Zbog čega bi film Barbie trebalo obavezno pogledati, posebno ako mrzite Barbike?
Priznajem, imala sam predrasudu. Kada se pojavila najava za film o najpoznatijoj lutki Barbie, pomislila sam- evo još jednog dobrog marketinškog trika, kako bi se osvežila kupovina dugonoge lepotice. Bila sam sigurna, odbijam da ga pogledam. Histerija dugih kolona devojčica i mama u roze outfitu, sa Barbie kanticama sa kokicama i kartonskom čašom ( od samo 790 dinara) samo su utvrdile moju odluku. A onda, brojke o milionima gledalaca širom sveta, basnosnovnoj zaradi Margo Robi, opsednutost društvenih mreža i jedna rečenica iz trejlera: ”Ako mrzite Barbi, onda je ovaj film za vas“, presudili su. Pogledala sam ga i oduševila se – nabolja parodija na današnje vreme, društvo u kome živimo, laži i pretvaranja, odnos muškaraca i žena. Ukratko, pravo remek delo. Ono što nije uspelo mnogim sociolozima, učinila je Barbi, privukla, dok je još vreme, devojčice, kojima, verujem, nije bilo baš sve najasnije, ali ubacila im neke drugačije bubice, da se zapitaju.
Bakina lica nisam uspela da vidim, jer su izletele na vreme, ali verujem da su bile u potpunom šoku, posebno kada Barbi objašnjava da ona nema vaginu, a ni Ken penis
Možete da zamislite nas ( uspela sam da nagovorim svog mačo partnera da mi pravi društvo) u masi razdraganih tinejdžerki i namontiranih mama i gde kojeg tata, koji je verujem po kazni morao da dovede svoje mladunce, na ulasku u bioskop. Da smo poveli neku dečicu iz komšiluka, imali bismo opravdanje, otkud ovde. Ovako – neki čudaci. Na izlasku iz bioskopa, scena potpuno drugačija- mi ozareni, deca razočarana, mada su izdržala do kraja vrpoljeći se po bioskopskim foteljama, a roditelji slupani. Bakina lica nisam uspela da vidim, jer su izletele na vreme, ali verujem da su bila u potpunom šoku, posebno kada Barbi objašnjava da ona nema vaginu, a ni Ken penis. I juuuu!
Ko je mogao da pretpostavi da film o omiljenoj lutki nije onaj stereotip koji je očekivan. Ubuduće, draga familijo, obratite pažnju na opis filma i posebno rečenicu ”Ako mrzite Barbi…“, zar vam nije dovoljno govorila.
Preokret kada Barbi skapira da su njena savršena stopala jedino takva kada hoda na prstima ili na visokim štiklama, a kada je bosa, očigledno je da su ravna, donose pravu dramu
Već sam početak filma sa scenom gde devojčica mlati dotadašnjom uobičajenom lutkom u obliku novorođene bebe koja aludira na legendarnu Odiseju 2001. kada majmuni najavljuju dolazak nove civilizacije, naslutila je da tu nisu čista posla. Margo Robi idealna za ovu ulogu, lepa do savršenstva, da čak i u sceni gde treba da pokaže da Barbi može da bude ružna, producenti ubacuju opasku da je to nemoguće sa Margo. Ona je savršenstvo bez mane, ona je deo Kenovih ( mnogobrojnih) snova, ona je princeza Barbilenda u kojem je sve ružičasto i savršeno, a plaža je smisao bivstvovanja. Preokret kada Barbi skapira da su njena savršena stopala jedino takva kada hoda na prstima ili na visokim štiklama, a kada je bosa očigledno je da su ravna, donose pravu dramu. Susret sa posrnulom Barbi koja je nastala kada ju je devojčica, vlasnica iščerupala i tako postala suprotnost samoj sebi, otvara joj oči i šalje u realan svet. Od tog trenutka svaka scena je parodija. Biraj štikle ili ravne papuče popularne Birkenstock ( koliko li su platili za ovakvu reklamu?!) uz pretnju ako ne donese pravu odluku dobiće celulit, Ken koji joj se uvaljuje u auto, dolazak na stvarnu najpopularniju Venice Beach u LA-u, gde muškarci balave, dobacuju, vređaju, i na kraju udarac po Barbikinoj guzi što izaziva njen šamar, ali i njeno i Kenovo hapšenje. Zaključak, muški udarac po dupetu je ok, a ženska šljaga vodi u pritvor! U policiji nastavak nepristojnih komentara i očigledna žudnja… Ovde je već potpuno jasno da režiser i scenograf mora da su žene.
