Animal Rescue Serbia je grupa volontera, entuzijasta koja svoje slobodno vreme provodi spasavajući životinje u situacijama kada svi drugi odustaju. Zauzvrat, traže samo podršku
Fotografije: Animal Rescue Serbia
Šta biste radili kada bi se vaša nestašna mezimica popela na najviše drvo u kraju, a zatim shvatila da istim putem ne može nazad? Da li biste zvali hrabrog komšiju, vatrogasce, uz nadu da će na dežurstvu biti neki ljubitelj mačaka, tražili najduže merdevine u susedstvu i hrabro krenuli u opasnu avanturu. Predlažem da zaboravite sve ovo i zapamtite ime organizacije koja tri godine uspešno spasava kućne ljubimce, ali i divlje životinje iz nemogućih situacija, ARS, odnosno Animal Rescue Serbia koja je u više od hiljadu akcija izvukla mačke sa drveta, pse iz šahtova i bunara, jelene iz zaleđenih jezera… ARS nije javna služba, niti privatna firma, već organizacija koja okuplja volontere različitih profesija i godina koje spaja ljubav prema životinjama. Postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vršcu, a pored spasavanja životinja u nevolji njihov zadatak je edukacija mladih i obuka volontera, ali kako naglašavaju ne amatera, kako bi im se pridružili u ovoj humanoj misiji. O tome kako izgleda na terenu spasavanje životinja, gde nalaze donatore i sa kim najviše sarađuju, pričali smo sa Aleksandrom Gavrićem, predsednikom Animal Rescue Serbia
Kako je nastala ideja o osnivanju Službe za spasavanje životinja?
Ideja o osnivanju Animal Rescue Serbiaje nastala 2014. godine, kada su Srbiju zadesile dobro poznate majske poplave. Situacija na terenu je bila takva da je bilo mnogo uginulih i povređenih životinja kojima nije imao ko da pomogne.
Koliko je trenutno volontera angažovano u radu? Kako se postaje deo vaše ekipe?
ARS trenutno broji oko četrdesetak volontera u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Srbobranu.
Volonter ARS-a može postati svako. ARS-u nisu potrebni samo spasioci, već i ljudi koji će se baviti drugim poslovima, poput administracije, brige o životinjama, marketingom, itd…
Profil osoba koje nas najčešće kontaktiraju su uglavnom žene, verovatno zato što imaju izraženiju empatiju prema životinjama
Da li imate evidenciji koliko ste životinja spasli do sada i koji su najbizarniji slučajevi? Šta se dešava sa životinjom posle spasavanja, ukoliko nema vlasnika?
Od početka rada ARS-a do danas imamo preko 1.000 akcija spasavanja iza sebe.
Neke od najinteresantnijih akcija bilo je spasavanje šteneta, koje smo vadili iz rupe koja je ostala nakon sondiranja terena. Akcija spasavanja je trajala devet sati, a reanimacija psa, da ga vratimo u život još dva sata. Zatim, jare koje smo vadili iz šahta, jagnje koje smo spasili u okolini Beograda koje su napali psi. Spasavanje pasa iz jame grobnice u Mošorinu, gde su nakon našeg apela javnosti lokalne vlasti očistile mrcinište u roku od jednog dana.
Zapravo, svaka akcija je interesantna na svoj način, na svakoj se nauči nešto novo, jer je svaka životinja idividua, baš kao i čovek.
Ko najčešće traži pomoć i koliko vremena je potrebno da rešite problem?
Građani najčešće zovu zbog mačaka koje se nalaze na drveću, a ako bismo morali da opišemo profil ljudi koji nas najčešće kontaktiraju, to su uglavnom žene, verovatno zato što imaju izraženiju empatiju prema životinjama. Koliko će trajati neka akcija spasavanja, to teško možemo da procenimo, jer na to utiče više faktora od vremenskih uslova, volje životinje da sarađuje, koliko je dugo životinja u datoj situaciji i sl.
Najveća donacija koju smo dobili tokom ove tri godine postojanja ARS-a je od donatora koji želi da ostane anoniman
Postojite zvanično tri godine, koji su vam najveći problemi i ko su najveći društveno odgovorni donatori?
Jedan od najvećih problema je to što smo još uvek svi volonteri, entuzijazam za volonterizam se brzo ugasi, što dovodi do toga da nam uvek nedostaju volonteri. Još jedan od bitnih problema jeste nedovoljan priliv donacija od kojih se ARS finansira, jer u našem društvu još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest da bi trebalo pomagati životinjama.
Profil naših donatora je zaista šarolik, od običnih građana, do veterinarskih ambulanti, štamparija, itd… Spisak naših donatora se nalazi na našem sajtu, jer je to samo jedan od načina na koji možemo da im se zahvalimo za podršku i da njihovu donaciju istaknemo kao dobar primer. Međutim, najveća donacija koju smo dobili tokom ove tri godine postojanja ARS-a je od donatora koji želi da ostane anoniman.
Da li sarađujete i sa ostalim udruženjima za zaštitu životinja i na koji način?
Sarađujemo i sa drugim udruženjima i institucijama koja se bave životinjama, ali takođe sarađujemo sa udruženjima i institucijama kojima briga o životinjama nije primarna delatnost. Načini saradnje su raznoliki: pozajmica opreme, zbrinjavanje napuštenih životinja koje spasimo, spasavanje životinja iz situacija kada članovi drugih udruženja ne mogu da im priđu, razmenjujemo iskustva, savete i sl.
