temperature gotovo majske i na Kopaoniku, ljubitelji skijanja ne odustaju. Sneg na stazama se drži dva-tri satra ujutro, a onda nastaje pravi fijasko. Turista i dalje ima, najviše iz Rumunije i Bugarske, a sve glave su podignute ka nebu. Da li će pasti? Prema nekim najavama sneg bi mogao da padne u martu, iako su kod nas već viđene rode. O cenama je više besmisleno razgovarati, definitivno je sve znatno skuplje, ali to nije osnovni razlog zašto su pasionirani ljubitelji ove planine odustali od nje i uputili se uglavnom ka Alpima. Slažu se svi- kada su uslovi za skijanje dobri, temperatura u debelom minusu i sunce bljesne, nema lepšeg doživljaj od Kopaonika. Ali sve ostalo boli.

Po tradiciji najveća gužva uvek je na polaznim stanicama žičara ka Karamanu i Pančiću. U špicu ponekad stojite u redu i po 45 minuta, a kultura ponašanja pred rampama za žičaru užasna. Sačekivanja tik ispred ulaska na žicu, gaženje preko skija, dovikivanja, odustajanja od sedešnice u poslednjem momentu. Pored staze jedan od najekskluzivnijih restorana. Redari na ulazu, da niko ne promakne do toaleta. Dakle popite nešto, pa tamo gde vam se žuri. Machiato 400 dinara, kuvano vino 50 dinara skuplje. U toaletu papira nema, iako je početak dana, ali to nije najgore. Ne može se pustiti voda, jer je iščupan mehanizam. Velika rupa zvrji tamo gde treba da poteče voda. Tek je jutro, možete li da zamislite šta će biti kasnije.

Sledeća opasnost su početnici- na svim stazamo, jednako, ima ih i na Dubokoj. Najveći strah da nekog ne pokupite prilikom iznenadnog, neočekivanog okreta. Od njih su gori samo super-skijaši, koji u spust uglavnom idu po plavim stazama. Lako se tu dokazati, na stazama gde su uglavnom početnici, ili skijaši koji iz nekog njihovog razloga ne idu na ozbiljnije rute. U Austriji toga nema.

Kada nema dovoljno snega, opšti utisak je u centru, a još više van- blato. Nema trotoara, gradilišta na svakom koraku, uglavnom bez parkinga. Onaj najveći zvrji prazan, jer cene toliko bole da je bolje izbeći ga.

Da li ste znali da na celom Kopaoniku nema mesare? I ja sam saznala slučajno. Na pitanje koja je najbliža, konobar je bez problema odgovorio da je na jedno dvadeset i nešto kilometara udaljenosti u ulasku u Rašku, a ona bolja je Novom Pazaru?!

Da li vam je poznato da u celom Vikend naselju, u kojem u sezoni boravi više desetina hiljada ljudi, nema apoteke, aparata za dizanje novca (čak dva su smeštena u Konacima), a često ne fukcionišu ni aparati za ski-pas. Tu je samo jedna veća samousluga,naravno bez parkinga.

Ako sam dobro obaveštena, nema nijedne veterinarske ambulante

Dobra stvar da je zimi zabranjeno da se izvode radovi, iako je proleće napolju, tako da prazne građevine nekako se zlokobno nadvijaju, dok nema snega da pokrije šut. A šta će se desiti kada svi ti apartmani jednoga dana budu završeni. Slutim, kolona od sedamdeset hiljada ljudi u vozilima kreće ka Kopu. Nešto slično kao sada ka Zlatiboru.

Uveče blješte bilbordi sa reklamom i telefonom za psihijatra!? Valjda kada vam pukne film zbog svega, da ne čupate kosu, već odete na razgovor, utehu, bodrenje.

Ipak i pored svega, nada umire zadnja. Znate kakvo je skijanje u martu kada napada sneg, a dani dugi, gužve nema, pa vam se desi da ste sami na stazi! E zbog toga ne odustajem od Kopaonika i slušam prognozu i gledam u nebo. Valjda će skoro zatrpati, a Skijalište Srbije neće zatvoriti sezonu, baš kada je najlepše.

POVEZANI TEKSTOVI: