Ovo je svet gde za ženu važe posebna pravila i nekada obične životne stvari postaju zabranjena zona. A kako izgleda kada naša fitnes instruktorka trenira u Dubaiju i Abu Dabiju
Fotografije: Miloš Manojlović
U Saudijskoj Arabiji žene su tek od juna ove godine dobile zakonsku mogućnost da voze auto. Jedna zabrana manje na dugoj listi zabrana. Stvari se polako menjaju, a duh novog vremena dolazi i na ove prostore. U nekim liberalnijim delovima, kao što je Dubai, život je sasvim drugačiji, dok je strancima koji su izabrali Abu Dabi za svoju privremenu destinaciju, potrebno više vremena da se uklope u kulturu koja je sasvim strana Evropljanima. Da li ste razmišljali kako tamo izgledaju neke, inače nama sasvim obične aktivnosti, kao što je recimo fitnes trening? Naša fitnes instruktorka Aleksandra Mirković svoj posao radila je nekoliko meseci u Abu Dabiju, a trenutno je personalni ženski fitnes instruktor u Dubaiju. Posle godinu dana provedenih tamo, Aleksandra otkriva kako izgleda trening u ovom, nama dalekom svetu, u svakom smislu
Kada uporediš fitnes treninge u Dubaiju i kod nas, šta bi rekla?
Definitivno je da razlika postoji. Što se tiče trendova i opreme, u Dubaiju je sve high tech. Stalno se prate najnoviji fitnes trendovi, a sa druge strane bila sam iznenađena saznanjem da je svest o sportu i generalno o zdravom životu na ovim prostorima minimalna. Tek poslednjih godina nešto se menja po tom pitanju. Doživela sam da mi veoma mlada devojka kaže da je verovala da samo debeli ljudi vežbaju. Tek kada se ugojila nekoliko kilograma, ona je počela da razmišlja o treningu.
Da li to znači da je izgled glavni motiv za vežbanje?
Sigurno da jeste, barem u početku. Često mi se dešavalo, dok sam radila u fitnes centru, da mi priđe devojka s idejom da će nakon treniranja sa mnom izgledati kao ja. Koliko god se činilo apsurdnim, one biraju trenera na osnovu toga kako bi želele da izgledaju. Naravno, vremenom razgovorom i pravilnom edukacijom možeš da utičeš na promenu svesti o tome šta je fizička aktivnost i zašto bi trebalo da se njome bave i da vežbaju.
Pomenula si ishranu. I po tom pitanju njihova kultura je potpuno drugačija.
Tradicionalno njihova ishrana je potpuno drugačija, mešavina Srednjeg istoka i Azije, aromatična, bogata različitim začinima i odlikuje je tipična priprema hrane. S druge strane, kao svuda u svetu, prisustvo brze hrane je sve dominantnije. Puno vremena njihove žene provode po šoping molovima, pa se tamo i hrane, i najčešće je njihov izbor brza hrana. S druge strane, one dosta rađaju, tako da se posledice vide na telu i naravno nemaju izgrađen odnos prema sportu. Jednom prilikom došla mi je na trening majka četvoro dece sa najmlađom ćerkicom. I dok smo nas dve trenirale, mala se uporno trudila da ponovi vežbe i radila je sve vrlo uspešno. Pitala sam je da li je razmišljala da je upiše na neki sport, iznenađeno me je pogledala uz konstataciju da nema potrebe, jer nije debela.
Znači priče o zdravom životu kojima je bombardovan praktično ceo svet, tamo ne postoje?
Naravno da su upoznati sa pravilima zdrave ishrane, ali im je teže da ih primene. To najčešće shvatiš u razgovoru sa klijentkinjama. Na pitanje da li je ispoštovala moj savet o zdravim namirnicama, jedna od njih mi je poslala fotografiju roštilja koji pliva u masti i sva ponosna pohvalila se da je to bio njen kupljen ručak bez masnoća.Ista je priča i sa njihovim muškarcima. Jedan kolega mi je rekao da mu je klijent u jedan ujutro, sav ponosan, poslao fotku špageta sa boljonjez sosom, posutim parmezanom. Tradicionalno su naviknuti, i zbog klimatskih razloga, da kasno jedu tešku hranu, što je pogubno za savršenu liniju.
Žene u javnosti moraju da nose abaje do fitnes centra, a deo za žene i muškarce je striktno odvojen
Osim ishrane, šta ti je još bilo teško da ispraviš ne bi li ih naučila šta sve čini zdrav život?
Kada se žene nisu bavile nikakvim sportskom aktivnošću celog života, teško ih je brzo ubaciti u tu priču o zdravom životu i fitnosu preko noći. Susreću se sa problemom koordinacije, ravnoteže, gipkosti, a u takvim okolnostima imaš teži zadatak da im objasniš vežbu da tehnički pravilno izvedu neki pokret. Ima puno njih koji ne znaju ni kako da urade čučanj, a da se ne povrede. Što se tiče sportskog nivoa, iz naše perspektive sportske nacije, nisam mogla ni da pretpostavim koliko moram da raščlanim neke jednostavne vežbe i da ih pripremim za trening koji sam sa našim ženama radila sa lakoćom.
A kako bi definisala one žene koje se prime na fitnes život?
Najveći problem je što većina očekuje promene preko noći, tako da je malo njih koje istraju u vežbanju. Dobro je poznato da je potrebno vreme da bi telo krenulo da se menja, pogotovo u ovom slučaju kada ne postoji osnova. Trudim se da budem sa njima realna i da im predočim da bez velikog zalaganja i suštinske promene ishrane, rezultata neće biti. Istraju one koje vide posle prvog meseca da se telo zateže, posle drugog da se kilogrami tope, a trećeg već ima željenog pomaka. Što se tiče opreme i brendova, izbor je bolji nego kod nas. Žene u javnosti moraju da nose abaje, tako da na treningu dožive potpunu transformaciju i razlika je neverovatna. Fenomen koji postoji kod naših žena i ovde je prisutan. Posle nekog vremena vežbanja, kada vide pozitivne promene, žene sa više pažnje biraju opremu, to je znak da su zaista zagrizle i da će istrajati u tome.
Pre Dubaija, nekoliko meseci si radila u fitnes centru u Abu Dabiju. Ima li razlike?
Generalno to je isti posao, ali se dosta razlikuje, uostalom kao i način života u ova dva grada. U Abu Dabiju radila sam u veoma velikoj tereatni u kojoj je zaposleno dosta ljudi iz različitih deolova sveta i postoje striktna pravila ponašanja. Ne biraš klijente, već oni dolaze kod tebe. U Dubaiju radim za kompaniju koja isključivo radi sa ženama, ja sam personalni trener i odlazim na njihovu kućnu adresu. Većina njih ima teretanu u svojim vilama, ili određenu prostoriju za tu namenu, a ja po potrebi donesem rekvizite za vežbanje. Samim tim što dolaziš u njihovu kuću svaki drugi, ili treći dan, srećeš porodicu, decu, odnos je potpuno drugačiji. Često se dešava da te pozovu i na neka društvena dešavanja i rođendane. U teretani u Abu Dabiju potpuno je druga atmosfera, sve je kao na traci. Ljudi se menjaju iz sata u sat, nemam vremena da previše razgovaram. Takođe, u Dubaiju pored lokalnih žena ima i dosta onih sa različitih strana sveta. Imam klijentkinje iz Velike Britanije, Irske, Libana, dok je u Abu Dabiju uglavnom bilo lokalno stanovništvo. I pravila ponašanja su strožija.
Dubai mi deluje kao neki evropski grad na moru, dok u Abu Dabiju kao glavnom Emiratu,dominiraju navike lokalaca
Ipak ti si i u Abu Dabiju trenirala sa muškarcima. Kakva su tvoja iskustva?
Bilo je interesantno. Ja sam i u Beogradu radila sa muškarcima i to mi nikada nije bio problem. Nisam imala nikakvih neprijatnih iskustava.
Kako žena fitnes trener uopšte može da radi u Abu Dabiju kada se zna koliko ima zabrana u ophođenju između dva pola, pogotovo kada nisu u bračnoj zajednici? U teretani je dodirivanje dozvoljeno?
Bitna informacija jeste da sve žene koje rade kao fitnes instruktorke jesu strankinje. Pored Evropljanki, puno je i devojaka iz Egipta ili Tunisa, prvenstveno zbog znanja arapskog jezika. Podrazumeva se da je kontakt neophodan, ali ja sam uvek pitala za dozvolu da li mogu da pokažem vežbu i ispravim pokret. Bilo je muškaraca koji su insistirali da im određena devojka bude instruktorka. Zašto muškarac bira ženu za instruktora? Ima i toga kako bi uživao u ženskoj pažnji. Lično nisam imala većih neprijatnosti.