Potvrda tome je oduševljeni Ken koji iz izmišljenog ženskog Barbi carstva dolazi u realan mačo svet, gde mu se patrijarhalni zakoni da su mužjaci moćniji, bolje plaćeni, i te kako dopadaju i tek se tu oseća na svom terenu.
Unspash, Shark Ouski
Samootkrivanje Barbike i svih njenih drugarica da trep- trep, vrckanje i blago teleći pogled nisu smisao jednog ženskog bića. Da Barbi treba da bude i anksiozna, ljuta, nesrećna, apa- trapa obučena, sa strijama i celulitom
Kulminacija je bord direktora u kompaniji Mattel koja proizvodi Barbiku, gde nema ni jedne žene na važnom rukovodećom mestu. Apsurd, mit o jednoj savršenoj ženi, bez i jedne žene. Inače, ovi važni menadžeri prikazani su kao beskrupulozni, podmitljivi, ne previše inteligentni, gde je, gle čuda, profit glavni pokretač.
I tako, suočavanje dva sveta, muškog i ženskog , u realnom i ružičastom svetu, ali ni malo na ružičasti način. Pitam se kako je ova kompanija progutala ovakvu Barbikinu surovu priču, a da nije angažovala najbolje advokate uz trljanje ruku da će da ih ojade, ili je to novi marketinški pristup?! Stoički prihvatimo pljuvanje, ako će doneti nove milione i novomiliunske konzumente, devojčice rođene u digitalno vreme.
Pixabay
Samootkrivanje Barbike i svih njenih drugarica da trep- trep, vrckanje i blago teleći pogled nisu smisao jednog ženskog bića. Da Barbi treba da bude i anksiozna, ljuta, nesrećna, apa- trapa obučena, sa strijama i celulitom. Da njena kutija sa ozbiljnim stegama na rukama i nogama, ograničava njenu suštinu. Poruka da ni Ken ne treba da postoji samo zbog Barbi, već zbog samog sebe daje taj filozofski prizvuk. Rajan Gosling koji glumi Kena je spektakularan. Odličnim kostimima, ali i gestovima i izrazom lica dočarava mužjaka u svoj svojoj veličini, pogotovo kada shvati da realan muški svet treba da prenese u Barbi carstvo. Nema više ženskih žurki, spasavanja posrnulih Barbika i drugarica po plaži, sada konji osvajaju ružičasto carstvo. Toliko ironije i surovih istina.
Činilo se da je priča o feminizmu i patrijarhalnom društvu prevaziđena u 21. veku. Kada pogledate ovaj film, jasno vam je da smo se vratili u nazad u odnosu na osamdesete godine prošlog veka kada je toples bio uobičajena pojava oslobođenih adolescentkinja koje tada niko nije osuđivao niti gole grudi doživljavao kao poziv na seks, a o vaspitnim šamarima se čitalo kao o tužnoj prošlosti. Barbie je pre svega edukativan film, kako za nove generacije dečaka i devojčica, ali i za njihove roditelje koji su se rodili devedesetih i odrastali u ona zla vremena. Osvešćena Barbika, s jedne strane kao paradoks, a s druge kao surova istina novog doba.
Ukoliko niste, obavezno pogledajte ovaj film. Najbolje stvari se uvek dese kada ne očekujete ništa. Moram da priznam da mi je ovaj film probudio onaj mali pozitivan ženski bunt. Da me ne shvatite pogrešno, Kenovi su nam potrebni, ali svoji, vrcavi, zadovoljni, ispunjeni, otvoreni za suze, smeh i znoj.