Osim alpinista, veterinara, ronilaca koje su najčešće profesije ljudi koji su uključeni u vaš rad?
Domaćice, filolozi, dizajneri, programeri, student/učenici, ekonomisti, pravnici, itd…
Kako ustvari izgleda procedura kada vam neko javi da je mačka visoko na drvetu i da se plaši da siđe?
Kada se dispečer ARS-a javi na telefon, on najpre vrši trijažu poziva, da li je situacija koju građani prijavljuju zaista za nas ili ne. Ako je to slučaj u domenu delovanja ARS-a, onda, nakon što dobije sve neophodne informacije o slučaju koji je prijavljen, objavljuje akciju spasavanja na internu ARS grupu za spasioce. Pošto smo svi volonteri, čim se javi dovoljan broj ljudi da se može napraviti tim za konkretnu akciju, izlazimo na teren gde se radi spasavanje.
Koje divlje životinje ste spasili i šta vam je bilo najteže?
Labudove, rode, vrane, svrake, orlove, vetruške, zmije, slepe miševe… Generalno je spasavanje divljih životinja teže, zato što one nisu navikle na ljude. Ljudi su im nepoznati i kada prilazite životinji da bi je spasili, iz straha i želje da pobegne, može da vas povredi, zato u takvim slučajevima trebalo bi biti obazriv i dobro razumeti govor tela i reakcije životinje kojoj prilazite.
Šta vam je trenutno najpotrebnije?
Velika zamka za pse, hvataljka za hvatanje pasa, puška za ispaljivanje mreže, pojasevi za spasioce, kombi, autoprikolica, novac…
Insistirate na tome da ste volonteri, a ne amateri. Koji je minimum znanja i sposobnosti potrebno za spasioce životinja? Da li naplaćujete obuku za spasioca životinja i da li postoji prethodno test ko može da se bavi tim poslom?
Iako smo volonteri, posao spasavanja se mora obavljati profesionalno, od toga da dobro poznajemo i rukujemo opremom, da poznajemo rad sa životnjama, jer od toga zavisi i naša bezbednost prilikom spasavanja. Svako ko želi da bude spasilac u ARS-u, mora proći osnovnu obuku za spasioce, bez obzira na to da li ima neko prethodno iskustvo ili ne. Obuka za spasioce se naplaćuje.
Koliko smo kao društvo empatični za životinje koje su u nevolji? Da li mislite da je dovoljna edukacija mladih? Da li se slažete da ljubav prema životinjama kreće iz porodice?
Ne dovoljno, ali se situacija popravlja. Najbitnija je edukacija mladih, jer su to generacije koje najlakše usvajaju nova znanja i nove navike, koje će kasnije prenositi na svoju decu. Odrasle ljude je mnogo teže osvestiti i usaditi im neke nove navike nego deci, zato smatramo da je rad sa decom jedna on najbitnijih stavki kako bi se povoljšao odnos prema životinjama u društvu. Najčešće jeste slučaj da ljubav prema životinjama kreće iz porodice, ali nije isključivo samo tako. Tu su još bitni faktori vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, društvo u kojem se dete kreće i sl.
Da li je možda neka od državnih institucija podržala vaš rad i pružila vam podršku?
ARS ima izuzetno dobru saradnju sa vatrogascima, policijom, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Sektorom za vanredne situacije, nekim opštinama Srbije, Prirodnjačkim muzejem…
ARS je jedina organizacija ovakve vrste u svetu koja funkcioniše na bazi volonterizma. Druge organizacije u svetu uglavnom su na budžetima gradova u kojima deluju
Kakvi su vam planovi i ciljevi u narednih nekoliko godina?
Nedavno je pokrenut MJAU-VAU EKSPERT program namenjen deci školskog uzrasta, koji se sprovodi na teritoriji grada Beograda. U planu nam je da u narednom periodu taj program proširimo i na druge gradove u Srbiji. U planu je i Transparentna ARS banka hrane za životnje. Naši osnovni ciljevi za budućnost jesu obrazovanje mladih u oblasti pravilnog i bezbednog odnosa prema životinjama, da u svakoj opštini Srbije imamo bar tri spasioca.
Kako jedna takva organizacija radi u nekim drugim razvijenijim zemljama i od kojih institucija dobija pomoć?
ARS je jedina organizacija ovakve vrste u svetu koja funkcioniše na bazi volonterizma. Druge organizacije u svetu slične nama su uglavnom na budžetima gradova u kojima deluju ili naplaćuju spasavanja i tako funkcionišu.
Mislite li da bi i kod nas trebalo da postoji komunalna policija (animal cops) za životinje i ima li šanse da ikada takva ideja zaživi?
Naravno da bi trebalo da postoji policija za životinje. Zapravo, Srbija ima dobar Zakon o zaštiti životinja, ali je problem što se taj zakon ne sprovodi, što je već problem našeg pravosuđa, jer je situacija takva kakva jeste.Verujemo da će ta ideja kad-tad zaživeti i kod nas, a mi se iskreno nadamo što pre. Svest ljudi se menja, dolaze neke nove generacije koje odrastaju gledajući Animal Planet, kojima su svetski trendovi dostupni na internetu, kojima postaje normalno da i naša zemlja ima jednu takvu službu kao što je imaju razvijene zemlje i koje imaju drugačiji odnos prema životinjama od njihovih roditelja, deka i baka.