Da se vratimo treningu sa ženama. Da li postoje neke vežbe koje one odbijaju?
Ne konkretno, ali ima toga da kada zacrtaju nešto u svojoj glavi, ne možeš da ih razuveriš. Žena ako ima neki cilj, ona će sve da uradi. Naravno, postoje individualna opredeljenja, pa se ti trudiš koliko možeš. Možda bih mogla da pojednostavim zapažanjem da su više razmažene od nas. To je pre svega razlika u kulturi. One su naviknute da im se ugađa, tako da nekada moraš da nađeš način na koji ćeš im nešto reći ne bi li ih motivisao da dođu do cilja. Još jedna univerzalna stvar jeste da je žena večito nezadovoljna, njoj uvek još malo fali oko ruku, stomaka, unutrašnje strane nogu … Muškarci nemaju to, nemaju PMS, svoja ludila. On dođe, odvežba, i ide svojim putem. Recimo najveći problem Arapkinja jesu masne naslage oko stomaka i one misle da ako rade samo trbušnjake, ovaj problem mogu da reše. Ne možeš da ih razuveriš da ti rezultati ne dolaze na način na koji one misle da će dobiti. Tu moraš pažljivo da ih ubediš da ti znaš posao koji radiš i da te puste da to i pokažeš.
Kako je biti strankinja u Abu Dabiju, a kako u Dubaiju?
Verujem da je ranije to bilo mnogo drugačije. Posle sopstvenog iskustva, Dubai mi deluje kao neki evropski grad na moru. Nemaš utisak da si u nekoj muslimanskoj zemlji. U Abu Dabiju je potpuno drugačija situacija, to je glavni Emirat i dominiraju kultura i navike lokalnog stanovništva. U Dubaiju možeš slobodno da šetaš u mini haljini ili šortsu i niko ti ništa neće reći, dok u Abu Dabiju malo drugačija situacija, s druge strane i ti se osećaš neprijatno da šetaš u kratkoj suknji kada su žene pored tebe pokrivene. Tamo može da vam se dogodi da vam zabrane ulazak u šoping mol zbog prekratke suknje.
Šta ti se tamo najviše dopalo, a šta ti je nedostajalo?
Ako pričamo u Dubaiju, onda bih rekla da je to lifestyle i dostupnost različitim izborima i mogućnostima. Ono što mi nedostaje jeste socijalni momenat, druženje i prijateljstva na koja smo mi navikli. Ljudi su došli sa različitih strana, mnogo rade i cilj je da zarade novac. Nemaju vremena za druženja, osim ukoliko nemate zajednički poslovni interes.
Pravila postoje kojih svi moraju da se pridržavaju. U javnosti suprotni pol ne može da se zagrli ili poljubi, zabranjen je fizički kontakt
Šta bi rekla o muško-ženskom odnosu u javnosti u Abu Dabiju?
Pravila postoje kojih svi moraju da se pridržavaju. U javnosti suprotni pol ne može da se zagrli ili poljubi, zabranjen je fizički kontakt. Sada je postalo malo liberarnije, pa eventualno vidiš par koji se drži za ruku. Vremenom se na to potpuno navikneš.
Posle godinu boravka tamo da li su tvoja očekivanja ispunjena?
Ja sam prezadovoljna, naravno da sve zavisi od toga kako se snađeš i pokažeš i koliko su klijenti zadovoljni. Ja sam definitivno želela promenu, da proverim sebe koliko mogu da se snađem sama u nekom drugom svetu. Od malena sam pričala da bih volela da živim tamo gde je večito sunce i leto. Ne kaže se bez veze- pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. Hahaha. Na kraju sam otišla u pustinju gde je praktično 365 dana sunce. S druge strane, dobar je osećaj u Dubaiju da kao mlada osoba imaš potvrdu da možeš da uspeš i nikada ne znaš koga možeš da upoznaš i ko će prepoznati tvoje kvalitete i dati ti šansu. Planiram da ostanem u svetu fitnesa i planiram neku dalju edukaciju kroz određene kurseve. Gde će me to dalje odvesti, na neke druge meridijane? Ko zna.
